Žetva pšenice

Žetva pšenice je blizu. Vreme je da se beru plodovi velikog rada, koji se tokom sezone gajenja samo ulagao u ovaj, nama najbitniji, usev. Žetva žitraica, kao što su pšenica raž, ječam, ovas i tritikale, se obično vrši u junsko – julskom periodu. Nije moguće da se odredi tačan datum žetve, ali jedno je sigurno: biće ovih dana. Dok se čeka taj dan, kada ljudi i mašine mogu da izađu na teren, može dosta toga da se uradi, kako bi proces žetve tekao brzo, efikasno i uz što manje gubitaka.

Kako da znamo da su biljke spremne za žetvu?

Odgovor se može naći u klasu. Klasovi koji su spremni za žetvu imaju krupno, tvrdo i zlatno-žuto seme. Boja i sjaj zrna u klasu su slični pčelinjem vosku te se izraz „voštana zrelost“ našao u stručnoj literaturi kao savršen izraz za fazu razvoja žitarica.

Dešava se da zrno u klasu dobije željenu boju, ali ne i željenu čvrstinu. Mekano zrno nije dobro, jer ima visok sadržaj vlage u sebi. Takvo zrno se lako gnječi i u stanju je da prenese klice gljivice i bakterija u skladište. Zrno mora da ima do 15-20% vlage kako bi žetva pšenice protekla valjano i naknadno skladištenje bilo bezbedno. Ovaj procenat ne znači ništa onom ko ne poseduje vlagomer. Postoji nekoliko metoda za utvrđivanje vlažnosti zrna. Neke metode su malo složenije, a ima i onih koje se mogu primeniti „na oko“, brze su i mogu da se sprovedu na svim gazdinstvima.

Više o brzim i jeftinim metodama utvrđivanja procenta vlažnosti semena možete pročitati ovde

Stabljike su suve i čvrste, i već uveliko spremne za pravljenje slame. Ukoliko stabljika pri dodiru deluje kao slama, to je to!

Kucnuo je čas!

Nakon što je zrno dobilo željene karakteristike, vreme je da se počne sa žetvom pšenice. Postoje dva načina za sprovođenje: jednofazno – žitnim kombajnom, ili dvofazno – košenjem i vršidbom.

Kod nas se žetva pšenice, najčešće, vrši jednofazno, i dobijaju se dva proizvoda: seme i slama. Gubici pri žetvi su višestruko manji u odnosu na dvofaznu žetvu.

Dvofazna žetva ima svojih prednosti, jer ne zahteva kombajn, ali zato traži vršilicu i veliki utrošak vremena. Žitarice se prvo pokose i vezuju u snopove, pa se nose na vršilicu koja odvaja zrno od slame. Najveći problem je što se, tokom prenošenja, snopovi krune i zrno ispada. Na oko ne izgleda kao da je mnogo otpalo, ali kada se stavi u prikolicu ili džakove, vidi se da ima manjka. Ukoliko je moguće da se smanji gubitak, tokom nošenja snopova tamo-amo, onda, sa praktične strane gledano, i dvofazna žetva ima više smisla.

Vreme za žetvu mora da bude suvo i toplo. Ukoliko, makar tri dana pred žetvu, nije bilo kiše – to je dobro, a nedelju dana još – bolje. Kiša u periodu voštane zrelosti je štetna, jer puni zrno vlagom koja kasnije mora da se odstrani.

Stara dobra vršilica. Kada se realno pogleda kombajn nije ništa drugo do vršilice koja zahteva vozačku dozvolu.

Kako smanjiti gubitke koje pravi kombajn?

Kod kombajniranja najveći gubici zrna nastaju na dva mesta, na: hederu i vršilici. Gubici ne smeju preći stopu od 3%.
Gubici na hederu zavise od: visine reza kosilačkog aparata, tipa i podešenosti razdeljivača, broju obrtaja vitla, podešenosti vitla po horizontali i vertikali, položaja prstiju reznog aparata, od zazora između spirala transportera, hederskog stola i podešenosti elevatora žitne mase.

Ovo sve deluje komplikovano i teško je da se popamti, kamoli uskladi. Ali i postoji praktično rešenje. Treba da se zna da su svi delovi hedera podesivi, i s‘ tim na umu da se požanje par metara useva. Ukoliko se primeti da ima mnogo prosutog zrna, onda može malo da se pritisne/olabavi/pomeri deo gde ima najviše prosutog zrna. Požanje se još dva metra useva i ocene promene. Ukoliko ima još porblema onda se ovaj postupak ponavlja dok se ne dobije željeni rezultat. Na hederu su prihvatljivi gubici do 1,5% tokom žetve pšenice.

Gubici na vršilici zavise od broja obrtaja i razmaka između bubnja i podbubnja, kao i vlažnosti zrna. U vlažnijem usevu broj obrtaja bubnja treba da je veći, a zazor manji, dok je u suvljem usevu obrnuto. Pregledom zrna koje je dospelo u bunker najlakše može da se oceni da li vršilica radi kako valja ili ne. Zrno ne sme biti zgnječeno i izlomljeno. Što manje pleve i prašine dospe u bunker zajedno sa semenom – tim bolje. Gubici na vršilici  ne smeju preći 0,5% kako bi žetva pšenice dala najbolji rezultat.

Ukoliko u bunker dolazi prljavo seme, treba pregledavati sabirnu ravan, sita, rešeta i ventilator.

Gubici na slamotresu zavise od stanja useva i količine slame koja pristiže. Velika je šansa da se kombajn baš ovde zapuši slamom i pokvari, te na ovo treba da se obrati pažnja.

Najzad je sve podešeno za žetvu pšenice

Nakon što se obavila kontrola, i ispoštovala procedura pripreme za rad, koja deluje kao postupak za lansiranje satelita u kosmos, pravilno podešen kombajn će obaviti posao bez greške.
Danas se mašine prave tako da kompjuteri, koji su u njima, stalno šalju podatke vozaču, koji može, iz kabine, u svakom momentu, da promeni neku od postavki. Ovo sa kompjuterom ne treba da obeshrabri, jer i vozača tako opremljene mašine čeka isti posao kao i onog koji nema kompjuter. Jedina prednost, u odnosu na klasično „sokoćalo“, je što ne mora da izlazi iz kabine dok traje žetva pšenice.
Na kraju krajeva, ceo proces podešavanja ne traje dugo, i ukoloiko je bunker pun zdravog zrna niko neće postavljati pitanje jel‘ to radila stara ili nova mašina.