Gliste na delu su svojstven prizor. Neki ih se gade, drugi pomisle na pecanje dok oni koji se bave organskom proizvodnjom znaju da one obavljaju jednu od najvažnijih funkcija. Održavaju plodnosti i strukturu zemljišta. Zemljište koje nema adekvatnu populaciju glista je osuđeno na propast. Ukoliko se stanje ne promeni propašće brže nego što mislimo. Dobrobit glista treba da se shvati jednako ozbiljno kao i dobrobit pčela. Bez njihovog doprinosa iz zemljišta se gubi humus i sve prednosti koje on pruža gajenim biljkama.
Upotreba prirodnog načina proizvodnje hrane je veoma česta i ozbiljna metoda proizvodnje kojoj se posvećuje znatna pažnja. Uzeviši u obzir ozbiljne zahteve potrošača za hranom koja je zdrava, iz kontrolisane proizvodnje i mogućnosti da se ti isti zahtevi ispune je ponekad teško uspešno upariti.
Da bi se ispunili zahtevi potrošača, od proizvođača se očekuje da isporuči velike količine hrane, a pritom da ne koristi hemijske prozvode, što, naravno, predstavlja problem
jer bez upotrebe đubriva koje je od ključnog značaja za rast i razvoj današnjih sorti i hibrida biljaka proizvodnja bi bila jako otežana a sami proizvodi bi bili diskutabilnog kvaliteta. Neki proizvođači u ovome vide pat poziciju.
Pošto potrošači zahtevaju prirodno, dobiće prirodno. Sa ovom idejom na umu razvila se vermikultura.
Vermikultura je metod upotrebe glista za preradu organskih otpadaka i pretvaranje istih u đubrivo. Đubrivo je veoma kvalitetno i može se proizvoditi u neograničenim količinama na samom gazdinstvu.
Proces proizvodnje je jednostavan i opisan je detaljnije u članku: Upoznajte se sa glistama.
Nego, da pređemo sa reči na delo. Pogledajte efiksanost rada glista. U roku od 20 dana gliste su pretvorile mešavinu komposta, strugotine i seckane trave u kvalitetno đubrivo koje je spremno za upotrebu. Kako je to teklo pogledajte na donjem klipu: