Sibirska iliti kamčatska borovnica (Lonicera caerulea fam. Caprifoliaceae) je slična našoj borovnici stim što je mnogo zgodnija za gajenje. Gajenje borovnice u našoj zemlji nije rasprostranjeno uprkos tome što ima povoljnih uslova za njeno gajenje. Najveći problem je naći adekvatno mesto za nju. Može se reći da je izuzetno izbirljiva i njeno uspešno gajenje u potpunosti menja pristup na koji smo navikli. Sibirska borovnica nema te „mane“ i zahvaljujući tome moguće je gajiti bez poteškoća. Uprkos tome što je lakša za gajenje sibirska borovnica neće zameniti našu borovnicu nego će otvoriti nove mogućnosti za gajenje ovog dragocenog voća.
Sličnosti i razlike
Ove dve vrste borovnica su slične u pogledu načina sadnje i održavanja. sve što se radi na običnoj radi se i na sibirskoj borovnici. Metodi sadnje, orezivanja, đubrenja i nege su isti kod obe vrste. Razlika između njih je mesto na kom je gajenje moguće i vreme berbe.
Obična borovnica zahteva senovito mesto i kiselo zemljište. Uprkos tome što je i obična borovnica iz Rusije ona je evoluirala u šumskom staništu. U prirodi se najčešće nalazi u četinarskim šumama koje joj pružaju zaklon od nevremena, direktnog sunca i kiselo zemljište. Uspešno gajenje obične borovnice zahteva da mi kao proizvođači napravimo parcelu ili ambijent koji je sličan njenoj postojbini. Ovo je lakše reći nego učiniti jer velik broj mesta u našoj zemlji gde ima četinarskih šuma nisu zgodni za gajenje bilo čega drugog usled lošeg pristupa.
Moguće je gajiti obične borovnice na malim površinama tako što ćemo „prevariti“ biljku. Više o ovom metodu gajenja možete pročitati ovde.
Sibirske borovnice su se evoluirale na stepama, livadama i otvorenom polju. Bez zaklona i bez zaštite koju pruža šuma brzo su se adaptirale na brutalnu zimu, direktno sunce i neutralno zemljište. Ovi uslovi uspevanja se sa lakoćom mogu ispuniti kod nas i gajenje se može vršiti svuda gde prostor dozvoljava. Jedina prava mana sibirske borovnice je što plodonosi samo jednom godišnje.
Gajenje sibirske borovnice
Sadnice sibirske iliti kamčatske borovnice se mogu naći kod nas po prihvatljivoj ceni. Sadi se u špaliru kao patuljasto voće ili pojedinačno kao žbun. Sadnja se vrši u jesen na dubinu od jednog ašova.
Pri sadnji u špaliru sadi se sa razmakom od jednog metara između biljaka u redu i dva metra razmaka između redova (špalira). Ovako gajenje biljke razvijaju krunu širine pola metra a visine 1,8-2 metra. Međuredni razmak od dva metra osigurava da špaliri koji su bliži trenutnom položaju sunca neće zasenjivati špalire koji se nalaze iza njih.
Sadnja žbunova zahteva 1,5 metara razmaka u r edu i 2.5 metara razmaka između redova. Žbunovi zahtevaju više prostora za širenje ali ne zahtevaju izgradnju špalira.
Sadnja se vrši na otvorenom polju. Zemljište treba da bude neutralne reakcije i porozno kako ne bi došlo do štetnog zabarivanja. Sadnice treba potopiti u vodu pola sata do sat vrmena pre sadnje kako bi se koren brže aktivirao i počeo da radi. U vodu se mogu dodati i stimulatori ukorenjavanja i ukoliko vas oni interesuju recept za napravi-sam prirodni stimulator ukorenjavanja možete pročitati ovde. Nakon sadnje bilja treba još jednom zaliti i ta etapa posla je manje više gotova.
Gajenje žbunova sibirske borovnice
Sibirska borovnica rađa tek u trećoj godini i u prve dve godine je neophodno formirati drvo ili žbun putem orezivanja. Pri orezivanju je bitno ostaviti dva jaka izbojka koji će ići u visinu a bočno širenje se reguliše kraćim jačinom orezivanja bočnih grana.
Prihrana se vrši po potrebi i preporučljivo je koristiti vodotopivo mineralno đubrivo jednom do dva puta mesečno zajedno sa zalivanjem. Ukoliko koristite sistem kap po kap
Sibirsku borovnicu oprašuju pčele i moguće je postaviti nekoliko košnica kako bi period oprašivanja, koji je u periodu kada se vremenske prilike brzo i naglo menjaju, protekao glatko.
Nega i berba sibirske borovnice
Nega se svodi na redovno zalivanje i suzbijanje bolesti i štetočina. Mnogi će reći da bolesti i šteteočina nema ali istina je da usled zadržavanja vode svaka biljka je podložna pojavi truleži korena a lisne vaši i mravi se često pojavljuju u zasadima sa sočnim, bobičastim plodovima. Ovi insekti sem štete koju prave mogu doneti klice pepelnice i plamenjače u zasad.
Kako bi se suzbili korovi, sprečilo isparavanje vode iz zemljišta i dodale značajne količine organskog hraniva preporučuje se upotreba malča u zasadu.
Berba sibirkse sibirske/kamčatske bobice se vrši u maju-junu. Kada bobice narastu oko 1cm u dužinu i dobiju purpurnu boju sličnu šljivi spremne su za berbu. Nakon berbe poželjno je što pre uskladištiti bobice u hladnjaču ili frižider. Zamrzavanje je najbolji način da se bobice sačuvaju od propadanja.
Zajedno su jače
Kao što je već rečeno sibirska borovnica može produžiti sezonu gajenja borovnica. Kod obične borovnice berba može da se razvuče kroz celu sezonu. U zavisnosti od gajene sorte (rana, srednje rana ili kasna) borovnica se bere od juna do novembra. Sezona berbe se može početi još u maju mesecu ukoliko se uključi sibirska borovnica u srotiment.
