Teško je zamisliti baštu ili plastenik bez neke kupusnjače. Njive i bašte pod kupusnjačama nedvosmisleno privlače pažnju dok prolazite ili se vozite pored njih. Lepe velike zelene glavice i listovi čak i deci na prvi pogled daju do znanja da je polje koje se vidi kroz proz vozila pod nekom vrstom kupusa.
Popularnost kupusnjača je neosporiva. Bio to kupus, keleraba, kelj, brokoli, raštan, nema osobe koja je prošla kroz život a da ih nije probala. Lako se gaje, moguće je dobiti više tura godišnje, trpe hladnoću i, na kraju krajeva, izuzetno su hranljive.
Vitamini minerali i vlakna su najbitniji sastojci koje usvajamo iz njih uprkos činjenici da su listovi kupusnjača mahom sačinjeni od celuloze, koju nismo u mogućnosti da svarimo.
Postavlja se pitanje: da li je onda bolje ovo povrće davati preživarima? Mogućnost postoji ali nema potrebe joj pribegavati tako lako. Treba uzeti u obzir da gore pomenuti vitamini i minerali na svojevrstan način utiču na poboljšavanje zdravlja i nezamenjiv su saveznik u borbi protiv različitih lakših i težih bolesti.
Kupus kao primer
Kupus je najbolji primer. Vlakna koja organizam izvuče iz kupusa čiste debelo crevo kao odžačarska metla. Prisetite se bilo kog odlaska u neki stari restoran, slavu, svadbu, roštilj itd pa se setite i kupusove „kafanske“ salate koja se služi uz meso. Slučajnost ili znanje procenite sami?
Dalje, kupus je najbolja namirnica za skidanje kilograma. Prema rečima prof. Đorđa Moravčevića sa katedre za povrtarstvo poljoprivrednog fakulteta Zemun kupus baš zbog te silne celuloze koju je nemoguće svariti stvara osećaj sitosti. Dupli bonus se ostvaruje tako što kupus zahteva znatno više kalorija za varenje nego što oslobađa, prosta logika.
Brokule za rad dobar rad mozga
Ne smemo zaboraviti na brokule. Dokazano je da brokule poboljšavaju rad mozga stoga imaju značajnu ulogu u njegovoj zaštiti od bolesti i poremećaja. U američkim školama su se brokule svakodnevno služile jer su shvatili da u mladosti najviše doprinose tako da je deci poželjno davati ih pa nek se dure do prekosutra.
Kupusnjače su odavno poznate
Prvi pomeni o kupusnjačama se mogu naći u staroj Kini i stari su oko 4.000 godina. U Evropi se pojavio par hiljada godina kasnije i smatra se da nije donet iz Kine.
Rimljani su obožavali kupus koji je bio statusni simbol. Osim što su verovali da je kupus dobar za zdravlje verovali su da je kupus najbolji da se „udari podloga“ za veče koje će biti provedeno uz pozamašne količine vina.
Kada smo već na toj temi isti rimljani su prvi počeli sa kišeljenjem kupusa kako bi imali način za čuvanje namirnice tokom zime i kao sporedni proizvod dobili su rasol koji je postao nezamenjiv za jutro posle večeri provedene sa vinskim peharom u ruci.
Na naše prostore grci i rimljani su doneli neke kupusnjače i znanje o njihovom gajenju. Vremenom je ovo povrće počelo da stiže i iz različitih krajeva sveta pa se naš kultivar obogatio.
Postavlja se pitanje kako je to moguće i odgovor je selekcija. Divlji kupus je kosmopolitska biljka i na njemu je vršena selekcija na list, cvet, cvast, koren stablo i cvetove. Shodno tome su dobijeni razni varijeteti.
Sve kupusnjače imaju istog pretka na kome su ljudi vremenom vršili selekciju u raznim pravcima i to je otišlo do te mere da potomci nit liče na pretka nit liče međusobno.
Futoški kupus
Naša najpoznatija originalna sorta kupusnjača je futoški kupus koji, nažalost, uprkos sjajnoj prošlosti ima mrku budućnost. Futoški kupus je oplemenjivan tako da mu lisni nerv bude tanak i mekan. Ne deluje kao nešto od presudnog značaja na prvu loptu ali tanji lisni nerv omogućava gušće napakovanu glavicu koja zahteva manje prostora za rast i razvoj.
Ukoliko je manje prostora potrebno znači može da se gaji više biljaka po hektaru. Prednost tankog lisnog nerva omogućava lakše motanje sarmi i brže kišeljenje zbog čega je oplemenjivanje prvenstveno i rađeno.
Futoški kupus nestaje zato što su proizvođači vođeni idejom „tuđe bolje“ počeli da gaje strane sorte na sve većim površinama i samim tim istisli sortu koja je decenijama bila baždarena za naše potrebe.
Kupusnjače će uvek biti populane
Kupusnjače se uvek bile kod nas popularne i to se promeniti neće. Silni proizvodi, hrana i sirovine za farmaceutsku industriju garantuju opstanak ovih biljaka na našim njivama, u našim baštama, lejama i hidroponskim usevima. Zaštita kupunjača je tema koja je dobro obrađena, tako da ni tu nema prevelikih iznenađenja.
Ukoliko želite da se okušate kao proizvođač ili baštovan ohrabrujemo vas da to i uradite. Više informacija o gajenju ovog bilja možete naći na internetu ali dobra praksa je i „krađa“ znanja i iskustva od nekog ko sve već bavi proizvodnjom npr. kupusa. Na kraju krajeva imaćete sarmu i salatu koju, kada iznesete na sto, možete reći da ste sami, od semena, proizveli.
