Kasni kupus (Brassica oleracea var. capitata) tehnika gajenja, kalendarski prikaz radova sa spiskom bolesti i štetočina

Značaj

Kasni kupus je najviše gajena kupusnjača. Razlikuju se beli glavičasti kupus, crveni i ljubičasti. Kod  kupusa se za ishranu koriste listovi-kupus9glavica i to u svežem stanju kao salata i sok, kao varivo, kao kiseo, mariniran, sušeni ili zamrznut proizvod, što omogućuje ishranu tokom cele godine. Kupus ima visok sadržaj suve materije proteina i šećera, posebno monosaharida, što omogućava uspešno kišeljenje.

Plodored

  • Kupus se gaji na prvom mestu u plodoredu, što znači da se đubri stajnjakom.
  • Ne podnosi monokulturu i zbog pojave bolesti i štetočina na istom mestu se može gajiti tek posle tri do četiri godine.
  • Dobro uspeva posle mahunjača , krastavca, krompira, pšenice i trave.
  • Kupus je dobar predusev za većinu povrtarskih vrsta jer ostavlja značajnu organsku masu i zemljište sa malo korova. Kupus je česta predkultura (zimski ili rani kupus) ili naknadna kultura (kasni kupus) u intenzivnom plodoredu.

Đubrenje                          

Kupus obrazuje veliku organsku masu te ima i povećane zahteve za hranivima. Najveću količinu hraniva kupus zahteva u periodu intenzivnog rasta listova rozete i obrazovanja glavice.

U proseku kupus zahteva sledeće količine čistih hraniva:

  • 100-120 kg/ha azota
  • 80-100 kg/ha fosfora
  • 120-140 kg/ha kalijuma.
  • 10-20 t/ha stajnjaka na teškim i srednje teškim zemljištima odnosno 30 t/ha na peskovitim zemljištima.

Navodnjavanje kupusa je neophodno zbog velike nadzemne mase a manje razvijenog korena. Potreba za vodom je uslovljena sortom i vremenom proizvodnje. Zato se u ranoj proizvodnji zalivanje  vrši tri do četiri puta a u kasnoj proizvodnji  čak osam do deset puta sa zalivnom normom od 30-40 mm. Na lakšim tipovima zemljišta norme zalivanja su manje, ali je navodnjavanje češće.

Ravnomernim zalivanjem sprečava se neželjeno pucanje glavica koje se javlja u slučaju kada se kupus zaliva posle izrazito sušnog perioda. U bašti se, u cilju sprečavanja pucanja glavice, ujesen može primeniti tzv kirenje, odnosno blago povlačenje biljaka na gore, što dovodi do prekida dela korenčića i usvajanja hraniva.

Sistem kap po kap se pokazao kao veoma efikasan u usevima kupusa.

Kasni kupus – kalendarski prikaz radova

Maj
Jun
  • Pred osnovnu obradu u zemljište se unose 1/3 planirane količine azotnog đubriva, 2/3 planirane količine kalijumovog đubriva, 2/3 planirane količine fosfornog đubriva i celokupna planirana količina stajnjaka.
  • U slučaju gajenja kasnog kupusa vrši se plitka (letnja) obrada na 15-18 cm dubine uz dopunsku obradu.
  • Početak perioda u kom je moguće rasađivanje kasnog kupusa na otvorenom polju.
    kupus8

    Prikaz rasada spremnog za otvoreno polje.

    Znak da je rasad spreman za otvoreno polje je 4-5 listova i dobro razvijen korenov sistem. Međuredno rastojanje iznosi 60-70 cm a rastojanje u samom redu iznosi 50-60 cm. Sadnja se obavlja u dobro pripremljeno zemljište, najbolje prethodno zaliveno i uz zalivanje sa sadnjom.
    Međuredno kultiviranje vrši se 3-5 dana posle sadnje na dubinu 5-10 cm. Dalja kultiviranja vrše se dva do tri dana nakon zalivanja.

  • Početak perioda u kome je moguće izvršiti prihranjivanje sa 1/3 planirane količine fosfornog đubriva, 1/3 planirane količine kalijumovog đubriva i 2/3 planirane količine azotnog đubriva. Prihranjivanje se vrši u fazi intenzivnog porasta rozete (20-25 dana posle rasađivanja).
  • Početak perioda u kome je moguća pojava plamenjače kupusa i kupusnjača.
Oktobar
  • Početak perioda u kome je moguća berba kasnog kupusa. Pošto se kupus transportuje treba se brati sa još dva do tri lista rozete. Tako se bere radi zaštite glavice tokom vožnje.

 

 

Leave a Comment