Muškatla (u narodu poznata i kao „smrdljevak“) je opšte prihvaćen naziv za ukrasno bilje iz roda Pelargonium fam. Geraniaceae. Ime roda dolazi od grčke reči pelargos – roda, i dovodi se u vezu sa formom ploda koji ima oštar izraštaj sličan rodinom kljunu. Poreklom iz Južne Amerike i Australije, ovaj rod ima pravo bogatstvo vrsta, oko 400, ali se mali broj gaji kao cvetno ukrasno bilje. Na stablu muškatle imaju žlezdaste dlačice, koje sadrže aromatična ulja, i zato su našle svoje mesto u industriji mirisa.
Najčešće gajene vrste su saksijske muškatle (cvetno dekorativne i lisno dekorativne) i muškatle puzavice.
Da li ste znali da muškatla tera komarce? O biljnim vrstama koje rasteruje komarce pročitajte ovde.
Vrste saksijskih cvetno dekorativnih muškatli
Najčešće se, kao saksijska cvetna kultura, gaji Pelargonium zonale. To je poludrvenasta, razgranata biljka, visine oko 60cm. Poreklom je sa Kaplanda i raste uz obale Sredozemlja. U Evropi je postala popularna sredinom 18. veka. Mlade grane i listovi imaju fine dlačice. Oblik lista varira od bubrežastog do prstasto-režnjevitog sa pet do sedam režnjeva. Na sredini lica lista nalazi se jasno izražen krug u drugoj boji od osnovne boje lista. Najčešće je crvenskasto-zelenkast. Cvetovi su skupljeni u cvasti koje se nalaze na lisnim drškama. Lisne drške polaze iz pazuha lista i dužine su 10-15 cm. Krunica cveta se sastoji od pet kruničnih listića koji su pri vrhu rašireni. Dva su uspravna, a ostala tri su izvijena ka spoljnoj strani.
Pelargonium inquinaus ima stablo visine do jednog metra. Listovi su po obodu režnjeviti sa 7-11 režnjeva i sam oblik lista je ovalno-izdužen. Cvetovi su grupisani u cvasti koje imaju preko 15 cvetova u sebi.
Hibridizacijom P. zonale i P. inquinaus nastao je velik broj varijeteta koji su po osobinama približani jednom od roditelja. Ovi varijeteti se mogu grupisati na one koji imaju:
- prost cvet,
- pun cvet, i
- dekorativno mozaične listove
Kod prve dve grupe cvetovi su raznobojni: beli, rozi, crveni i ljubičasti. Najpoznatija, najstarija i do sada još uvek najviše cenjena, je sorta Metoor sa prostim crvenim cvetovima.
Vrste lisno dekorativnih saksijskih muškatli
Lisno dekorativna grupa odlikuje se najčešće niskim, jako razgranatim, gustim, stablom koje je bogato lišćem. U zavisnosti od položaja i boje šare na listu varijeteti se mogu grupisati u:
- Varijetete čiji listovi imaju bele mrlje ili belu parafinisanu ivicu: Mrs. Parker, Salome;
- Varijetete čiji listovi imaju žućkasto tamno prstenaste šare po sredini lista: Prince Henry, Golden Harry;
Pelargonium grandiflorum syn. Pelargonium hybridum je poznata kao engleska ili francuska muškatla. Na evropsko tržište stiže 1830. godine. Nadzemni deo je žbunst i kao takva biljka je pogodna za saksijsko gajenje. Visina biljke se kreće 20-90 cm. Listovi su krupni, zeleni i jednobojni sa pet do sedam slabo izraženih režnjeva. Takođe listovi su grubo nazubljeni i blago uvijeni ka unutrašnjoj strani. Ova vrsta je nastala u Engleskoj složenom hibridizacijom više vrsta. Dalje je usavršena u Francuskoj te otuda i naziva po ovim zemljama. Cvetovi su krupni, svaki na dršci od 5 cm, ali sabrani u grupe od pet do šest u zajedničke cvasti. Prema boji cveta mogu se podeliti na:
- P hybridum diadematum, na gornjim cvetnim listovima imaju tamne mrlje dok ih na donjim nemaju;
- P hybridum odier, kod kojih svaka cvetna latica ima tamne i jasno izdefinisane mrlje.
Muškatla puzavica
Pelargonium peltatum vodi poreklo iz Južne Afrike, sa Rta Dobre Nade. Popularna je u državama Sredozemlja. Ima tanko puzavo stablo, na listovima pet jasno izdefinisanih režnjeva, po čemu je i dobila ime. Listovi su sjajni, svetlo zelene boje i ponekad deluju slično bršljanu. Gaje se zbog mnogobrojnih različito obojenih cvetova i veoma dugog perioda cvetanja.
Pleargonium graveolens ima listove jakog mirisa i dubokih režnjeva. Ima sitne roze cvetove. Često se u industriji koristi za proizvodnju jakih mirisa.
Razmnožavanje i gajenje
Razmnožavanje kod vrsta ovog roda se razlikuje u pogledu brzine ožiljavanja. Najčešći metod razmnožavanja kod svih vrsta muškatle je vršnim reznicama. Za dobijanje reznica dobrog kvaliteta matične biljke treba da su preko leta gajene na punom suncu uz adekvatnu negu. Reznice se uzimaju tokom cele godine, a za masovnu proizvodnju konkretno se uzimaju u periodu septembar-januar. Reznice su dužine 10-12 cm, sa njih se skidaju donja dva lista i, ukoliko je razvijen, cvetni zametak. Tako pripremljene reznice se ostave nekoliko sati da „provenu“ radi lakšeg i bržeg ožiljavanja.
Pelargonium zonale – reznice se stavljaju u saksije koje se smeštaju u staklenik ili toplu leju . Ožiljavanje se vrši u vlažnom pesku ili smeši jednakih delova peska i klijališne zemlje.U saksije se stavlja po četiri do pet reznica zajedno. Reznice je neophodno držati u zaštićenom prostoru u kome je optimalna temperatura oko 20°C, i dosta svetlosti. Zalivanje treba da bude obilno i radi lakšeg ukorenjavanja mogu se primeniti biostimulatori.
DODATAN INFO: Kako se prave i koriste tople leje pročitajte ovde.
Ožiljene reznice se krajem februara presade u pojedinačne saksije i skraćuju na tri do četiri lista, radi gušćeg grananja. Kada se na novo razvijenim granama razvije tri do četiri lista grane se skraćuju na dva lista. Biljke se krajem aprila mogu izneti iz zaštićenog prostora i saditi na otvorenom u cvetne leje, bankove, balkone terase i druga mesta. Ova vrsta se često koristi u ozelenjavanju naselja zbog bogatstva boja, dugug perioda cvetanja i malih zahteva za opstanak. Raste u svim tipovima zemljišta i najviše joj godi glinoviti supstrat težeg mehaničkog sastava. Odgovaraju joj osunčana i polu – senovita mesta, umereno zalivanje i povremeno orošavanje.
DODATAN INFO: Kako napraviti supstrat od organskog đubriva saznajte ovde.
Pelargonium peltatum se ponaša slično kao P. Zonale samo je teži za ožiljavanje. Najbolje mu odgovaraju dobro hranjivi i stalno umereno vlažni supstrati i polu senovita mesta. Najviše se koristi za ukrašavanje balkona, terasa i stepeništa gde svojim puzavim stablom, lepim i brojnim cvetovima pruža jako dobar dekorativni efekat.
Pelargonium grandiflorum se takođe teško ožiljava. Kod ove vrste ožiljavanje treba početi krajem jula. Reznice se sade u zatvorene hladne leje u smešu jednakih delova peska i treseta. Posle ožiljavanja sade se u saksije koje se pune smešom klijališne zemlje, treseta i peska u odnosu 4:1:1 U toku zime drže se u zatvorenom prostoru na minimalnoj temperaturi od 12-15°. Neophodno je jedno presađivanje i redovno zalivanje. Ovako gajene biljke cvetaju od proleća do sredine leta. Ova vrsta se odlikuje visoko dekorativnim vrednostima pa se koristi isključivo ako saksijska kultura svetlih i umereno toplih prostorija. Nije preporučljivo da se koristi u cvetnim lejama i baštama jer ima kratak period cvetanja.
DODATAN INFO: Saznajte više o biostimulatorima za ukorenjavanje ovde.
Kada uđete u cvećaru i pokažete na muškatlu krupnog cveta i sjajno zelenog lišća, dobićete primedbu da to nije muškatla, već kaliopa. Ona jeste muškatla i to hibrid obične (od koje je nasledila krupne cvetove) i viseće (od koje je nasledila krupne sjajnozelene listove). Kod nas je „ušla u modu“ pre nekoliko godina i cena joj je mnogo veća nego ostalim muškatlama.
Na ovom mesto treba pomenuti i ledene muškatle, koje su dobile ime po tome što ostaju u cvetu (dupli cvet od bele do crvene boje) preko cele zime (otuda im je naziv) i slovenačke muškatle, različitih boja cveta, bujnog rasta i dugačkih stabljika.
Da rezimiramo, šta voli muškatla?
- Najprihvatljivija temperatura za muškatle je +10 do +27 stepeni. Na temperaturi ispod +10 stepeni ona propada, na +10 stepeni ulazi u mirovanje (ne raste i ne cveta), a na temperaturi preko 30 stepeni prestaje njen rast;
- Biljka zahteva dosta svetla:
- Kako ne bi propala treba je zalivati redovno, ali umereno. Biljka bolje podnosi manjak nego višak vode;
- Za normalan rast i razvoj, biljci je neophodan jod, jer reguliše protok vode i razmenu kiseonika, čime ih čini otpornijim. Jedna kap farmaceutskog joda se doda litri vode i promeša. Sipa se pola deci (50ml) uz unutrašnje ivice svake saksije. Ovde treba voditi računa da se ne pretera i da se ne primenjuje ako se koriste proizvodi za prihranu bilja koji već sadrže jod. Baštovani dobro znaju da jedna kap joda štiti i leči biljku od pepelnice, truleži i sličnih gljivičnih oboljenja.
Zanimljivosti
Pametne glave kažu da muškatle treba gajiti u kući jer njihov miris ublažava glavobolju i pomaže kod nesanice. Muškatle su simbol radosti i lepote, i to:
- Crvena muškatla privlači u kuću dobru energiju i lepe vesti Ukoliko je stavite u kancelariju ili radni prostor možete da očekujete napredak u poslu jer privlači isticanje i potencijal;
- Ružičasta muškatla unosi u kuću harmonične odnose i sreću, ale se koristi(la) i u ljubavnim čajevima;
- Ljubičasta muškatla je simbol dobrog zdravlja, svakog obilja (uključivo novca) i treba je držati u trpezariji na prozoru ili balkonu;
- Bela muškatla je simbol plodnosti, nekada se verovalo da tera zmije, pa je sađena u dvorištima.
