Bokvica je, još davnina, poznata kao lekovita biljka. Bukvalno može svugde da se nađe, jer jer se lako prilagođava raznim ekološkim uslovima. Takođe postoji mogućnost da se gaji kao poljoprivredna kultura, mada se nalazi u vrtovima i baštama, uglavnom kao korov.
Kod nas su značajna, i skoro u istoj meri zastupljena, tri predstavnika:
• ženska bokvica (Plantago major fam. Plantaginaceae)
• obična bokvica (Plantago media fam. Planataginaceae)
• muška bokvica (Plantago lanceolata fam. Plantaginaceae)
Bokvice mogu svugde da se nađu u prirodi: od dolina do podalpskih zona, a naročito pored prometnih puteva i staza. Moguć je i organizovan sistem proizvodnje bokvice kao poljoprivredne kulture. Semenski materijal može da se nabavi od Instituta za lekovito bilje, ili u dobro snabdevenim poljoprivrednim apotekama.
Berba i prerada
Sakupljaju se, uglavnom, listovi bokvice, sa izuzetkom ženske bokvice koja, sem listova, ima i upotrebljiv koren. Listovi se sakupljaju u periodu april-septembar i suše se rašireni u tankim slojevima. Osušeni listovi treba da zadrže prirodnu boju (kao u herbarijumu). Nakon sušenja odstranjuje se lišće koje je pocrnelo ili požutelo, jer je izgubilo svoje lekovito svojstvo. Dug period berbe omogućava istovremeno sakupljanje i sušenje, što znači da proces prerade bokvice može da se vrši neprestano, kao u fabrici.
Više o načinu na koji se vrši sušenje možete saznati ovde.
Ženska bokvica se koristi zajedno sa korenom – bez cvetnog izdanka. Ukoliko je formirala cvet onda je poželjno da se ostavi. Ona će, nakon cvetanja, da razbaca seme u neposrednoj okolini, a to znači da će sledeće godine biti više biljaka za berbu. Pošto se korenje dobro opere, biljka se suši, raširena u tankim slojevima u prostorijama koje se dobro provetravaju.
Posle sušenja bilje se čuva u džakovima, ili u hrpama pokrivenim hartijom, opet, u suvim prostorijama. Vlaga u skladišnom prostoru pokreće razvoj mikroorganizama koji izazivaju buđ i trulež. Ukoliko se iz hrpe oseti miris plesni, onda se sav materijal baca, spaljuje ili kompostira.
Kompostiranjem može da se izvuče neka sitna korist od propalog materijala. Više o kompostiranju možete saznati ovde.
Bokvice je najlakše razlikovati po cvastima.
Kako bokvica deluje na telo?
Preparati na bazi bokvice su svima poznati kao sirupi za iskašljvanje i protiv prehlade. Listovi, kao obloge, mogu da se stavljaju na proširene vene. Kako imaju antibakterijsko svojstvo mogu da se koriste i za previjanje rana, pri ukazivanju prve pomoći. Ovako pripremljene obloge, takođe, mogu da se upotrebe za suzbijanje bubuljica. Veoma je važno da se istakne da je bokvica dobar regulator holesterola u krvi.
Načini upotrebe
Kao čaj: koristi se zajedno sa majčinom dušicom u mešavini.
Sirup se pravi tako što se uzmu dve pune šake opranog i iseckanog lišća koje se potopi u toliko vode koliko je potrebno da, kada se stavi na vatru, lišće ne zagori. Dodaje se oko 30g meda. Masa treba da se zagreva polako, na tihoj vatri, uz stalno mešanje, dok ne postane sirupasta. Sadržaj treba da se sipa u prigodne flašice i stavi na zasenjeno mesto. Rok trajanja je izuzetno dug, a sadržaj se baca ukoliko se primeti miris plesni. Bokvica ima antibakterijske osobine, ali protiv gljivica nema odbranu. Ukratko rečeno sirup se čuva na isti način kao što se čuva zimnica.
Za čišćenje krvi i regulisanje nivoa holesterola uzima se jedna kašičica pre jela u periodu od tri nedelje.
Za oblogu se koriste sveži, oprani i usitnjeni listovi. Listovi se ubace u avan i drobe dok se ne dobije zelena krema. Krema se maže na mesto povrede i preko nje vezuje zavoj. Isti princip se koristi za suzbijanje bubuljica, naravno, bez zavoja.
Kome se ne preporučuje bokvica?
Nema podataka koji jasno i nedvosmisleno ukazuju na to da bokvica može da bude štetna po nečije zdravlje. Upotrebom zdravog razuma možemo zaključiti da sirup, ipak, može da bude štetan. Pošto se meša sa medom, postoji rizik da budu ugrožene osobe koje imaju problema sa šećerom. Opet, ne postoje podaci koji ukazuju da će doći do problema, ali se ipak preporučuje oprez.
Zaključak
Bokvica je biljka koju je u većini slučajeva lakše i isplativije brati u prirodi nego da se gaji. Gajenje je moguće i poželjno, ukoliko postoji način da se velike količine plasiraju na tržište. Prerada je laka, a preparati od bokvice se koriste, uglavnom, protiv prehlade, suzbijanju bakterijskih infekcija i za previjanje rana. Ona, takođe, pomaže u borbi protiv holesterola.
