Orhideja je jedan od najlepših i najpoželjnijih cvetova. Svojim izgledom i cvetom oplemenjuje bašte, prostorije i cvetne aranžmane i doprinosi lepoti svega sa čim dođe u kontakt. Orhideja je jedna izuzetno lepa cvetnica koja se može gajiti upotrebom par jedinstvenih metoda.
Cvetnu biljku koju mi zovemo Orhideja je ustvari sorta dobijena oplemenjivanjem neke biljne vrste iz familije Orchideaceae koja je mnogobrojna. Predstavnici ove familije se mogu naći u svim klimatima koji postoje na zemlji. U prirodi uloga i životni ciklus orhideje je malo drugačiji spram mnogih cvetnica. Primećeno je da se orhideje spontano javljaju na dva mesta: tamo gde se materija razgrađuje i na drugim biljkama.
U botaničkom smislu orhideja se smatra za polu-parazita koji se kači na površinu drugih biljaka iliti stručno rečeno epifita. Kači se na druge biljke jer njen koren nije dovoljno moćan da usvaja velike količine vode i hranjivih materija iz samog zemljišta, treba joj pomoć. Iz tog razloga se, isto kao i bela imela (Viscum album) kači na granje i trule panjeve jer joj je pristup hranivima i vodi znatno lakši. Narodski rečeno orhideja nije ništa drugo do običan grebator. Osim što se grebe doprinosi bržem razlaganju materije i to je naročito značajno u čamovim šumama jer se drvo bora i jelke jako sporo razlažu. Orhideja ubrzava razlaganje materije i samim tim normalizuje ciklus razlaganja i ponovnog nicanja.
Uslovi uspevanja
Uzevši u obzir da je Orhideja poluparazit koji uspeva na materiji koja truli naš je zadatak da simuliramo takve uslove.
Zemlja u saksijama mora biti blago kisela i mora da sadrži sitne komade drveta. U obzir dolaze komadići bukve, smrče, jele i bora. Istini na volju može i drugo prirodno drvo ali pošto drvo navedenih biljaka podiže kiselost supstrata ostvaruje se dupla korist odmah u startu.
Optimalna temperatura za razvoj orhideja je 10-25ºC, vole dobru cirkulaciju vazduha i mogu da podnesu direktnu svetlost. Ne podnosi letnju sušu i jaku žegu. To znači da je poželjno držati je u stanu, na prozoru. Ukoliko se ispod prozora nalazi radijator svi uslovi za neometan razvoj orhideje su ispunjeni.
Značajne sorte i razmnožavanje
Sorte koje se mogu nabaviti kod nas su raznih boja i cvetaju u raznim delovima godine što vam omogućuje da bolje organizujete cvetnu baštu tako da orhideja cveta kada drugo bilje miruje.
Sama orhideja ima period mirovanja koji obično traje od kasne jeseni od sredine zime i njene potrebe za vodom i hranivima su znatno manje.
| Sorta | Vreme cvetanja |
|---|---|
| Falaenopsis (Phalaneopsis) | Kraj zime i početak proleća |
| Paphiopedilum / Gypripedium | Kraj zime i proleće |
| Angel orchid, Coelogyne | Leto i jesen |
Samo razmnožavanje se vrši semenom ili reznicama (pelcerima). Razmnožavanje semenom je izuzetno komplikovan proces koji zahteva laboratorijsku opremu i visok stepen stručnosti te se ovaj metod primenjuje u oplemenjivačkom radu a za nas baštovane i uzgajivače dobijanje orhideje iz pelcera ili lukovice je mnogo praktičnije i jeftinije.
Koriste se pelceri korena i stabla. Kada koren formira izdanke oni se odstranjuju i presađuju, prosto i jednostavno. Onog momenta kada stablov izdanak postane duži od 30cm odseca se i presađuje. Mlade lukovice se odsecaju i takođe presađuju. Kao što vidite postoji više načina za dobijanje pelcera i svi su jednostavni.
Pelceri se sad u saksije sa već pomenutim supstratom, obilno zalivaju i drže podalje od direktnog sunca.
Nega orhideja
Saksije u kome se gaji orhideja ne treba da budu prevelike nego da „pašu“ uz samo malo lufta. Koren treba da bude kompaktan ali ne i zbijen. Poželjno je da saksija bude providna kako bise video koren. Treba istaći da saksije moraju imati dobru drenažu jer orhideja voli vlažan supstrat ali ne i bare.
Voda koja se zadržava je savršeno mesto za razvoj gljivica koje izazivaju trulež korena na koju je orhideja izuzetno osetljiva. Od štetočina se mogu istaći lisne vaši (Aphidade) koje se uglavnom javljaju za vreme cvetanja. Njihovo suzbijanje se može izvršiti prirodnim i blagim sintetičkim preparatima.
Zalivanje orhideja treba da bude obilno i vrši se jednom nedeljno. Višak vode obavezno odstraniti. U periodu mirovanja zalivati jednom u dve nedelje. Što se prihrane tiče postoje i posebno formulisana tečna đubriva za orhideje npr. BLUMI koja se mogu upotrebiti jednom mesečno tokom zalivanja.
Orhideja u prozirnoj saksiji
Orezivanje i presađivanje orhideja
Nakon što biljka precveta neophodno je odseći cvetnu granu jer je izgubila funkciju. Vremenom grana na kojoj je bilo cveće truli i kao takva je opasna po ostatak biljke. Suva i trula biljna materija privlači štetne gljivice na koje je orhideja, po svojoj prirodi, izuzetno osetljiva. Isto važi i za koren i on se krati prilikom presađivanja.
Presađivanje se vrši nakon godinu dana kod mladih i nakon dve godine kod starijih biljka. Pri presađivanju koren se pregleda i ukoliko je umršen orezuje se radi proređivanja. Svi truli i izbledeli delovi korena se seku. Saksija u koju se presađuje treba da bude za broj do dva broja veća i po mogućstvu prozirna.
Zaključak
Orhideja nije teška za gajenje dokle god se ispoštuje njen jedinstven, grebatorski, pristup opstanku i štiti od bolesti. Ukoliko ispoštujete nju ispoštovaće i ona vas sa svojim elegantnim i raskošnim cvetovima koji mogu ostati na biljci ili upotrebljeni za pravljenje buketa, cvetnih aranžmana i držati u vazi.
