Kokice su jedna od najboljih i najzdravijih grickalica koje postoje. Mogu se naći svuda, nabaviti u ogromnim količinama. Ukoliko želite da ih spremate sami lake su za pripremu i nije potrebno puno vrmena da se iskokaju. Kokice se mogu zasladiti i začiniti na mnogo načina mada obične, klot, kokice su ukusne same po sebi.
Godine 2012. arheolozi koji su radili na iskopinama u Meksiku su primetili nešto čudno. Našli su ćupove u kojim je bilo puno sasušenih sitnih klipova kukuruza. Na izgled nije bilo ništa čudno ali u poređenju sa drugim klipovima koji su se nalazili u grobnicama i na muralima ovi su delovali sitno i sasušeno. Takvi klipovi se nisu koristili u trgovini i sledeća pomisao je da nisu bili sirotinjska hrana. Ta ideja je odmah potonula jer su dotični klipovi otkriveni u ćupu koji se nalazio u raskošnoj grobnici plemića sahranjenog pre više od 6500 godina. Koja je onda bila svrha tih neuglednih klipova?
Posle mnogo mozganja i ispitivanja zaključeno je da su ti klipovi bili korišćeni za pravljenje kokica i da su kokice još tada bile izuzetno cenjena poslastica u tadašnjem visokom društvu.
Kako su kokice dospele do nas?
Umeće kokanja kokica se prenosilo kroz generacije i gde god se kukuruz pojavio kokice su ga pratile. Kao i pre 6500 godina sitni i šturi klipovi se nisu mogli korisiti za ishranu ljudi, stoke i trgovinu. Jedino što je moglo da se radi sa njima je da se kokaju ili bace. Izvesni gospodin iz Kentakija po imenu Frederik J. Majers je 1875 godine patentira prvi uređaj za kokanje kokica. Uređaj je bio glomazan, težak i nezgodan za prenošenje. To se promenio 1885 godine kada je Čarls Kretos iz Čikaga patentirao električnu, lako prenosivu mašnu za pravljenje kokica, stavio je u zaprežna kola i pravac vašar. To je bio prvi put da su kokice bile dostupne širokim narodnim masama i narodu su se jako svidele.
Prodavci kokica su bili vezani za vašare i do 1920-ih godina. Kad ima vašara ima i kome da se proda ali problem je bio kada nastupi zima ili nema nikakvih velikih opštenarodnih događaja. Nekom je palo na pamet da svoja kolica sa kokicama parkira pored neke nove popularne građevine koja se skoro otvorila koju narod zove bioskop. Kako su bioskopi počeli da se otvaraju po Americi tako su ih prodavci kokica pratili. To im bila najbolja varijanta za ostvarivanje redovne zarada bez obzira na sezonu i vašare. Taj trend je iz Amerike otišao u svet i danas je sasvim normalno da kokice prate gledanje filma bilo u bioskopu ili kod kuće.
Kako se prave kokice?
Nemojte misliti da se kokice prave od istog kukuruza kao do pre 150 godina. Selekcioneri su se dali na posao kako bi ugodili biznisu koji munjevito raste. Selekcijom su dobijene vrste kukuruza kokičara koji se gaji samo za dobijanje zrna koje može da se koka.
Kukuruz kokičar ima jednu izuzetno zanimljivu osobinu i to je tanka semenjača koja lako puca. Pravilo pri branju i skladištenju kukuruza je da zrno mora sadržati oko 14% vlage kako ne bi propalo. Sem za skladištenje kod kukuriua kokičara ta vlaga ima i drugu svrhu. Onog momenta kada se zrno adekvatno zagreje vlaga se pretvara u paru koja se širi unutar zrna i vrši pritisak na tanku semenjaču. Semenjača eventualno popusti, pukne i praćeno već svima poznatim zvukom nastaju kokice.
Mnogi to rade u šerpi ali ne bi kinezi bili kinezi a da ne izmisle nešto jedinstveno i top za kokice je dokaz da se svašta može kada mašta i praktičnost rade zajedno.
Šta čini kokice tako dobrim?
Kokica je ustvari popareno kukuruzno brašno. Kukuruzni skrob od koga se brašno sastoji je lako svarljiv, ima visoku energetsku vrednost od 375 kcal (slično urminom šećeru) dosta vlakna i bogatstvo izuzetno korisnih minerala. Najznačajniji je magnezijum koji se u prirodi uglavnom može naći u zelenim delovima biljke. Ukoliko klinci neće da jedu zeleniš kokice će im u dobrom delu podmiriti potrebe.
Količina masne materije uglavnom zavisi od količine ulja koja se stavlja u šerpu i od premaza. Amerikanci se žale da kokice goje, nije ni čudo kada ih prvo kupaju u ulju i posle preliju vrućim maslacem ili margarinom.
Nemojte da vas prevare kokice su bele boje, Nađe se koja delimično žuta ili nagorela ali ukoliko su kokice bilo koje druge boje znači da im je dodato nešto. U ovom konkretnom slučaju kokice su pomešane sa maslacom ili karamelom. Ko hoće da na dijetu ili ima problema sa zdravljem ovo mora da izbegava.
Osim što mogu da zasite vlakna koja se u njima nalaze čiste zube i creva tako da se manje više na njih može gledati kao na četku za čišćenje flaša.
Kako se gaji kukuruz kokičar?
Kukuruz kokičar se gaji na isti način kao što se gaji merkantilni kukuruz. Nema nikakvih posebnih potreba za hranivom i agrothenikom. Seje se, neguje se i bere se na svima poznat način i nema nikave filozofije.
Više o gajenju kukuruza i kalendarski prikaz radova možete pročitati ovde.
Gajenje kukuruza kokičara je zahvalan posao i uvek ima potrebe za njim. Stari prodavci kokica su utrli put proizvodnji koja ima siguran plasman tokom cele godine i samim tim omogućili da se proizvodi od kukuruza popularizuju van sezone i van standardnih linija trgovine kao što su mlinska i stočarska proizvodnja.
