Ručna balirka velika ušteda uz malo rada

Ručna balirka je izuzetno zanimljiv i praktičan izum koji može da se koristiti na više načina. Kao i za većinu „napravi sam“ mašina i uređaja, ideja je nastala iz potrebe da se olakša i ubrza rad onima koji nisu u prilici da koriste traktorsku balirku. Da li je problem novac, dostupnost ili nemogućnost korišćenja traktorske balirke, nije bitno, jer ručna balirka rešava i ima odgovor za svaki od ovih problema.

Tri stvari joj idu u prilog:

• ne troši gorivo;
• prenosiva je i može da radi na strminama.
• laka za pravljenje i održavanje.

Ova tri faktora su od neizmernog značaja za malo gazdinstvo ili gazdinstvo koje želi da smanji troškove goriva. Potrebno je, ipak nešto uložiti, a utrošak para se zamenjuje utroškom vremena. Uz adekvatnu organizaciju taj utrošak vremena i neće biti tako izražen.

Nacrti za pravljenje ručne balirke će biti dostupni uskoro!

Prednost ručne balirke u odnosu na traktorske

Traktor, koji je kod nas najčešće u upotrebi, je IMT 533, koji, prema tehničkoj specifikaciji, ima 35 konjskih snaga. Toliko je imao samo onog momenta kada je sišao sa fabričke trake, a uzevši u obzir da je ovaj model u upotrebi 30+ godina snaga motora nije ni približna onoj koju piše da ima. Ne samo IMT, svi traktori gube na snazi što duže rade, i to stvara problem, jer traktorske balirke zahtevaju minimum 30 konjskih snaga.

To znači da naš najpopularniji traktor može efikasno da radi sa najslabijom balirkom samo ako je na ravnoj površini. Da se ne lažemo, IMT 533 je zver koja ume da priredi lepa iznenađenja. Kada čovek pomisli da nešto ne može da uradi on to, na opšte iznenađenje svih – uradi.

Ali, na duge staze gledano, to nije dobro. Redovno forsiranje traktora, da vrši radni zadatak koji je van njegove moći, je mučenje i za traktor i priključnu mašinu. Rezultat ovakvog forsiranja je češće kvarenje, ili havarija, koja može obe mašine da osudi na nepovratni put ka starom gvožđu.

Ukoliko traktor i balirka ne mogu glatko da urade zacrtan zadatak nemojte ih mučiti. Ručna balirka će obaviti posao sasvim lepo i daćete priliku svom traktoru da vas služi još duže nego što je zamišljeno.

Kako izgleda i radi ovaj uređaj?

Princip rada je isti kao i kod svake balirke. Biljna masa se ubacuje u sanduk u kom se stiska i vezuje, ništa revolucionarno, ali sve je tako lepo uklopljeno da, na prvi pogled, može da se vidi i zaključi kako ona funkcioniše.

Sastoji se iz:

1. postolja, koje može biti sa, ili bez točkova,
2. kutije, koja mora da ima otvor na vrhu i bočna vratanca sa prorezima za uže,
3. klipa i ručke, uz pomoć kojih se vrši pritisak na biljnu masu.

Najpopularnija i najzgodnija ručna balirka je ona koja se puni odozgo, mada ima i varijanti koje se pune sa strane.

Upotreba je jednostavna: ubaci se uže pa se zatim puni kutija (odozgo ili sa strane u zavisnosti od modela). Kada je kutija puna potegne se ručka koja tera klip za pritiskanje. Kako se u kutiji napravi mesta za još sena ili slame, dodaje se još i opet pritiska. Tako u krug dok se kutija u potpunosti ne napuni. Kada je kutija puna, biljna masa se vezuje i kroz vratanca izbacuje bala. Tako je jednostavno da deca mogu uspešno da rade sa njom.

Kako najefikasnije korisiti ručnu balirku?

Ručna balirka može da se može korisiti na dva načina: odnošenjem balirke na parcelu, ili donošenjem otkosa spremnog za baliranje na gazdinstvo.

Odvoženje balirke na parcelu može lako da se izvede. Ona se stavi na kip kolica, u gepek, na malu prikolicu ili pak-treger i tako odveze na parcelu. Ukoliko ima točkove onda je moguće s lakoćom da se premešta u zone gde se radi, i samim tim nema puno nosakanja sena ili slame tamo-amo. Kada se posao završi, bale se slože na gomilu i tako čekaju prevoz do skladišta.

Ukoliko je parcela na strmini, i traktor nije u stanju da obavi posao, onda je ručna balirka super stvar. Seno se može, grabuljom, doterati do balirke, balirati i spremiti za pokret.

Isto važi i za male parcele. Nema potrebe za cimanjem traktora zbog neke male površine – donese se ručna balirka, ona obavi posao i kraj priče.

U slučaju da je parcela blizu gazdinstva, ili postoji način da pokošena biljna masa stigne na gazdinstvo u rastresitom stanju, ručna balirka može na licu mesta da skocka biljnu masu i omogući slaganje u skladište. Ukoliko gazdinstvo poseduje vršilicu za žitarice moguće je da ručna balirka i vršilica rade u tandemu. Ovako se po kratkom postupku dobijaju zrno i balirana slama.

Više o tehnikama žetve pšenice i drugih žitarica možete pročitati ovde.

Male ručne balirke su konstruisane tako da prave kockaste bale koje, ako pitate većinu proizvođača, nisu bolje od okruglih bala. Oni tvrde da se okrugle bale brže suše naspram kockastih. To je istina ukoliko se porede kockaste i rol-bale velike zapremine koje prave posebno dizajnirane priključne mašine.

Sa kockastim balama, koje pravi ručna balirka, nema potrebe za brigom, jer pritisak koji se vrši na biljnu masu nije toliki da nakon stiskanja nema prostora u bali kroz koji vazduh može da struji. Drugo, bale su male, čovek može sa lakoćom da ih digne, i u poređenju sa balama koje prave mašine, biljna masa se suši mnogostruko brže.