Kasni kupus (Brassica oleracea var. capitata) tehnika gajenja, kalendarski prikaz radova sa spiskom bolesti i štetočina

Značaj

Kasni kupus je najviše gajena kupusnjača. Razlikuju se beli glavičasti kupus, crveni i ljubičasti. Kod  kupusa se za ishranu koriste listovi-kupus9glavica i to u svežem stanju kao salata i sok, kao varivo, kao kiseo, mariniran, sušeni ili zamrznut proizvod, što omogućuje ishranu tokom cele godine. Kupus ima visok sadržaj suve materije proteina i šećera, posebno monosaharida, što omogućava uspešno kišeljenje.

Plodored

  • Kupus se gaji na prvom mestu u plodoredu, što znači da se đubri stajnjakom.
  • Ne podnosi monokulturu i zbog pojave bolesti i štetočina na istom mestu se može gajiti tek posle tri do četiri godine.
  • Dobro uspeva posle mahunjača , krastavca, krompira, pšenice i trave.
  • Kupus je dobar predusev za većinu povrtarskih vrsta jer ostavlja značajnu organsku masu i zemljište sa malo korova. Kupus je česta predkultura (zimski ili rani kupus) ili naknadna kultura (kasni kupus) u intenzivnom plodoredu.
  • Đubrenje                          

    Kupus obrazuje veliku organsku masu te ima i povećane zahteve za hranivima. Najveću količinu hraniva kupus zahteva u periodu intenzivnog rasta listova rozete i obrazovanja glavice.

    U proseku kupus zahteva sledeće količine čistih hraniva:

    • 100-120 kg/ha azota
    • 80-100 kg/ha fosfora
    • 120-140 kg/ha kalijuma.
    • 10-20 t/ha stajnjaka na teškim i srednje teškim zemljištima odnosno 30 t/ha na peskovitim zemljištima.
    • Navodnjavanje kupusa je neophodno zbog velike nadzemne mase a manje razvijenog korena. Potreba za vodom je uslovljena sortom i vremenom proizvodnje. Zato se u ranoj proizvodnji zalivanje  vrši tri do četiri puta a u kasnoj proizvodnji  čak osam do deset puta sa zalivnom normom od 30-40 mm. Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće.

      Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje glavica koje se javlja u slučaju kada se kupus zaliva posle izrazito sušnog perioda. U bašti se, u cilju sprečavanja pucanja glavice, ujesen može primeniti tzv kirenje, odnosno blago povlačenje biljaka na gore, što dovodi do prekida dela korenčića i usvajanja hraniva.

      Sistem kap po kap se pokazao kao veoma efikasan u usevima kupusa.

      Kasni kupus – kalendarski prikaz radova

      Maj