Karanfil spada među najstarije gajene i selekcionisane cvetne kulture, te je i danas jako popularan i masovno gajen. Postoje oko 400 vrsta koje vode poreklo iz Evrope, Azije, Afrike i Severne Amerike. Karanfil pripada porodici Diannthus (lat. dios – Bog, anthos – cvet). Takođe karanfil se našao kao cvet koji simboliše 1. maj, radničku klasu i revoluciju.
Opis
Karanfil najčešće raste kao višegodišnja polužbunasta a ređe kao jednogodišnja zeljasta biljka. Odlikuje se člankovitim, glatkim svetlozelenim stablom. Cvetovi su na vrhu stabla ili grana, pojedinačni ili u obliku buketa, raznobojni i prijatnog mirisa. Listovi su naspramno raspoređeni na člancima, uski i lako lomljivi, često pokriveni voštanom prevlakom.
Masovno se gaji za dobijanje rezanog cveta, pravljenje cvetnih aranžmana. ređe učestvuje u cvetnim sklopovima na zelenim površinama. U masovnoj proizvodnji cveća karanfil se razmnožava putem semena ali postoji mogućnost razmnožavanja putem reznica. Razmnožavanje reznicama je praktičnije za baštensko i saksijsko sobno bilje.
Vrste karanfila
Kineski karanfil (D. Chinesis)
je po svojoj prirodi višegodišnja biljka ali se u našem klimatu gaji kao jednogodišnje rezano cveće. Obrazuje kompaktan žbun sa mnogobrojnim tankim stabljikama visine do 30cm.
Listovi su linearni, plavičasto zeleni u rozeti. Cvetovi su pojedinačni, ređe po dva zajedno prečnika oko 6 cm. Nalaze se na vrhu svake stabljike. Od ove vrste kutiviran su tri varijeteta:
- Običan Karanfil sa sitnim cvetovima od oko 5 cm čije su cvetne latice nazubljene ili duboko usečene. Cvetovi su jednostavni i raznobojni. Cveta tokom celog leta, od maja do avgusta.
- Hedevigil (D. ch. Heddewigil) koji nosi naziv po baštovanu koji ga je doneo u Evropu. Visina biljke je 15-30 cm sa cvetovima prečnika 6-8 cm. Raznobojni su i ivice latica su iseckane. Razmnožava se setvom semena u tople leje tokom marta meseca. Seme niče krajem prve nedelje po setvi i za 4-5 nedelja karanfil je spreman za sadnju na stalno mesto. Rastojanje koje je potrebno iznosi 20-30 cm međuredno i u redu. Ovaj varijetet voli suglinasta, blago nađubrena i sunčana mesta uz redovno zalivanje.
Više o toplim lejama i njihovom pravljenju pročitajte ovde.
- Baštenski karanfil (C. Caryophyllus) je višegodišnja biljka sa člankovitim razgranatim stablom visine oko 60 cm. Listovi su uski, linearni, lancetasti i naspramni. Prirodne forme u prvoj godini obrazuju samo listove i tek u drugoj godini cvetaju. Cvetovi su krupni, mirisni i veoma lepi.
Žuti kineski karanfil
Turski karanfil (D. barbatus)
se ubraja među stare sorte poznata u našim krajevima. Za razliku od svojih srodnika otporan je na hladnoću što ga čini idealnim za gajenje u bašti. Takođe, za razliku mnogih srodnika, turski karanfil se isplati razmnožavati putem reznica. Reznice se prave tako što se odseče izdanak žbuna koji ima koren i četiri do pet listova. Takva reznica se ožiljava u zemlji za cveće uz redovno zalivanje. Ožiljene reznice se presađuju u saksije kada se primeti razvoj dva do tri nova lista.
Karanfil se prema dužini trajanja perioda cvetanja
- Jednokratno cvetajući Grupa koju karakteriše sezonsko cvetanje. U našim klimatskim uslovima gaji se kao dvogodišnja kultura.
Odlikuje se razgranatim stablom visine oko 60 cm. Na stablu se nalazi nekoliko cvetova koji su raznobojni i veoma prijatnog mirisa sa prečnikom 3-5 cm. Cvetovi su na dugim i tankim cvetnim drškama. Cveta krajem maja i početkom juna.
Razmnožavaju se semenom u junu-julu mesecu. Na stalno mesto ih treba zasaditi krajem septembra na razmaku od 30 cm međuredno i 35 cm u redu. Ukoliko se kasni sa sadnjom na stalno mesto cvetanje je znatno smanjeno iduće godine. - Stalnocvetajuću grupu karakteriše stalno formiranje novih stabala tako da cveta neprekidno u uslovima gde temperatura ne pada ispod +8ºC.
Stablo je visine oko 50 cm cvetovi su veći i cvetne drške su deblje u odnosu na jednokratno cvetajuće. Boje cvetova su razne: bela, roza, crvena, ljubičasta i žuta.
Setva semena treba da se izvrši u januaru-februaru u staklenicima, plastenicima i lejama. Do nicanja temperatura mora biti 18-20ºC a posle nicanja 12ºC. Tri do četiri nedelje posle nicanja neophodno je izvršiti presađivanje na rastojanje od 3cm. Sredinom maja biljke se sade na stalno mesto sa rastojanjem 20-30cm međuredno i u redu.
Biljka izmrzava na -10ºC a cvetovi na -2ºC. Da bi se dobili krupniji cvetovi treba tokom vegetacije blagovremeno uklanjati bočne cvetne pupoljke tj. vršiti redovno pinciranje.
Razmnožavanje reznicama je moguće sprovesti na svim vrstama karanfila i najviše se isplati pri razmnožavanju stalnocvetajućeg karanfila.
O efikasnijoj upotrebi staklenika i plastenika pročitajte ovde
