Gajenje borovnice na malim površinama

Za gajenje borovnice na malim površinama veliki broj ljudi bi rekao da zvuči kao fantastika ili bi se zamislili i iznosili razloge zašto nije vredno vremena, truda i novca. Mnogi stručnjaci bi se složili sa ovom konstatacijom i odbacili ideju zato što je „skuplja dara nego mera“ dok bi drugi prihvatili izazov i našli način da je uspešno gaje.

Gde ima volje ima i načina. Gde ima načina ima i uspeha.

Borovnica je odavno poznata kao biljka čiji plodovi imaju prehramben i lekovit značaj. Razna zimnica i nadaleko poznat sok od borovnice su uvek bili poželjni i imali pristojnu cenu. Stvari su se poboljšale onog momenta kada se dokazalo da je borovnica jak antioksidans te samim time smanjuje šansu za nastanak kancera. Uzevši ovo u obzir zapita se čovek: Što je ne gajimo više?

Prvo treba uzeti u obzir najdosadniju temu od koje zavisi cela proizvodnja a to je ekonomija tj. cena. Borovnica se gaji radi ubiranja sočnih, bobičastih plodova koji mahom stižu u sred leta kada su najveće vrućine, što predstavlja problem u najavi. Tu se nameće prva dilema: da li prodati po trenutnoj ceni koja, naravno, u jeku sezone berbe opada ili čekati bolju cenu što poteže potrebu za hladnjačom. Hladnjača naravno ima svoj skup troškova koji može da pojede potencijalan profit. Šta raditi?

Na veliko iznenađenje kada se radi o malim površinama rešenje je lako: stari, dobri zamrzivač sandučar ili nešto slično će poslužiti sasvim dobro. Vaša je računica, a naše da ukažemo da potencijal ali i načine čuvanja koji postoje!

Drugo što treba uzeti u obzir je sama borovnica. Bilo evropska ili američka sorta činjenica stoji da su borovnice poreklom iz severnih regiona Evrope, Rusije i Severne Amerike, regiona gde je jako hladno i ima puno vlage sa značajnom populacijom četinarskh šuma. Ovaj skroman žbun borovnice je našao sebi mesto i zaštitu u senci moćnih četinara koji su pružali zaštitu od surovog vremena i kada se negde u sred leta ukaže prilika borovnica brzo formira plodove kako bi završila svoj godišnji ciklus.

Šaka puna borovnica

Gajenje borovnice na malim površinama u praksi

U suštini borovnica je žbunasta biljka koja zahteva dosta vlage, umerenu senku, zaštitu od grada i kiselo zemljište. U Srbiji nije oskudica ovakvih terena ali imati sve na jednom mestu je malo teže naći. Srećom, postoji i određena procedura i način za gajenje borovnice na malim površinama pa je uzgoj ne samo moguć nego i poželjan.

Sadnice se mogu naći na tržištu i nema oskudice. Za sada se najbolje pokazala sorta Djuk (Duke) koja je kod nas favorit zadnjih 20+ godina mada ni ostale sorte ne zaostaju mnogo za njom. Sadnja se vrši na bankove sa razmakom u redu 0,8-1,2m što uglavnom zavisi od načina orezivanja. Međuredno rastojanje zavisi od toga da li se koristi mehanizacija. Ukoliko se krupna mehanizacija neće koristiti poželjno je ostaviti oko 60cm međurednog prostora radi lakšeg prolaska i povremene upotrebe jednosovinske roto-freze. Prema standardnoj sadnoj šemi moguće je zasaditi oko 3.300 biljaka po hektaru tj. 330 po aru zemljišta.

Zemljište za borovnicu

Navedeno je da borovnica voli kiselo zemljište sa puno vlage i na mnogim parcelama, naročito u ravničarkom delu zemlje, to je malo teže naći. U slučaju da je voda u oskudici može se pribeći upotrebi malča ili agrofolije. Sve to u kombinaciji sa redovnim zalivanjem daće adekvatne rezultate.

Malč mora biti kiseo, stoga se preporučuje četinarska sečka/strugotina ili iglice. U ravničaskom delu nije teško naći kiselo zemljište ukoliko znate šta tražite. Njive koje su decenijama nemilosrdno đubrene se zaparlože usled povećane koncentracije rezidualnih hemikalija koje mu daju kiselu reakciju tako da zaparložena njiva može bez problema da se „prekvalifikuje“ u zasad borovnice.

Borovnica u principu nije dobra za združivanje sa drugim usevima zato što voli kiselo zemljište a 99% naših gajenih biljaka takvu zemlju ne podnosi. Ukoliko imate praznog prostora u bašti ili vrtu na kome želite gajiti borovnicu najbolje je obezbediti „tampon zonu“ od oko 30 cm oko zasada borovnice. Ta tampon zona zarasla u travu će se ponašati kao filter i smanjiti, ako ne i sprečiti, širenje zakišeljavanja kroz zemljište. Korovi su navikli na kiselo zemljište te se i oni mogu upregnuti da rade nešto korisno za promenu.

Borovnica se ne mora gajiti na zemlji nužno, postoje i alternative kao što su saksijsko gajenje koje se, istini na volju, može vršiti na betonu i hugelkultur koji nije naročito izbirljiv prema tipu podloge.

Gajenje borovnice u saksiji

Gajenje borovnice u saksiji

Hugelkultur se može formirati od četinarskog drveta slaganjem drva u gomile i prekrivanjem istih zemljom. Na ovaj način se omogućava adekvatna kiselost i vlažnost plus izgradi se banak koji je svakako potreban. Hugelkultur sam po sebi ispunjava skoro sve zahteve koje bovnica nameće.

Poželjna je upotreba protivgradne mreže ili razapetih džakova za krompir kako bi se pružila zaštita od grada i adekvatna zasena.

Prihrana, orezivanje, bolesti…

Prihrana se vrši 2-3 puta tokom sezone. Ključni momeni su prolećna prihrana koja treba da omogući adekvatne količine azota neophodnih za buđenje, oporavak i razvoj žbunova zatim prihrana nakon cvetanja koja će putem unosa fosfornog i kalijumovog hraniva osigurati adekvatan kvalitet prinosa.

Između ova dva obavezna đubrenja može se ubaciti još jedna prihrana hranivom koje sadrži mikroelemnte naroćito gvožđe i magnezijum i to pred pupljenje biljaka. Upotrebom pomenutog hraniva povećava se lisna masa koja utiče na pojačanu fotosintezu što dalje pozitivno utiče na zdravlje i prinos biljke.

Orezivanje se vrši sa ciljem proređivanja žbuna. Neophodno je ukloniti svo suvšno granje koje pravi gužvu i guši žbun. Orezivanjem se automatski uklanjaju suvišni pupoljci koji bi formirali plod, deluje kontra intuitivno ali više plodova znači manji kvalitet istih usled povećane raspodele hraniva među njima. Treba naći neku zlatnu sredinu između količine i kvaliteta i to je najbolje uraditi na licu mesta. Takođe orezivanjem se mogu formirati različiti oblici žbunova te ima i situacija gde se borovnica gaji manje-više kao živa ograda.

Bolesti i štetočina u principu nema ukoliko se ispoštuju pravila sadnje i malčiranje. Može doći do pojave lisnih vaši i mrava u toku godine ali to se rešava lako upotrebom etiola ili nečeg sličnog. Korovi nisu neki značaj faktor jer većina njih izbegava kiselu zemlju i malč koji se svakako koristi.

. . .

Brovnica je zasad za koji mnogi kažu da ne vredi svog truda i rada koji se ulaže u njega. Nakon čitanja ovog članka da li vi mislite da je to istina?