Žavornjak je još poznat kao: divlji kokotić, vid, mamuzica, modrica, sodula. U ratraskoj proizvodnji se žavornjak smatra za korov ali se u cvećarstvu smatra za izuzetno poželjnu i lepu biljku koja je lepe boje, zdrava i laka za održavanje. Žavornjak pripada familiji ljutića (Ranunculaceae) i u okviru te familije od značaja su: korovski žavornjak (Consolida regalis) i rod Delphinium koji obuhvata nekoliko vrsta ukrasnog žavornjaka.
Korovski žavornjak gen. Delphinium subgen. Consolida vrsta Consolida regalis
Može se naći u strnim žitima, ređe u okopavinama. Korenov sistem je žiličast. Stablo je uspravno i razgranato, raste u visinu do 60 cm. Listovi su trodelni i režnjeviti. Cvast su grozdaste i razgranate. Cvetovi su plavkasti ređe ružičasti do beli. Plod je višesemeni tobolac. Staablo i listovi sadrže otrovne materije kalkatrapin i akonitinsku kiselinu. Cveta maja do septembra i plodonošenje traje od juna do oktobra.
Korovski žavornjak
Suzbijanje
Preventivne mere uključuju setva čistog semena i plodored. Mehaničke mere uključuju sve mere usmerene ka smanjenju zakorovljenosti. U strnim žitima preporučuju se preparati na bazi: 2,4 D , 2,4 D +Mecopropa, Dinoseb-acetata. U principu preparati koji su namenjeni za suzbijanje širokolisnih korva su se pokazali kao delotvorni. Totalni herbicidi se mogu primeniti pre setve i nakon žetve.
Pre upotrebe preparata detaljno pročitati uputstvo. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom perparata konsultovati se za zaštitarom ili fito farmaceutom.
Ukrasni žavornjak gen. Delphinium subgen. Delphinium vrsta Delphinium sp.
Ukrasni žavornjak je višegodišnja perenalna biljka, što znači da svake jeseni gubi i svakog proleća ponovo razvija svoju nadzemnu masu. Rod ima preko 300 vrsta, koje se mogu naći na severnoj hemisferi i planinskim regionima tropskog dela Afrike.
Ime potiče od grčke reči delphinion što znači delfin. Uprkos tome što je lepo ukrasno bilje, žavornjak je iz porodice ljutića, koji su otrovni za ljude i životinje. Stoka zna da ga izbegava, ali kućni ljubimci nisu svesni da sok koji se nalazi u toj biljci može da im izazove probleme. Isto važi i za ljude, sok iz biljnog tela ne sme da dođe u kontakt sa sluzokožom očiju i usta. U principu nije smrtonosan, ali se treba vladati kao da jeste, i ići logikom „bolje sprečiti nego lečiti“. Životni vek biljke je 5-6 godina.
Prema dužini perioda cvetanja ukrasni žavornjak se može podeliti u dve grupe:
• Kratkovečni, koji rastu do 80 cm visine i pogodni su za saksijsko gajenje;
• Dugovečni, koji rastu i od 180 cm i pogodni su za gajenje u cvetnoj bašti.
Najčešće se mogu videti vrste koje su visine160-180 cm. Listovi su krupni i prstasto izdeljeni. Stabla izbijaju iz prizemnog bokora. Samo stablo je visine 120-150 cm, i na njegovom vrhu se nalazi uspravna cvast koja je dužine 20-30 cm. Cvast je grozdastog tipa i pojedinačni cvetovi su krupni. Boja zavisi od vrste, i uglavnom se mogu naći plavi, ljubičasti i rozi cvetovi.
Razmnožavanje
Najefikasniji način razmnožavanja je upotrebom semena. Seme se seje u džifi (jiffy) kontejnere i nakon formiranja dva do tri stalna lista biljke se presađuju u veće kontejnere ili saksije. Kada vremenske prilike dopuste, iznose se na stalno mesto, ili presađuju u saksije u kojima će biti za stalno. Žavornjak ne podnosi presađivanje i to je bio glavni problem kod gajenja ove cvetne kuture. Sada, upotrebom bio-razgradivih saksija, ovaj problem može da se drži pod kontrolom, i procenat primanja biljaka je mnogo veći. Mlade biljke se mogu, jednom nedeljno, zaliti tečnim đubrivom koje je bogato azotom i kalijumom, kako bi se lakše primile. Najpristupačnije je tečno đubrivo za lisno dekorativne kulture.
Druga metoda za dobijanje rasada je deljenje bokora. Bokor biljaka, koje imaju dve ili više godina, može da se podeli tako da im ostane 3-4 izdanka sa korenovim sistemom, a ostatak odstrani. Odstranjeni deo se dalje može deliti po istom principu. Đubrenje je isto kao i u prethodnom slučaju. Rasad se zaliva jednom nedeljno sa đubrivom za lisno dekorativne kulture.
Upozorenje: Mlade biljke su najotrovnije i mora se voditi računa pri rukovanju sa njima.
Ukrasni žavornjak
Nega
Žavornjak voli plodno, vlažno i neutralno zemljište. Prija mu malčirana baštenska zemlja i redovno zalivanje. Ukoliko se gaji kao saksijska kultura odličan substrat je obična zemlja za cveće, bogata humusom. Onog momenta kada biljka bude zasađena na stalno mesto, prelazi se na prihranu đubrivom, koje sadrži veće količine fosfora. Fosfor podstiče cvetanje i može se načešće naći u tečnim đubrivima koja su namenjena za cvetno dekorativne kulture. Prihrana može da se vrši na svake dve nedelje, do na mesec dana, dok se redovno zalivanje vrši prema potrebi.
Pošto su biljke izuzetno visoke, može se dogoditi da im je neophodna pritka, kako bi ostale uspravne.
Upotreba
Koristi se kao rezan, suvi cvet, za pravljenje raznih vrsta aranžmana. Nakon rezidbe biljka mora da provene, kako bi izgubila otrov. Pošto je su biljka i cvast ogromni, mogu služiti kao podloga za izradu velikih cvetnih aranžmana, kao što su venci.
U vrtu se odlično kombinuje sa travnjakom i nalazi svoje mesto u lejama. Leje je neophodno ograditi, kako ljubimci i deca ne bi dolazili u kontakt sa sokom ove prelepe i opasne biljke.
