Pšenični trips (Haplothrips tritici) je poznat je po tome da napada strna žita.
Broj generacija i prezimljavanje
Ima jednu generaciju godišnje. Insekt prezimljava u strništu skinutog useva i površinskom delu zemljišta u stadijumu larve.
Način na koji pšenični trips čini štetu
Ispiljene larve se hrane mekim zrnom i plevicom. Kada odrastu napuštaju klasove i prelaze na strnjiku i zemlju gde će prezimiti. Odrasli insekti su prenosioci klica mikroogranizama i zato je stepen opasnosti koji predstavlja ova štetočina veći.
Očekivan period napada:
Odastao insekt se javlja početkom maja u fazi klasanja. Dok traje faza mlečne zrelosti klasova napad je moguč jer čim seme malo otvrdne pšenični trips nije više u mogućnosti da probuši semenjaču.
Suzbijanje pšeničnog tripsa
Plodored je efikasna preventivna mera. Setva kultura koje nisu srodne žitaricama će prekinuti lanac ishrane populaciji pšeničnog tripsa i oni će morati da napuste područije ili stradaju usled gladi. Problem sa izborom kulture koja će se sejati posle žitarica koje su bile napdanute su bolesti koje tripsi prenose.
Ukoliko je došlo do pojave neke biljne bolesti neophodno je i nju uračunati pri izboru sledećeg useva koji, sada, ne sme biti srodan sa žitaricama i ne sme biti podložan manifestaciji biljne bolesti.
Uklanjanje žetvenih ostataka je poželjno jer se tako uništava sklonište pšeničnog tripsa. Letnje pranje se preporučuje.
Više o letnjem oranju i dobrim stvarima koje ono donosi možete pročitati ovde.
Ukoliko se nađe u proseku 30-40 jedinki po jednom klasu vrši se tretiranje. Tripsi su jako osetljivi na bioinsekticide koji ih tamane bez izraženih poteškoća. Osim pšeničnog tripsa bioinsekticidi deluu i na druge štetočine.
Više o tome kako se prave i koriste bioinsekticidi od bazi paprike, lukova, koprive, kafe i opšaka možete saznati ovde.
Pre upotrebe preparata detaljno pročitati uputstvo. Radi efikasnije upotrebe i izbegavanja neželjenih posledica koje mogu da nastanu upotrebom perparata konsultovati se za zaštitarom ili fito farmaceutom.