Uzdignute samohranjive leje su u zadnje vreme dobile na značaju zato što pružaju jedinstvena rešenja za izazove koji se redovno nameću u poljoprivrednoj proizvodnji. Kao jedan od značajnih izazova je količina dostupne vode u zemljištu i dostavljanje vode gajenim biljkama tokom sezone. U praksi se gajenje na ovaj način naziva hugelkultur i može dati ogroman doprinos u gajenju voća i povrća na malim površinama. U suštini hugelkultur je sistem proizvodnje koji podrazumeva upotrebu drveta, organskog đubriva, lišća i slične razgradive biomase prekrivene plodnom zemljom. Termin hugelkultur bi u prevodu značio nasip-bašta, što ujedno i najbolje objašnjava izgled ove leje.
Prednost uzdignute samohranjive leje
| Osobina | Prednost |
|---|---|
| Nema komplikovane obrade zemljišta | Obrada se može vršiti ručnim alatom što čini proizvodnju isplativijom. |
| Zadržava vlagu | Zalivanje he ređe potrebno. U nekim slučajevima zalivanje se može izbeći u potpunosti. |
| Drži temperaturu | Veoma he značajno jer sprečava štetu koju može da izazove iznenadan mraz. |
| Zadržava plodnost | Gubitci hranjivih materija su znatno manji i delimično se obnavljaju sami tokom sezone. |
| Povećava proizvodnu površinu | Od izuzetnog je značaja u povrtarstvu, gajenju jagoda, borovnice i lekovitog bilja. |
| Povoljan ambijent | Razvoj mikroorganizama i glista je znatno bolji. |
Osim što gore navedene činjenice zvuče primamljivo obradovaćemo vas još jednom. Sistem radi! Pokazao se izuzetno dobro pri gajenju borovnice i ruža koje, da se ne lažemo, imaju solidnu cenu na tržištu.
Uzdignuta samohranjiva leja se stoji iz jezgra koje je sačinjeno od stabala i krupnog granja, omotača jezgra koje se sastoji iz sitnijih i brže razgradivih materijala kao što su pokošena trava, lišće, kompost i stajnjak da bi se na kraju izdvojila i pokrivka koja se formira nabacivanjem plodne zemlje.
Izgled i konstrukcija
Uzdignuta samohranjiva leja ima tri dela: jezgro omotač i pokrivku i po ovom redosledu se slažu.
Prvo ide jezgro za koje je neophodno iskopati kanal dubine 30cm. Širina i dužina kanala su proizvoljni. U kanal se slaže krupno granje koje ustvari formira jezgro. Drva koja su se najbolje pokazala su: jova, jabuka, jasika, breza, javor, hrast, topola i vrba. Drva koja treba izbegavati: orahovina (zbog toksina), borovina (zbog smole) i bagrem (zato što se izuzetno sporo razgrađuje).
Prikaz kanala sa drvima koja idu u njega
Drugi korak je formiranje omotača i to se radi tako što se jezgro zatrpava brže razgradivim materijalom kao što je slama pomešana sa stajnjakom, kompost, ili nekim drugim organskim đubrivom. Svež stajnjak i živinski stajnjak se može koristiti pod uslovom da se baci pred zimu. Tokom zime će agresivne materije koje se u njima nalatze biti delimično neutralisane. Debljina omotača je takođe proizvoljna ali imap se preporučuje da ne bude manja od 25cm
Ostaje još samo formiranje pokrivke. Ovo je treći, poslednji i najjednostavniji korak. Omotač se prekrije sa 10-20cm zemlje. Bitna stvar je da gajene biljke imaju oko 25-30cm zemlje na rspolaganju za ukorenjavanje. Odnos debljine omotača i pokrivke može da se menja u skladu sa potrebom i dostupnim materijalom.
Uzdignuta samohanjiva leja -poprečni presek
Princip rada uzdignute samohranjive leje
Uzdignuta samohranjiva leja funkcioniše tako što drva i debla koja se nalaze u jezgru upijaju i zadržavaju vlagu koju će vremenom otpuštati čak i kad vlage nema. Usled ove pojave primanja, zadržavanja i otpuštanja vlage drva i debla trunu.Pri truljenjuoslobađaju dodatne hranljive materije koje gajene biljke mogu usvajati stvarajući time dodatan izvor organskih biljnih hraniva. Prilikom truljenja dolazi do nastanka rupa u drvima što poboljšava dotok vazduha u banak i omogućava brže nastanjivanje glista i sličnih korisnih organizama.
Preporučuje se upotreba tvrdog drveta za izradu jezgra zato što se tvrda drva sporije razgrađuju i time omogućavaju duži i efikasniji rad hugelkulturnog sistema. Moguće je koristiti meka drva ali treba imati na umu da je njihova razgradnja znatno brža a samim tim i oslobađanje hranljivih materija.U zavisnosti od tipa drveta koji se koristi za izradu jezgra jedan banak može trajati od 20 godina pa na više. Poželjno je na svakih dve do tri godine nabacati sloj organskog đubriva i zamešati sa postojećom zemljom.
Problemi koji se mogu očekivati
Uprkos tome što zvuli kao savrše bogom-dan metod za gajenje bilja uzdignuta samohranjiva leja ima mane. Korovi ilarve štetočina se takođe mogu lako zapatiti u njoj. Problem korova se lako rešava sipkavim malčem kao što je slama, okopavanjem ili plevljenjem. Ukoliko se korisit malč folija nije preporučljivo pokrivati celu leju kako se ne bi poremetila cirkulacija vode i vazduha korz leju. Neophodno je imati insekticide koji se unose u zemljište pri ruci. Za svaki slučaj.
Zaključak
Imajući sve navedeno u vidu može se zaključiti da sistem gajenja uz pomoć uzdignute samohranjive leje ima prednosti koje olakšavaju proces proizvodnje sa stanovišta vodosnabdevanja, đubrenja i finansiranja. Obrada zemljišta ne uključuje mehanizaciju. Štedi novac i povećava proizvodni prostor.Sistem je dobar u primeni na malim gazdinstvima i na gazdinstvima koja se postepeno šire. Takođe se mora istaći da je ušteda vremena značajan faktor: Vredi probati, zar ne?
