Kalcijum u zemljištu se lagano gubi kako protiču godine. Naš trud da svake godine obnovimo plodnost zemljišta putem unosa mineralinih đubriva je redovnost na našim poljima. Nakon dugog niza godina bila je uočena pojava koja se nazvala „zakon povećanog opadanja prinosa useva“ što znači da je đubrenje, nakon dugog niza godina postalo kontraproduktivno.
Nije trebalo dugo da se shvati u čemu je bio problem. Mineralna đubriva koja se koriste su takve hemijske strukture da njihova dugogodišnja upotreba dovodi do zakišeljavanja zemljišta. Kao posledica zakišeljavanja zemljišta dolazi do manjka hranljivih elemenata zato što ih je kiselost pojela.
Za nekog ko ne zna ovaj zakon, na oko, deluje da usevi sporo niču i da nije bačeno dovoljno đubriva. Ukoliko se opredeli da baci još đubriva dalje zakišeljava zakišeljeno zemljište i samim tim čini situaciju još gorom nego što jeste.
Ocenite kiselost zemljišta putem uradi-sam pH analize o kojoj možete saznati više ovde
Šta učiniti kada manjka kalcijum?
Ne treba dodavati još istog i praviti sebi veću štetu nego treba uraditi suprotno i neutralisati kiselost. To se postiže upotrebom kalcijuma. Agrotehnički zahvat koji ima za cilj smanjivanje kiselosti putem unosa kalcijuma naziva se kalcizacija.
Kalcizacija se kod nas retko primenjuje jer je prati glas da je skupa i neobavezna. U vreme kada je stekla ovaj status jeste bila skupa i nije bilo moguće proceniti dugoročni efekat nedostatka kalcijuma. Sada je priča drugačija. Pošto su razvijene precizne tehnike analize zemljišta i prošlo dosta godina posmatranja može se sa sigurnošću reći da je potreba za kalcijumom jednaka kao i potreba za azotom, fosforom i kalijumom.
Kalcijum u biljnom telu ima ulogu „jonske pumpe“ tj on pomaže kretanje hraniva kroz biljku. Situacija nedostatka kalcijuma je u biljnom telu ista kao kada bi nama auto ili autobus išao jako sporo pa nema šanse da se stigne na odredište na vreme. Taj „jonski autobus“ mora da radi kao sat i zato je njegovo prisustvo u adekvatnim količinama neophodno.
Postoji nekoliko načina nabavke i unosa kalcijuma u zemljište:
- Primena mlevenog krečnjaka se zasniva na đubrenju parcele sa mineralom krečnjaka koji je usitnjen kao granule mineralnog đubriva. Rasipanje se vrši u jesen 30 dana pred đubrenje. Ovako se postupa jer je mineral krečnjaka sporo razgradiv i do vremena prolećne setve će biti dostupan biljkama. Mleveni krečnjak se može naći u slobodnoj prodaji ili se, u krajnjoj liniji, može nabaviti u kamenolomu kao sporedan proizvod obrade kamena. Takođe u građevinarstvu se koristi kao rizla. Mleveni krečnjak se unosi u zemljište svake 4 godine i može se kombinovati sa stajskim đubrivom.
- Primena mineralnih đubriva obogaćenih kalcijumom je praktičnija metoda u odnosu na prethodnu. Pošto je kalcijum već uključen u đubrivo možete računati na to da imate unos kalcijuma u zemljište. Postavlja se pitanje da li je ta količina kalcijuma dovoljna? Teško je reći napamet jer moraju se uzeti mnogi faktori u obzir kao što su: stanje zemljišta, gajena kultura, predusev itd. Dobra stvar je što se ovaj metod može stalno primenjivati pa će, ako ne popravi stanje, sprečiti dalje zakišeljavanje zemljišta.
Dostupniji materijali koji sadži kalcijum:
- Ljuske od jaja se mogu smatrati kao zamena za krečnjak. Popularne su u baštovanstvu i rasadničarstvu. Zgodne su za male površine i saksije. Priprema je jednostavna; samelju se ljuske jaja i time se đubri. Ova metoda se može primeniti svake godine jer je koncentracija kalcijuma znatno manja u ljusci spram krečnjaka.
- Gips je mineral koji je izuzetno bogat kalcijumom. Može se naći u slobodnoj prodaji u skoro neograničenim količinama jer je u građevinarstvu nezamenjiv. Svaka farbara ima džakove sa gipsom. Gips se može koristiti svake godine, može se koristiti i na alkalnim zemljištima. Efekat traje nekoliko meseci. Ukoliko se opredelite za upotrebu gipsa morate da imate na umu da se gips koristi u proleće i da je pre upotrebe gipsa analiza zemljišta neophodna. Gips, zbog velike koncentracije kalcijuma, može da blokira unos magnezijuma, cinka i bakra. Uz urađenu analizu zemljišta možete tačno znati koje količine gipsa se mogu upotrebiti bez bojazdi.
Zaključak:
Neutralizacija kiseline koja se decenijama nakupljala u zemljištu je tema kojoj se mora posvetiti više pažnje. Zemljište koje je po svojoj reakciji neutralno tj. ima ravnotežu između kiselosti i alkalnosti je savršen ambijent za ratarsku proizvodnju jer to hemijsko stanje omogućava najbolje kretanje biljnih hraniva koja su rastvorena u vodi. Samim tim prinos po jedinici površine postaje bolji ili ostaje isti stim da je uloženo manje u proizvodnju.