Porozno zemljište je najpreporučuje za setvu svih ,kod nas zastupljenih, biljnih kultura. Šta je poroznost i koja je uloga poroznosti u biljnoj proizvodnji?
Da počnemo sa porama
Pore predstavljaju šupljine u zemljištu koje omogućavaju protok vode i vazduha kroz zemljište, druga reč koja se može upotrebiti je „šupljikavost“ zemljišta. Porozno zemljište se može porediti sa kuhinjskim sunđerom koji je u stanju da prima, otpušta i zadržava vodu a pritom ostane čvrst.. Iz navedenog se može zakljušiti da je poroznost cenjena osobina, zbog toga što omogućava gajenim biljkama lak pristup vodi i hranjivim materijama. Takođe se treba napomenuti da korenje gajenog bilja lakše prolazi kroz šupljikavo zemljište i samim tim ide više u dubinu i širinu. Poroznost zavisi od strukture samog zemljišta. Zemljišta koja imaju dosta pora smatraju se kao strukturno kvalitetna zemljišta.
U idealnoj sitaciji odnos pora i čvrste fraze zemljišta (pesak, prah, glina i organska materija) bi trebao da bude 50:50. Većina gajenih biljaka najbolje uspeva kada je slobodan prostor koji zauzimaju pore do pola zasićen vodom. Znači odnos između čvrste faze/tečne faze/ gasovite faze u zemljištu treba da bude što približniji odnosu 50/25/25.
Porozno zemljište najbolje čuva vodu
Kada pada kiša zemljište lako usvaja vodu i putem pora uvlači je duboko i ravnomerno. Ova osobina je od ključnog značaja zato što voda ide u dublje slojeve zemljišta gde je u dobroj meri zaštićena od isparavanja i samim tim dostupnija korenovom sistemu tokom dužeg vremenskog perioda. Osim vode porozno zemljište po istom principu usvaja i vazduh koji je, takođe, veoma značajan za dobar razvoj i zrdvalje korena.
U slučaju da dođe do neuravnoteženosti između procenta vode i procenta vazduha u porama zemljišta dešavaju se sledeće situacije:
- Ukoliko zemljište ima više vode nego što može da primi doćiće do zabarivanja i stvrdnjavanja zemljišta. Ovakva zemljišta su u svom prirodnom izdanju glinovita i sklona plavljenju. Najčešće se ovakva zemljišta nalaze pokraj reka, bara, jezera, ribljaka itd. Usled nedostatka vazduha korenov sistem se guše i biljke stradaju. Truli biljni materijal je savršen ambijent za razvoj štetnih gljivica kao što su: buđi, plesni i trulež.
- Ukoliko zemljište ima više vazduha nego vode znači da se radi o peskovitom zemljištu koje se uzaludno može zalivati jer ne zadržava vlagu. Biljke na ovakvim zemljištima ne uspevaju zato što im je pristup vodi izuzetnootežan, štaviše neće ni krenuti sa razvojem ili ako krenu sasuše se jako brzo.
Kako znati da li je zemljište porozno i kako popraviti poroznost?
- Iskopati kockastu rupu 30x30x30 cm.
- Napuniti rupu vodom do vrha i dopustiti zemljištu da skroz upije vodu.
- Nakon što se sva voda povukla staviti lenjir uz ivicu rupe i opet napuniti rupu do vrha vodom.
- Nakon 15 minuta pogledati koliko centimetara vode se povuklo iz rupe i pomnožiti očitan broj sa četiri. Tada se dobija rezultat koji ukazuje koliko centimetara vodenog taloga zemljište upije za jedan sat.
- Ukoliko za sat vremena nivo vode opadne za manje od 2,5 cm radi se o niskoj poroznosti; 2,5-15 cm je dobra poroznost; preko 15 cm je prevelika poroznost.
Šta raditi sa „teškom“ tj zbijenom zemljom?
U slučaju da je poroznost mala radi se o zbijenom „teškom“ zemljištu i mogu se preduzeti dve mere popravke. Prva mera je drenaža tj sušenje i odvođenje suvišne vode sa mesta gde pravi problem. Druga mera je obrada zemljišta koja se vrši tako da se zemljište više mrvi, drobi i rastresa u cilju povećanja isparavanja vode i samim tim normalizacije odnosa čvrste/ tečne/gasovite faze. Takođe se mogu sejati ili saditi biljne vrste koje su otporne na štetu koju ovakvi uslovi mogu pričiniti.
Kako srediti peskušu?
U slučaju da se radi o zemljištu (peskuša) koje ima preveliku poroznost jedino parvo i trajno rešenje je redovan unos organske materije u vidu organskih i zelenišnog đubriva. Organska materija vremenom postaje humus koji ima osobinu da upija, obogaćuje i zadržava vlagu. To je najbitnije jer sva ta nakupljena vlaga postaje lako pristupačna gajenim biljkama.
Pošto ni jeda parcela na svetu nije idealno ravna desiće se često da voda manjka u nekim delovima parcele dok se u drugim delovima parcele nakuplja i plavi. Rešenja za ovakvu situaciju postoje. Jednio je smanjivanje količine vode koja se sliva ka mestu gde se nakuplja putem pojačanog đubrenja organskim đubrivom dok je drugo drenaža tj. kopanje odvodnih kanala ili postavljanje odvodnih cevi.
Bez obzira da li je zemljište zbijeni ili peskovito gliste će poboljšati poroznost. Tajnu uspeha ovih malih stvorenja možete otkriti ovde.
Zaključak je jasan
Poroznost zemljišta je osobina od ključnog značaja jer direktno utiče na njegovu plodnost. Radovi koji se svake godine izvode kao što su oranje i dopunska obrada imaju za cilj da uspostave povoljan odnos izmešu čvrste tečne i gasne faze zemljišta. Ukoliko se uvidi da je potrebno preduzeti dodatne mere postoji i za to rešenje.
