Organska proizvodnja hrane predstavlja viši ešalon u ekološkom načinu života. Proizvođači na ovaj način stavljaju bilje u zemlju i nakon berbe oni sami ,ili neko drugi, jedu isti to što su u zemlju stavili. Stoga posebnu pažnju posevćuju sprečavanju pojave opasnih i štetnih materija u toku proizvodnje.
Uprkos gore navedenim činjenicama organski proizvođači su često prisiljeni da se uzdaju u plastiku. Nije problem činjenica da je primena plastike nužna u proizvodnji nego problem predstavlja prekomerna upotreba plastike koja se, štaviše, loše odražava po zdravlje pojedinca.
„Plastične mase su složene mešavine mnogih jedinjenja od kojih su neka vodorastvorljiva, stoga ta ista jedinjenja se uvlače u baštu i kontaminiraju hranu koja se tamo gaji“ tvrdi dr. Filip Landrigan pedijatar i stručnjak za javno zdravlje koji drži katedru javne i preventivne medicine u školi Maunt Sajnaj (Mount Sinai) u Njujorku.
Osim gore navedenog treba reći da je proizvodnja plastike veoma intenzivna usled rastućih društvenih potreba za plastičnim masama. Sirovina za proizvodnju plastike je nafta i rastuća potreba za plastikom samo prouzrokuje veće potrebe za naftnim buštotinama koje na ekološki i politički način uništavaju celokupnu planetu Zemlju.
Ovde je prikazano nekoliko načina za proizvodnju bez upotrebe plastike:
- Izbegavajte kupovinu alata i materijala koji su presvučeni plastikom. Plastična presvlaka se najčešće proizvodi od vinila. Vinil su neke grupe ljudi nazvale „otrovna plastika“ zbog veoma prljavog načina proizvodnje i dokaza o štetnosti po ljudsko zdravlje. Kao dodatak se može istaći da proizvodi presvučeni plastikom više koštaju nego proizvodi bez plastične presvlake. Kome još treba dodatan trošak u životu?
- Zamenite plastični malč. Mnogi proizvođači se kunu u crne plastične folije. Prema njima razlog je što crna plastična
folija zagreva zemljište i onemogućava rast korova što i jeste istina. Problem je u jednoj drugoj činjenici, a to je da je crna plastična folija izložena stalnom dejstvu sunca, vetra i vode što prouzrokuje njenu razgradnju i samim tim puštanje škodljivih materija u zemljište koje ugrožavaju korisne mikroorganizme. U krajnjoj liniji može se reći da sve dobrobiti koje pruža plastična folija pruža i prirodni malč stim da prirodnom malču ,istini na volju, treba vremna da se pripremi i postavi ali rizik od trovanja zemljišta se pomera iz sfere sigurnog trovanja što je rezultat upotrebe plastičnih folija ka sferi nikakvog do mogućeg trovanja. Moguće trovanje zemljišta se može desiti samo ako se malčira sa biljnim ostatcima koji su bili tretirani pesticidima. I na kraju opet se možemo vratiti činjenici da su proizvodi presvučeni vinilom skupi a u odnosu na primenu prirodnog malča koji može da se napravi na gazdinstvu sa materijalom koji je pri ruci složićete se da je cena folije , sa tog aspekta, prevelika.
- Nađite pravo crevo. Nemoguća misija bi bila da nađete creva koja u sebi ne sadrže plastiku. Moguće je naći crevo koje je načinjeno od kvalitetnog materijala. Treba izbegavati vinilna creva i creva koja reklamiraju kao antibakterijska. Velika je verovatnoća da antibakterijska creva sadrže jedinjenje triklosan koje se pokazalo kao remetitelj biljnih hormona. Polipropilenska creva se koriste u industriji prerade hrane i za flaširanje vode. Za kraj se može reći da je poželjno da se creva odlože na mesto gde su zaštićena od sunca i vlage kada nisu u upotrebi.
- Upotrebite biljne ostatke. Zeljast materijal može da se upotrebi za proizvodnju malča ili organskog đubriva dok se drvenast materijal može koristiti za pritke ili neki drugi vid oslonca.
- Probajte da se oslonite na zemljane saksije više nego na plastične.
-
Bale slame su odlična zamena za saksije. Rasecite balu slame i uz dodatak komposta napravili ste najprirodniju saksiju za gajenje biljaka .
Ove ideje koje su gore izložene su skup jednostavnih rešenja koja se mogu najbolje primeniti u baštama proizvođača koji poseduju male površine posvećene organskoj proizvodnji, i naročito za one koji tek počinju da se bave ovim poslom, jer ako ćemo da radimo nešto bolje je raditi kako valja od samog početka, zar ne?