Plamenjača krompira i paradajza se manifestuje na svim delovima biljaka sem korena. Prepoznaje se prema krupnim maslinasto zelenim pegama koje su oivičene beličastim rubom. U roku od dva do tri dana tkivo odumire i deluje sprženo. Postoji mogućnost pojave infekcije na krtolama koje usled toga nekrotiraju. Isto važi i za plodove paradajza.
Vreme kada se plamenjača krompira i paradajza može očekivati
Prvi simptomi se javljaju tokom cvetanja. Temperature izmedu 15 i 21°C pospešuju razvoj pega i množenje spora, dok se pri temperaturama iznad 29°C bolest se ne razvija. Kalendarski gledano period napada se može očekivati u aprilu-maju dok se u zaštićenom prostoru pojava ove bolesti može uvek očekivati.
Prelazni domaćini
Krtole krompira koje su se raspale u zemljištu i zaražene krtole koje su ostale u zemljištu nakon vađenja. Sa krompira može preći na paradajz i obrnuto. Bobice pradajza koje su zaražene i trule padaju na zemlju pri čemu spore dolaze u kontakt sa zemljom koja im pruža zaštitu od nepovoljnih vremenskih uslova. U zaštićenom prostoru ljudska ruka se može računati kao prelazni domaćin. Insekti koje privlači miris polena i miris materije u raspadanju mogu biti prenosioci spora.
Suzbijanje
Plodored je najbolje rešenje. Paradajz ili krompir se mogu vratiti na parcelu tek nakon tri godine. Tokom ove pauze spore propadaju i brojnost im se smanjuje. Ukoliko nije moguće sporvesti adekvatan plodored setva/sadnja otpornih sorata i hibrida je ne samo poželjna nego i obavezna.
Odstranjivanje zaraženog sadnog materijala je moguća pri rasecanju krtola krompira. Ukoliko se primeti da je raspolućena krtola zaražena odstanjuju se obe polutke. Nož sa kojim je krtola sečena umače se u alkohol ili snwki drugi dezifekiconi rastvor i ostavlja par minuta kako bi spore na oštrici bile uništete. Dobro je imati dva noža pri ruci, jedan u rastvoru, i jedan za rad. Kako se koji uprlja stavi se u dezinfekcioni rastvor a drugi se vadi i koristi.
Jesenja oranje uništava spore tako što ih plug vadi iz dubine gde je toplo i izbacuje na hladnu površinu. U brazdama se tokom zime formira led koji dodatno škodi sporama koje su preživele.
Predlaže se upotreba hemisjkih sredstava na bazi bakra kao što je plavi kamen. Prskanje se ne sme vršiti tokom cvetanja jer je štetno po gajene biljke. Takođe treba izbegavati prskanje pred berbu plodova. Na delkaraciji pesticida piše koliko se preparat zadržava na tretiranoj površini i koji je minimalan vremenski period koji mora proći od tretmana do berbe (karenca). Karenca je od izuzetnog značaja u proizvodnji pardajaza koji se u svežem stanju iznosi na tržište.
Pre upotrebe preparata detaljno pročitati uputstvo. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom preparata konsultovati se za zaštitarom ili fito farmaceutom.