Sukulente ili sočnice su grupa biljaka koje se kod nas često mogu naći u domu. Bilo da je u pitanju vrt, terasa, stan ili kuća sukulente će najverovatije biti prisutne. Osim ukrasnih neke sukulente imaju lekovite osobine pa eto još jednog razloga za njihovo gajenje. Činjenica da se lako gaje i razmnožavaju ide u prilog većoj zastupljenosti ovih biljaka.
Sukulente, kao i kaktusi su biljke grupisane po zajedničkim karakteristikama kao što su voštani, zadebljali listovi i mesnato stablo. Skoro uvek se u prodaji mogu naći sa kaktusima i mnoge ih od milošte zovu kaktusi.
Gaje se na identičan način jer imaju manje-više iste zahteve kao i kaktusi ali postoji jedna značajna razlika između ove dve grupe biljaka. Sukulente nemaju bodlje stoga se može reći za nih da su ćelavi kaktusi. Ko nije raspoložen da se bude bockan ili da kupi opremu za gajenje i čišćenje kaktusa može se opredeliti za sukulente. Treba imati na umu da neke sukulente imaju izuzetno oštre listove tako da ako niste pažljivi možete se poseći.
Kao što je već pomenuto sukulente se mogu naći u domu i van njega što je jasan znak da ima vrsti koje su otporne na hladnoću kao što je ogroman žbun Aloe na travnoj površini ispred kuće mog komšije. Ćuvarkuća, na primer ne podnosi saksiju i duboku zemlju, uvek traži način da pobegne iz njih. Ona voli da bude na krovu. Ne smeta joj direktno sunce, vetar, grad, zima i ostale vremenske nepogode. Ponaša se kao da joj je Tilandsija rođak.
Veličina im takođe varira. Postoje vrste svih veličina i boja. Kao što postoje mini kaktusi tako postoje i mini sukulente na primer: Živi Kamen (Lithops sp.) i Ešverija (Echveria sp.). Poznatije vrste srednje veličine su Indijanska Perad (Sansieveriea sp.) i Kalanhoe (Crassulaceae sp.). Najpoznatije velike vrste su Japansko drvo (Crassula sp.) i Aloa Vera (Aloa vera)
Gajenje, zalivanje, prihrana
Što se tiče substrata uglavnom se koristi standardna zemlja za cveće, postoje izuzeci i prilikom kupovine je najbolje pitati uzgajivača da li ima neka specifična mešavina zemlje koja je neophodna za uspešan rast i razvoj biljke.
Zalivanje se sprovodi malo češće u odnosu na kaktuse. Jednom na svakih 5-7 dana je dovoljno zalivati količinama vode koje su za 1/3 ili 1/4 manje u odnosu na cveće iz lokalnog klimata.
Jednom mesečno je preporučljivo zaliti ih rastvorom tečnog hraniva za kaktuse.
Cvetanje može biti jednom, više puta godišnje ili jednom u nekoliko godina u zavisnosti od vrste. Svaka biljka cveta na jedinstven način, boje i oblici zavise od vrste. Ruku na srce svi su fascinantni.
Mnoge sukulente se mogu razmnožavati putem pelcera, najčešće lisnog. U većini slučajeva dovoljno je nabaviti svež lisni pelcer, staviti ga u zemlju i posao je obavljen. U slučaju velikih Aloa moguće je iz zemlje izvadaiti izdanak koji je izbio pored majke biljke i presaditi ga. Ima i vrsta koje se mogu dobiti isključivo iz semena i nabavka istog nije nikakav problem. Biljaka ima, izbor vrsta je velik i priuštive su bez obzira na veličinu.
Osim zalivanja i prihrane skidanje prašine i paučine sa listova je pesma u poređenju sa njihovim drugarima kaktusima. Vlažna krpa je dovoljna da poskida sve sa listova a ukoliko su napolju kiša i povetarac će obaviti posao. Jako je bitno paziti na mini sukulente jer ih vetar lako može oboriti, kotrljati i uništiti. Ukoliko ih držite u dvorištu postarajte se da budu zaštićene od grada i smrzavanja.
Smrzavanje je smrtna kazna za njih jer one u svom telu gomilaju velike količine vode. Dan, dva jutarnjeg mraza ih neće pobiti ali sve više od toga je opasno po njih.
U slučaju da nešto nije u redu sa biljkom znaćete odmah tako što cela biljka ili neki delovi nje žute. Žutilo je prvi znak da je došlo do smrzavanja, preteranog zalivanja ili nedostatka hraniva. Treći slučaj se retko dešava spram prva dva i treba imati na umu da se žuta boja menja u braon i braon u belu.
Braon boja je jasan znak da su mikroorganizmi napali biljku i njihovim radom nastaje bela boja što je u stvari trulež. Najbolje rešenje je odstranjivanje zaraženog biljnog dela ukoliko je to moguće. Nemojte zaboraviti da posle svakog reza makaze ili nož prebrišete alkoholom kako ne biste preneli patogene na drugu biljku ili nezaražen deo biljnog tela
Zanimljivosti vezane za sukulente
Čuvarkuća (Sempervivium tectorum) se kod nas tradicionalno koristi u medicini. Sok dobijen ceđenjem lista se koristi protiv upale uha.
Japansko drvo (Crassula sp.) važi za biljku koja donosi novac u kuću. Uprkos činjenici da vodi poreklo iz Južne Afrike stručnjaci Feng Šui-a tvrde da je ta biljka magnet za pare. Verovatno je to i bio razlog zbog kojeg je ova biljka i dobila baš to ime.
Aloa vera je narodni lek za mušku impotenciju. Dokazano je da sok Aloa Vere povećava proizvodnju testosterona.
Američka Agava (Agave americana) sadrži jak antibiotik u lisnom soku i još jači u nektaru. Tradicionalno se koristila za tretiranje ubodnih rana i posekotina, suzbijanje zubobolje nastale usled upale i čišćenje tela od raznih mikroba.
Plava agava (Agave tequiliana) je biljke od koje se prema originalnom receptu pravi tekila. Čista agavina tekila je žute boje.
Hrana, lek, piće ili ukras se može naći u ovoj grupi biljka koje malo zahtevaju i puno pružaju.
