Obična aloja (Aloe vera fam. Asphodelaceae), kako je kod nas klasifikovana, je poznata po svojim lekovitim i ukrasnim osobinama. Lepo je videti je u sobnom ambijentu, a naročito je vole ljubitelji sukulenti.
Dobro je imati je u kući zbog njenih lekovitih osobina: gel koji se dobija iz listova se korisiti protiv gorušice, smanjuje koncentraciju šećera u krvi, korisna je protiv dijabetesa tip-2, efikasno je sredstvo za ispiranje usta, koristi se u borbi protiv suve kože i prirodan je laksativ.
Izgled i razmnožavanje
Aloja potiče iz šumskog dela Afrike. Lokalno stanovništvo je, tokom vremena, uvidelo mnoštvo lekovitih svojstava ove biljke, pa je bilo neizbežno brzo svetsko širenje i popularizacija aloje.
Sama biljka je zeljasta sa karakterističnim zadebljalim kopljastim listovima. U listovima se nalazi gel koje se može cediti u cilju dobijanja lekovitih materija i suplemenata. Gel sadrži i do 90% vode. Visine je oko 20-30 cm sa korenom manje – više iste dubine. Obično cveta tokom juna meseca.
Razmnožavanje se vrši vegetativno i postoje dva načina:
- putem reznica, pri čemu se odseca list i deo stabljike. Reznica se stavlja u zemlju i u roku od mesec dana se u potpunosti ukorenjava;
- putem bočnih izdanaka, tako što se nežno odstranjuje bočni izdanak ili pupoljak. Odstranjen deo se stavlja u zemlju i za mesec dana se dobija nova biljka. Ovaj metod može da se primenjuje tek nakon druge godine života biljke, i to u maju-junu, kada je izdanak veličine 2,5-5 cm.
Sadnja se vrši u saksije broj 25 ili 30. Može da posluži i plića saksija ovog obima. Na dno saksije treba staviti sloj sitnog kamenja preko kojeg se sipa standardna zemlja za cveće. Saksija mora da ima dosta otvora na dnu da bi bilo omogućeno brzo napuštanja viška vode, jer Aloja ne podnosi veliku vlažnost supstrata. Najbolje vreme za presađivanje je proleće, mada može i pre cvetanja.
Održavanje aloje
Uzevši u obzir da je biljka sukulenta poreklom iz Afrike, treba je retko zalivati. Tokom letnjih meseci dovoljno je zaliti je jednom nedeljno. Tokom zime, kada nastupi zimski san, zalivati je samo jednom mesečno. Mlitavi i gnjecavi listovi su jasan znak da se preteruje sa zalivanjem, stoga je neophodno pustiti biljku da se sama osuši. Poželjno je proveriti otvore na dnu saksije, očistiti ih ukoliko su zapušeni. Sekundarne infekcije biljke su retke, zbog činjenice da gel ima antibiotička svojstva.
Veoma je važno mesto na kome će biljka da stoji. Mlade biljke ne podnose direktno sunce, pa je neophodno držati ih na senovitom mestu. Kada Aloja dostigne drugu – treću godinu života, može da se stavi u prozor – ukoliko ima neke senke tokom dana. Dnevna temperatura, koju najbolje podnosi, se kreće između 20ºC i 25ºC, a noćna između 10ºC i 15ºC.
Iz navedenog se vidi da je Aloja sobna biljka, vrt joj ne prija zbog jakih vrućina i zime. Nema joj spasa ukoliko jednom izmrzne.
Prihrana aloje se vrši tečnim hranivom koje je formulisano za sukulente. Ukoliko ga nema – poslužiće i hranivo za kaktuse. Jednom mesečno se, pri zalivanju, zameša hranivo sa vodom i tako zaliva. Ukoliko se žele lepši cvetovi treba, nakon formiranja pupoljaka, dodati malu količinu fosfornog đubriva. Najznačajniji elementi u ishrani su: azot koji omogućava brži razvoj zelene mase, i kalijum koji podstiče brzo zatvaranje rana nastalih zbog seče ili oštećenja lista.
U principu nema bolesti i štetočina. Ukoliko je saksija sa biljkom u bašti treba obratiti pažnju na mrave. Mravi vole sve što je slatko i gel koji je u listovima je za njih prava poslastica. Jak antibiotički gel će se postarati da bakterije i gljivice nemaju priliku da se zapate, mada, ukoliko je biljka oslabljena usled preteranog zalivanja, postoji jako mala šansa da dođe do neke infekcije.
Berba listova
Izgled gela spremnog za upotrebu
Berba listova aloje se vrši svaka 2 do 3 meseca. Uberu se 3-4 najkrupnija lista sa ivice biljke tako što se nežno odsecaju pri stablu, vodeći računa da samo stablo i koren ne budu oštećeni. Listovi se peru i suše. Nakon sušenja nožem se odstranjuju zadebljale ivice.
Gel iz listova se cedi nožem ili prstima. Kod ceđenja gela listovi oslobađaju i žućkasti lateks. Ukoliko se koristi, lateks odvojiti u poseban sud, ukoliko ne treba – baciti ga. Gel koji je zelene boje seći u kockice i čuvati u frižideru do upotrebe. Recepti za pravljenje narodnih lekova se mogu naći na internetu i literaturi te ako neko odluči da ih isproba mora uputstva doslovno da prati kako bi se postigao najbolji efekat.
