Pčele lagano izumiru nije skorašnja vest. Sedam vrsta domaćih pčela se uvrstilo u spisak ugroženih vrsta. Ovo je veoma uznemiravajuće za javnost. Svesnost javnosti o posledicama nestanka pčela je delimična sve dok agronom ili neko ko se bavi i živi od poljoprivrede doda koju reč i objasni situaciju u potpunosti. Realno gledano, niko ne zna bolje koje posledice nestanak pčela ima na poljoprivredu od ljudi koji se njom bave.
Pčela po pčela, tako izumiranje funkcioniše.
Kako ovaj fenomen utiče na naš agrar?
U našem klimatu ima i poljoprivrednoj praksi gaji se raznovrsno bilje koje se može razmnožavati:
- Delovima biljnog tela (listovi, lukovice, krtole, korenovi itd.) i ovo bilje nije direktno ugroženo nestankom pčela tako da se sa te starne možemo osećati bezbedno.
- Samooplodno bilje koje, kako sama definicija naglašava, ne zahteva pomoć pri oprašivanju. U ovoj grupi se nalaze, za ljudsku ishranu, naše najbitnije ratarske i povrtarske kulture. Bez bojazdi se može reći da će brašna, paradajza, paprike, pasulja, graška i soje uvek biti.
- Stranooplodne biljke su problematično pitanje. One su direktno ugrožene nestankom pčela. Kada govorimo o stranooplodnji dva su načina prenosa polena sa biljke na biljku su najzastupljenija među našim gajenim biljkama. Prenos polena vetrom i prenos polena insektima. Neke biljke se u znatno većoj meri uzdaju u prenos polena vetrom npr. kukuruz u odnosu na prenos polena insektima dok je kod npr. suncokreta situacija obrnuta.
Pčele ipak imaju mnogo veći značaj „iza kulisa“
Mnoge gajene biljke ne zahtevaju prisustvo pčela u komercijalnim usevima. U selekciji i proizvodnji semena prisustvo pčela je neophodno. Ova činjenica je mač sa dve oštrice. Uprkos tome što usevi mogu da se gaje za komercijalne potrebe bez problema, nastaće problem onog momenta kada bude ponestalo semana za setvu komercijalnih useva.
Sastavili smo spisak ugroženosti ratarskih, povrtarskih i stočarskih kultura koje će na direktan ili indirektan način stradati ukoliko pčele nestanu:
- Prva kategorija ugroženosti useva ubraja komercijalne useve koji za oprašivanje zahtevaju rad pčela. U ovu grupu spadaju: Suncokret, Lucerka, Mrkva, Peršun i Paštrnak.
- Druga kategorija ubraja useve koji se mogu gajiti kao komercijalni usev zato što se gaje radi svoje zelene mase ili nekog drugog biljnog organa koji nije plod (koren, stablo, list i cvet).
Problem nastaje u proizvodnji semena i selekciji. U ovu grupu spadaju: Šećerna repa, Duvan, Crvena Detelina, Bela Detelina, Žuti Zvezdan, Kupus, Kelj, Karfiol, Keleraba, Salata, Spanać i Celer.
Kao što se iz spiska vidi većina kultura koje koristimo u svakodnevnoj ishrani su bezbedne. Nemoramo se brinuti da li će biti brašna i povrća koje ulaze u naše svakodnevne obroke ali ukoliko nestane pčela neće biti brašna i šećera dok će snabdevanje mlekom biti veoma teško.
Posledice su nam poznate
Scenario da nema cigareta, ulja, šećera i mleka smo već doživeli devedesetih godina. Nikome se ne kani da horor teškog nabavljanja i krvavog plaćanja osnovnih namirnica preživljava opet. U neku ruku dobra je stvar što se situacija može preokrenuti sa mnogo manje truda nego ona devedesetih godina.
Desilo se i ne ponovilo se.
Kako zaštititi pčele?
Obratite pažnju na upotrebu insekticida, izbegavajte GMO useve, podržite pčelare, omogućite nastanjivanje pčela gde god možete. Ukoliko niste u mogućnosti da preduzmete neki konkretan korak barem znajte koje ratarske useve možete gajiti bez bojazni.
Pomozite jedni drugima jer spisak koji smo mi napravili je samo mali prikaz katastrofe koja prati nestanak pčela sa naših njiva, livada i voćnjaka.
Više o pripitomljavanju korisnih insekata pročitajte ovde.
„Praemonitus praemunitus“ – onaj ko je upozoren je i naoružan – latinska izreka.
