Krompir (Solanum tuberosum)

Krompir zauzima istaknuto mesto u ishrani ljudi, ishrani stoke i industrijskoj preradi.

Kod naših naroda zajedno sa pasuljem i kupusom upotpunjuje krompir1grupu „narodne hrane“. Koristi se kuvan i pečen. U zapadnim zemljama potrošnja krompira je veoma velika jer se koristi kao zamena hlebu.

Krompir je kompletno hranivo. U proseku sadrži 77,5% vode i 22,5% suve materije. Suva materija ima 2% belančevina, 0,1% masti, 19,4% ugljenih hidrata, 0,6% celuloze i 1% mineralnih materija. Belančevina i masti ima relativno malo, ali su visoke biološke vrednosti. Od mineralnih materija  krompir sadrži značajne količine kalijuma, kalcijuma, fosfora, magnezijuma, gvožđa, bakra i drugih elemenata potrebnih organizmu. Od vitamina sadrži C vitamin, B1 i B2.

krompir2U industrijskoj preradi od krompira se dobija skrob i špiritus.

Od krompira se u prehrambenoj industriji proizvodi pire, čips i sušeni proizvodi. Preradom u suve proizvode sprečava se gubitak hranljivih sastojaka i opadanje kvaliteta koji je posledica dugog čuvanja u skladištima.

Sitnije krtole krompira su dobra stočna hrana. Kuvan krompir se koristi za ishranu svinja dok se svež koristi u kunićarstvu.

Krompir ima, naročito u brdsko-planinskim, krajevima, velik agrotehnički značaj. Unošenjem krompira u plodored, u tim područjima, povećava se plodnost zemljišta. Obilnije đubrenje organskim materijama popravlja fizičke osobine zemljišta i obezbeđuje zalihe hraniva na duži period.

U ravničarskim predelima, krompir takođe ima velik agrotehnički značaj. Ranije se iznosi sa zemljišta, što pruža mogućnost pravovremenoj obradi zemljišta za pšenicu. Posle ranog krompira moguća je proizvodnja drugog ratarskog ili povrtarskog useva. Za sobom ostavlja zemljište u dobrom stanju i odličan je predusev za mnoge kulture.

Plodored

Krompir dobro podnosi monokulturu, ali se zbog fitohigijenskih razloga obavezno gaji u plodoredu.

  • Dobri predusevi su: lucerka, detelina i jednogodišnje mahunarke.
  • Strna žita su čest predusev u proizvodnji krompira. Najbolje su rane sorte ozimog ječma i ozime pšenice, a u brdsko-planinskim područijima raž.
  • Krompir je skoro i jedina okopavina u brdsko-planinskim područijima, te je važan predusev za gajenje drugih kultura. Dobar je predusev za ozima strna žita.
  • Đubrenje

    Pri gajenju krompira moraju se izbegavati zemljišta bogata hlorom.

    Krompir se đubri sa sledećim količinama čistih hraniva:

    • 100-120 kg/ha azota
    • 80-100 kg/ha fosfora
    • 120-150 kg/ha kalijuma
    • Krompir se đubri stajnjakom u količini 20-50 t/ha.

      Naklijavanje krompira

      Naklijavanje se vrši u specijalnim objektima sličnim staklenicima ili drugim prostorijama koje su dobro osvetljene i mogu se provetravati.

      krompir3

      Holandez sanduk, nama poznatiji kao gajbica.

      Sa naklijavanajem se počinje 30-40 dan pred sadnju. Krtole se stavljaju u sanduke – holandeze dimenzija 60x40x10+10 cm koji se slažu jedan na drugi do visine koju dozvoljava prostorija. Prostorija treba da je dobro osvetljena difuznom svetlošću. Temperatura u prostoriji se održava u inetervalu 12-15°C.

      Dnevno provetravanje traje najmanje jedan sat. Da se krtole ne bi smežurale usled gubitka vode isparavanjem, vazduh se održava zasićenim vodenom parom. Na pod se stavljaju široki sudovi sa vodom ili mokri džakovi.

      krompir4

      Prikaz naklijalog krompira spremnog za sadnju.

      Naklijale krtole imaju kraću vegetaciju u polju. Cvetaju za oko 15 dana ranije, a za 20 dana ranije počinju da obrazuju krtole, u odnosu na neklijali krompir, pri istom vremenu setve. Naklijvanjem se postiže do 50% veći prinos.

      Deljenje krtola  krompira

      Na krtoli se razlikuju pupčani i vršni deo. Pupčani deo je stariji, vršni mlađi. Na vršnom delu su raspoređena okca, dok ih na pupčanom ima vrlo malo, ili ih uopšte nema. Ovo treba imati u vidu kada se u nedostatku semenskog krompira seku krupnije krtole. Da bi se na polutkama dobio približno jednak raspored okaca, seče se od vršnog ka pupčanom delu. Na pupčanom delu opaža se ožiljak – pupak, sa kojim je krtola bila vezana za stolon.

      U udubljenjima okaca nalaze se tri pupoljka, iz kojih se razvija klica. Srednji pupoljak je najrazvijeniji, a dva bočna su manja. Bočni pupoljci su rezervni pupoljci. Klica se prvo razvija iz središnjeg pupoljka. Ona je dobro razvijena, ima najveću životnu sposobnost. Ukoliko se klica ošteti, odvali ili izmrzne, nove klice se razvijaju iz bočnih pupoljaka. Po pravilu, daju manji prinos.

      Ovaj metod razmnožavanja se preporučuje obaviti 2-3 dana pred sadnju, kako bi se na površini preseka obrazovala pokožica.

      Kalendar

      Februar
      • Početak perioda u kome treba pristupiti naklijavanju krompira.
      • Mart
        • Vrši se dopunska obrada zemljišta.
        • Pred sadnju unosi se ½ planirane količine azota, ¼ planirane količine fosfora i ¼ planirane količine kalijuma uz dodatak magnezijuma.
        • Početak perioda u kome je sadnja moguća. Krompir se razmnožava vegetativno – krtolama. Krtole treba da su zdrave , mase 50-70 grama. Teže krtole seku se na pola. Rok sadnje krompira je dug. Počinje prvih dana marta meseca i traje do početka maja. Naklijale krtole ranije se sade, kada je temperatura zemljišta na dubini od 10 cm oko 4-5° Vegetacioni prostor zavisi od bujnosti sorte i namene gajenja. Međuredni razmak iznosi 60-70 cm dok razmak u samom redu između biljaka iznosi 25-40 cm. Dubina sadnje kreće se 8 cm na teškim do 12 cm na lakšim zemljištima. Sadnja se može obaviti na više načina: ručno, pod plug, u brazde ili sadilicama.
          Ručna sadnja primenjuje se na manjim površinama, obično na okućnicama.
          Sadnja pod plug znači da se krtole unose u svaku treću brazdu, uz bok rastresitog dela. Narednom brazdom krtole se pokrivaju rastresitim zemljištem. Radni zahvat se podesi tako da tri brazde zahvate širinu od 60 do 70 cm.
          Slična prethodnoj metodi jeste sadnja u brazde. Plugovima brazdačima otvaraju se brazde, a krtole se duž nje ređaju ručno, nakon čega se motikom navlači zemlja i pokriva.
          Ukoliko je sadnja izvršena pod plug ili u brazde prva mera nege koja se preduzima je drljanje, čime se razbijaju grudve i ravna površina.
          Za veće površine koriste se poluautomatske i automatske sadilice. Poluautomatske sadilice daju bolje rezultate pri sadnji naklijalih krtola, pošto je procenat oštećenja klica manji. Krtole se ubacuju ručno u ulagače semena. Automatske sadilice sve radnje obavljaju bez ljudskog rada.
        • Posle setve a pre nicanja primenjuju se herbicidi. Krompir je veoma osetljiv na tip herbicida kojim se koristi stoga je neophodna konsultacija sa stručnim ili iskusnijim licem.

        • Početak perioda u kome je moguć napad: krompirove nematode, krompirovog moljca, mlečikine vaši, pamukove vaši, krompirove zlatice, zelene breskvine vaši, crne repine vaši, marokanskog skakavca, italijanskog skakavca, rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjaka), peščara, blapsa, ozime sovice, ipsilon sovice, C.sovice i gama sovice.
        • Početak perioda u kome je moguća pojava bele noge krompira.
        • April
          • Pred prvo kultiviranje (okopavanje) unosi se ½ planirane količine azotnog đubriva kao prihrana.
          • Kultiviranje (okopavanje) se prvi put sprovodi kada biljke dostignu visinu 10-12 cm. Drugo kultiviranje (okopavanje) sprovodi se dve nedelje kasnije pri čemu se biljke ovlaš ogrću. Prilikom drugog kultiviranja (okopavanja) unose se u zemljište ¼ planirane količine fosfora za prihranu i ¼ planirane količine kalijuma kao prihrana.
          • Posle drugog prihranjivanja i ogrtanja krompira, usev se dobro zalije. Tim malim kompleksom mera obezbeđeni su uslovi za obrazovanje krtola.
          • Početak perioda u kom je moguća pojava crne lisne pegavosti krompira i raka krompira.
          • Maj
            • Početak perioda u kome je moguće vađenje ranog krompira.
            • Početak perioda u kom je moguć napad kukuruzne sovice.
            • Jun
              • Drugo navodnjavanje krompira sprovodi se u fazi punog cvetanja.
              • Početak perioda u kome je moguć napada crvene alekulide.
              • Početak perioda u kom je moguća pojava plamenjače krompira.
              • Jul
                • Početak perioda u kome je moguća plitka, letnja, obrada zemljišta. Ukoliko je predusev strno žito ili mahunarka zaorava se strnjika. Zaoravanje strnjike se vrši na dubinu 15-18 cm. Posle skidanja trećeg otkosa lucerke pristupa se razoravanju ledine jednom ili dva puta.
                • Oktobar
                  • Pred oranje u zemljište se unose: celokupna planirana količina stajnjaka, ½ planirane količine fosfornog đubriva i ½ planirane količine kalijumovog đubriva.
                  • Početak perioda u kome je moguće duboko, jesenje, oranje. Krompir zahteva duboku obradu 30-40 cm. Dobre rezultate daje upotreba podrivača.
                  • Početak perioda u kom je moguće vađenje merkantilnog krompira. Merkantilni krompir se vadi kasnije, kako bi se što duže vršila asimilacija i dobio veći prinos.
                    Krompir se vadi: ručno, plugom i kombajnima.
                    Ručno vađenje je najlošiji način, zbog visokog procenta oštećenih krtola, koje se ne mogu čuvati u skladištima. Obavlja se motikom, pretežno na okućnicama, kada su u pitanju male površine.
                    Plugom se krtole izoravaju i ručno kupe. Površina se posle sakupljanja pređe drljačom kako bi se otkrile i pokupile zatrpane krtole.
                    Upotreba vadilice je dobar način da se ostvari ušteda na radnoj snazi stim da treba imati na umu da se gubici kreću 8-20%.
                    Najefikasniji način vađenja krompira je kombajnom. Kombajni vade, čiste i sortiraju krompir u tri klase. Pri povoljnim uslovima za rad, gubici se kreću 2-10% Lakša oštećenja krtola su do 27% a teža do 4%.
                  • Čuvanje krompira

                    Semenski krompir se skladišti tako da se do momenta naklijavanja ne obrazuju klice. To se reguliše temperaturom, koja se mora kretati 3-4°C. Relativna vlažnost vazduha treba da je oko 90%.

                    Merkantilni krompir valja brižljivo čuvati. Krtole su pune vode, lako se kvare i oštećuju. Gubici prilikom uskladištenja, pri najpovoljnijim uslovima iznose u proseku 10%. Gubici nastaju usled isparavanja vode iz krtola, razlaganja skroba, klijanja, truljenja, ozelenjavanja itd.

                    Trapovi

                    krompir5

                    Prikaz trapa za čuvanje krompira

                    Krompir se čuva u specijalnim skladištima sa uređajima za vetnilaciju, u podrumima i trapovima. Najpovoljnija temperatura za čuvanje je između 4 i 5°C. sa vlažnosti vazduha 87-95%. Krompir uskladišten na temperaturi nižoj od 4°C poprima neprijatno sladunjav ukus dok pri višim temperaturama od 5°C krompir klija i hranljiva mu vrednost opada. U skladištima bez uređaja za ventilaciju debljina naslage iznosi najviše 1,5 metar, a sa ventilacijom, kada se krompir provetrava sa svih strana, do četiri metra visine.
                    Posebna pažnja se mora obratiti na krompirovog moljca jer prezimljava i razmnožava se u skladištima krompira.