Najbolja upotreba zaštićenog prostora se zasniva na znanju kako plastenici i staklenici funkcionišu. Uz malo uloženog truda moći ćete proizvoditi hranu u njima tokom cele kalendarske godine.
Gajenje bilja u zaštićenom prostoru je slično gajenju na otvorenom polju, stim, da se u ovom prostoru ima mnogo više kontrole nad faktorima kao što su temperatura, vlaga, bolesti, štetočine, hranljive materije itd. Takođe, biljke treba, isto kao i na otvorenom polju vezivati, orezivati i održavati kako one zahtevaju. Znači, može se reći da uprkos tome što stičete veću kontrolu nad faktorima koji utiču na razvoj bilja dobijate i neke nove obaveze.
Najbolja upotreba temperature
Grejalice, lufteri i ventilatori su sredstva kojima se služite pri regulaciji temperature prostora. Čak i u pravilno postavljenom i solarno efikasnom zaštićenom prostoru oseti se potreba za regulacijom temperature kada je napolju tmurno i vetrovito. Da bi se omogućila najbolja upotreba dodatna toplota je potrebna za optimalan razvoj gajenog bilja.
Lufteri i ventilatori su zaduženi za spuštanje temperature u zaštićenom prostoru. Tokom sunčanog dana čak i ako je napolju temperatura oko nule vazduh u zaštićenom prostoru može da se zagreje do nepoželjnog nivoa. Ukoliko je zaštićen prostor u sklopu nekog drugog objekta dovoljno je otvoriti vrata i topao vazduh će prostrujati u drugu prostoriju. U situaciji kada zaštićen prostor nije u sklopu drugog objekta tj. samostajaći onda je stvar drugačija. Pasivni lufteri ili ventilatori sa termostatom su neophodni.
Sistemi za grejanje i hlađenje su jeftini ili besplatni u zavisnosti od pristupa koji koristite ali potrebno je da ih otvarate i zatvarate nekoliko puta dnevno. Automatski sistemi regulacije temperature u zaštićenom prostoru postoje i malo su skuplji ali za one koji imaju velike površine pod plastenicima i staklenicima ovi uređaji su nezamenjivi.
Tokom zime kada se temperatura spušta ispod nule, naroćito tokom noći, mora se paziti da temperatura u zaštićenom prostoru ne padne ispod 7°C a sa druge strane ne bi trebala da bude veća od 16-20°C.
Najbolji način investicije u sisteme regulacije temperature je prvo upoznati se sa temperaturnim zahtevima biljaka koje će se gajiti i upariti sa veličinom prostora koji će se grejati. Shodno tome nabaviti potrebnu opremu za grejanje i hlađenje.
Zima, zima, e pa šta je ak je zima nije problem…
Cirkulacija vazduha
Dobra cirkulacija vazduha je od suštog značaja za pravilan razvoj biljaka, jer u uslovima dobre cirkulacije vazduha stabla gajenih biljaka postaju jača i samim tim će biti manje oštećenja tokom presađivanja. Takođe dobra cirkulacija vazduha sprečava pojavu gljivica koje izazivaju biljne bolesti. Ukoliko su biljke gusto sejane u zaštićenom prostoru tada dolazi do smanjenja protoka vazduha i povećavanje relativne vlažnosti istog. Neophodno je ostaviti dovoljno prostora između biljaka. Razmestite ili orežite biljke tako da se ne dodiruju međusobno. Na ovaj način se omogućava najbolja upotreba vazduha koji protiče kroz zaštićen prostor.
Pravilno postavljene biljke u zaštićenom prostoru će imati „mesta za disanje“.
Pošto biljke koriste ugljen dioksid za vršenje fotosinteze u zaštićenom prostoru koji je izolovan od spoljašnjosti može doći do veoma ironične situacije. Usled efekta staklene bašte javlja se nedostatak ugljen dioksida. Preporučuje se luftiranje zaštićenog prosotra bar jednom dnevno.
Najefikasniji načini luftiranja su ,naravno, ventilatori ali ukoliko nema potrebe za njima postoji nekoliko praktičnih rešenja. Prvo rešenje je postavljanje dvoje vrata na krajevima zaštićenog prostora
tako da kada se dvoje vrata otvore istovremeno nastane promaja koja brzo izbaci ustajali vazduh. Drugo rešenje je montiranje prozora na krov jer se topao vazduh kreće ka gore a hladan kadole. Neophodno je da se na vrata i prozore ipak postave mrežice da slučajno ne bi neka štetočina zalutala u objekat i napravila problem.
Vlažnost vazduha
Plastenici i staklenici u kojima se stiče utisak boravka u sauni ili u tropskoj šumi nisu dobro podešeni. Prevelika vlažnost vazduha usporava i ometa razvoj bilja i doprinosi razvoju štetnih gljivica. Relativna vlažnost vazduha treba da bude 70-85% u jeku sezone, sve preko toga je štetno po gajeno bilje. Ukoliko se oseti sparina i biva teško je za disanje u zaštićenom prostoru nužno je luftirati. Luftiranjem se vrši razmena vazduha i to je dovoljno za rešavanje suvišne vlage. Ukoliko je situacija obrnuta i potrebno je povećati vlažnost vazduha prosipanjem vode po podu.
Najbolja upotreba svetlosti
Količina svetlosti koja ulazi u zaštićen prostor je dobrim delom pod uticajem orijentacije i gradnje. Najpovoljnija orijentacija je sever-jug. Materijali koji drže konstrukciju plastenika i staklenika bacaju senku. Najpoželjnije bi bilo da budu tanki i da ih ima što manje.
Sijalice su neophodne u periodima kada je kratak dan i kada je tmurno. Treba naglasiti da postoje sijalice posebno napravljene za osvetljavanje gajenog bilja u zaštićenom prostoru. Montiranjem istih se postiže najbolja upotreba električne energije.
Ukoliko se odlučite za osvetljenje neophodno je nabaviti i uređaj koji će regulisati rad sistema za osvetljenje bilo da je to običan prekidač i nešto kompleksnije sa tajmerom isl.
Uprkos kratkim zimskim danima proizvodnja i dalje teče neometano.
Substrati
Đubrenje i priprema hranljivih substrata zavisi od bilja koje se gaji, dostupnosti, metode gajenja, broja dana koji će bilje provesti u zaštićenom prostoru itd.
Hidroponika
Gajenje bilja u zaštićenom prostoru je postala jako popularna metoda u zadnje vreme razvojem hidroponike. Hidroponika zahteva visok stepen vremenskih i materijalnih ulaganja. Zauzvrat otvara mogućnost da se biljke gaji industrijski tj. neprestano i van uticaja sezone. Hidroponika je jako moćna i brzo se pretvara u najjači trend gajenja bilja u zatvorenom prostoru. Hidroponika je sada moćna zahvaljujući proizvođačima koji su stalno pratili gore navedena pravila i vremenom postali efikasniji u svom radu.
