Skladištenje semena je postao popularan problem ovih dana, uprkos činjenici da je ovaj problem toliko star da „ima bradu“. Kombinacija faktora koja je dovela do popularizacije teme nedostatka skladišnog prostora za semensku robu je dobar problem, jedan od onih koji želimo. Bolje da ima više nego što treba nego da nedaj-bože zafali.
Kako smo se uvalili u ovu situaciju?
Naravno, nikad nije samo jedan faktor u pitanju. Žetva žitarica koja u 2011. godini je bila odlična. U toj sezoni požnjeveno je toliko da se danas u 2012. godini potrošilo oko pola prošlogodišnje letine. Stigao je nov prinos koji nije spektakularan kao prošlogodišnji ali javio se problem gde ga smesti jer mesta nema dovoljno.
Situacija na svetskom nivou je neizvesna u mnogim sferama života uključujući i promet ratarskih proizvoda. Pesimsti kažu da neće biti dovoljno hrane, drugi pak kažu da će se naći neki kompromis. Javile su se države koje nude naftu u zamenu za žito. Ovu ponudu je teško zanemariti ali treba se uzeti u obzir da je situacija neizvesna. To znači da se trenutni problemi mogu otegnuti i njihove posledice osetiti narednih nekoliko godina. U ovom slučaju treba poslušati pesimiste.
Na svetskom nivou se godišnje proizvodi tri puta više hrane nego što se može pojesti ali i dalje smo u situaciji da neko jede, drugi gleda a treći baca. Više o svakodnevnom zločinu bacanja hrane možete pročitati ovde
Zvuči primamljivo prodati višak žitarica (koji imamo) i kupiti naftu koja nam treba i na taj način rešiti dve problema: nedostatak skladišta i nedostatak nafte. To je super kao kratkoročno rešenje ali šta ako se nepovoljna situacija otegne toliko da nam posle godinu-dve zafali žito koje je prodato.
Državni vrh je zabranio izvoz žita što je možda najoptimalnije rešenje dok se situacija ne iskristališe. Logički gledano ima se samo dva izlaza iz ove situacije:
- da se žito proda i da držimo palčeve da nam neće zafaliti
- da se skladišti na bilo koji moguć način pa valjda će izdržati dok ne zatreba.
Okreni-obrni nije dobro!
Kako možemo mi da organizujemo skladištenje semena?
Vraćamo se na priču da je ovaj problem toliko star da ima bradu. Kod nas se tradicionalno seme žitarica sa njive predaje u silos po „daj šta daš“ ceni. Postoji i druga varijanta a to je da se prinos preda u silos ali ne proda odmah nego stoji u skladištu dok proizvođač ne dâ signal za prodaju. Problem kod ovog metoda je skladištenja je što proizvođač plaća usluge skladištenja „ležarinu“ i često ta naknada pojede potencijalnu zaradu. Retki su oni koji skladište na gazdinstvu i to bi bilo dobro promeniti.
Skladištenje semena na gazdinstvu otvara nekoliko mogućnost:
- predaja i prodaja se vrši kada proizvođač oceni da je cena najbolja (može to biti i u novembru mesecu)
- ne plaća se ležarina
- otvara se mogućnost uštede putem samostalne dorade i sušenja zrna
Dobar prostor je ključ
Na gazdinstvu je moguće naći ili napraviti prostor za skladištenje. Gledajući one silne sjajne i impresivne silose od metala i betona čovek bi pomislio da je efikasno skladištenje nemoguće izvesti u sopstvenoj režiji. To je daleko od istine jer silosi, u suštini vrše samo tri sistema za:
- zaštitu od vlage i jakog sunca
- zaštitu od štetočina
- ventilacioni sistem
Potragu treba početi od suvog mesta. Najbitnije je da prostor u kome se vrš skladištenje semena nema vlage u zidovima i podu. Takođe se mora obratiti pažnja na kondenzaciju. Ukoliko je kondenzacija česta pojava moguće je primeniti uređaje za sušenje vazduha. Ove uređaje je moguće naći u prodaji. Držanjem semena u suvom prostoru onemogućava se razvoj bolesti. Seme se smatra za prljavu robu što znači da se na njemu uvek nalaze klice mikroorganizama. Nemoguće ih je ukloniti ali zato se može sprečiti njihov razvoj.
Štetočine se mogu uvući na više načina. Opasna mesta su vrata, prozori i pukotine na zidovima i tavanici. Mreže protiv insekata su, u suštini dovoljne da spreče uletanje buba i ptica dok je pukotine neophodno zapušiti cementom.
Ventilacija je jako bitna za pravilno skladištenje semena. Seme vrši razmenu gasova (diše), uvlači kiseonik i izbacuje ugljen dioksid. Ukoliko je ventilacija neadekvatna dolazi do kvarenja i to mora da se spreči. Dovoljno je imati mali prozor koji se može otvarati kada vremenske prilike dozvoljavaju.
Najprostije skladištenje semena
U adekvatnoj prostoriji moguće je napraviti podno skladište koje je u suštini mnoštvo paleta sa naslaganim džakovima. Između paleta treba da bude prostora toliko da čovek može proći između njih. Ujedno taj među prostor garantuje dobru ventilaciju neophodnu za pravilno skladištenje semena.
Pre nego što se zrno upakuje u džakove ono mora biti adekvatno osušeno.
Više o sušenju zrna i kako oceniti njegovu vlažnost možete saznati ovde
Nakon sušenja seme se lopata u džakove ali pre toga je moguće baciti ga pod ventilator. Uz pomoć ventilatora uklanja se sitan otpad i seme korova. Bitno je da ventilator duva tako da otpad leti što dalje od semena.
Džakovi se slažu na palete i ostavljaju u skladištu.
Jednom do dva puta mesečno je poželjno istresti i prepakovati džak. Ovo se radi kako bi se vršila redovna kontrola kvaliteta i malo izmešao vazduh u samom džaku. Sprava za efikasno obavljanje ovog posla ima i mogu se naći ili napraviti.
Običan levak je sasvim dovoljan da se prospe iz jednog džaka u drugi.
Zaključak
Skladištenje semena nije težak ali ni naivan posao. Ukoliko se ispoštuje ova procedura moguće je sačuvati prinos i prodati ga kada želite a ne kada morate. Neadekvatne tehnike i prostor za skladištenje semena su druga najveća boljka našeg agrara i tome se mora stati u kraj. Posao deluje zastrašujuće ali kada se razbije na sitne celine i one se ispoštuju nema puno razloga za brigu.
