Krompir u buretu je odličan metod gajenja ukoliko imate ograničen prostor ili ste urbani poljoprivrenik. Saksijsko gajenje je metod koji se razmatra još od samog početka. Prednosti saksijskog gajenja su mnoge: manje korova, umanjene su šanse za napada štetočina i, što je najbitnije, uz poznavanje tehnika gajenja moguće je mnogostruko uvećati prinos po biljci.
Ovde možete saznati sve što vam je potrebno za uspešan uzgoj kromira.
U slučaju krompira najbolje i najbrže se vide rezultati što znači da je krompir odličan za početnike, a za iskusne povrtare ovakav način gajenja će sigurno doneti više prihoda uz mnogo manje rada.
Naime, saksijsko gajenje krompira se ne ograničava na saksijama, štaviše, bure je poželjnije. Pri izboru bureta prva stvar koja se mora znati da li je u buretu bilo opasnih materija. Bure koje je sadržalo hemikalije, naftu, boju i slično ne dolazi u obzir zbog otrovnosti po biljku i po pojedinca koji plodove bude koristio u ishrani. Najbolja burad za ovu svrhu su ona koja su sadržala hranu ili piće npr. bure od turšije ili rakije, burad korišćena u konzervnoj industriji i preradi hrane. Najpoželjnije je da bure bude drveno.
Kako se gaji krompir u buretu?
Nakon nabavke adekvatnog bureta neophodno je izbužiti nekoliko rupa na dnu i stranicama bureta koje imaju funkciju odvođenja viška vode; zatim bure se pere, suši i postavlja na mesto gde će biljka imati šest ili više sati dnevnog osvetljenja.
Na dno bureta se sipa oko 15 cm zemlje obogaćene organskim đubrivom po izboru. Nakon toga, sade se naklijale krtole tako da klijanci gledaju ka gore.Sledeći korak bi bio pokrivanje krtola sa još jednim slojem od 15 cm baštenske zemlje obogaćene organskim đubrivom. Zemlja treba da je umereno vlažna ali ne preterano vlažna da ne bi došlo do oštećenja na klijancima.
Čitajte još o substratima koji se prave od organskog đubriva i receptima za njihovo pravljenje ovde
Šta dalje?
Dalji koraci su jednostavni. Treba dodavati nov sloj zemlje obogaćene organskim đubrivom kada biljka naraste 15-20 cm. Zemlja se dodaje dok ne prekrije polovinu do dve trećine biljke koja se u buretu nalazi.
Krompir u buretu: u čemu je štos?
Štos je u tome što krompir ima sposobnost da razvija dodatne korenove iz stabla koje je zatrpano. Krtola je metamorfoza korena, što znači da: što više korenova krompir u buretu ima, obrazovaće više krtola na njima i stalnim zatrpavanjem biljke stalno se obrazuje novo korenje i stalno nastaju nove krtole.
Postupak se dodavanja zemlje se ponavlja dok biljka ne procveta i počne da žuti (oko 10 nedelja od sadnje). Kada se biljka sasuši berba može da počne. Dovoljo je rukama razgrnuti sloj zemlje radi proveravanja stanja krtola. Ukoliko zaključite da su krtole zrele dovoljno je prevrnuti bure i pokupiti krtole. Ovo je sjajan vid sakupljanja krompira jer se izbegava upotreba ašova i samim tim oštećenje na krtolama koje gajite.
Ukratko rečeno ovaj metod gajenja krompira je veoma jednostavan i ne zahteva mnogo vremena i energije. Obaveze prema krompiru su minimalne i svode se na dopunjavanje bureta i zalivanje. Metod je tako jednostavan da i deca mogu da ga shvate i primenjuju a vi im možete pružiti prva iskustva u gajenju hrane koju će, na kraju, sama jesti.
Čitajte još o kap po kap, jednom od najboljih sistema za zalivanje, ovde.
Kako izgleda skupljanje krompira u buretu
Donji video će najbolje prikazati i kako izgleda vađenje krompira kao i količine koje se mogu dobiti u buretu ili sličnim većim posudama:
