Biljna hraniva su, u našoj savremenoj poljoprivrednoj praksi, postala jedan od najznačajnijih faktora uspeha. Svake godine se javljaju nove sorte i hibridi gajenog bilja, koji premašuju svoje prethodnike u pogledu rodnosti. Da postoji vremeplov, kojim bismo mogli da odemo dvadesetak godina unazad, i vidimo koji su trenutno bili prosečni prinosi, bili bismo jako iznenađeni, ili bismo pomislili da su lažno prikazani. Daleko od toga da je to laž, nego istina, a istina ima često običaj da zaboli.
Veća rodnost zahteva i veći unos hraniva, kako bi se taj rod, jel‘te, formirao. Ne postoji čarobni način da se biljke učine efikasnijim ili ekonomičnijim, sa njima nema cenkanja, koliko uneseš toliko i dobijaš. Najbolji svedok ovoj činjenici je libigov zakon. Ukoliko se uslovi, koje biljke nameću, ne ispune, dolazi do raznih problema u njihovom rastu i razviću. To znači da se njihovi zahtevi ne mogu samo delimično ispuniti. Propašće sav novac koji je uložen u obradu zemljišta, nabavku semena, navodnjavanje itd… propašće zajedno sa biljkama, ukoliko se „zakine“ na đubrivu.
Kad smo već kod đubriva, nije tajna da cena neprestalno skače. Ovaj problem je sada, u 2022. godini, pa i nadalje izuzetno gadan. Ako se ovako nastavi narednih godina će biti još gore. Neophodno je da se razvije taktika pomoću koje ćemo moći da bolje i racionalnije koristimo dragoceno đubrivo.
Zašto smo prisiljeni na snalaženje?
Mnoge agrarne sile imaju jasan plan đubrenja još pre nego što počne oranje. Plan detaljno opisuje šta, kada, i koliko je potrebno baciti. Tako su šanse za grešku male do nikave. Taj plan priprema laboratorija koja je zadužena za analizu zemljišta. Kada stigne jasna, i naučno-definisana, preporuka treba samo da je se drže, i kraj priče. Lako je njima koji imaju laboratorije na usluzi!
Naše laboratorije su em malobrojne, em pretrpane poslom. Čak i da hoće, nemaju kapacitete da usluže sve zainteresovane za analizu zemljišta. Nisu ni pare problem, nego kratak rok za koji se mora da se obavi posao. To je najveći problem.
Srećom – ili ne, postoj način da se „na oko“ oceni potreba za hranivima na bazi simptoma nedostatka biljnih hraniva. Biljke daju jasan signal kada im nešto fali, i naše je da taj signal prepoznamo i pružimo ono što joj nedostaje.
Prikaz simptoma nedostataka hraniva koje biljka daje
Najbolje je uhvatiti promenu što ranije, a iskustvo nas najbolje uči kada počinju manifestacije promena usled nedostatka biljnih hraniva. Biljke ne vole da im se zakida hranivo, ali postoji period „lufta“, dok nedostatak biljnih hraniva ne počne da pravi ozbiljan problem.
Nije svaka promena simptom nedostatka hraniva
Promene u boji i izgledu biljke nisu prouzrokovane samo nedostatkom hraniva. One mogu da nastanu usled bolesti ili dejstvom štetočina. Neophodno je da se poznaju simptomi koje izaziva rad patogena, i jasno razgraničiti da li je u pitanju nedostatak hraniva ili nije. Pre nego što se promena pripiše nedostatku hraniva, potrebno je pregledati biljke na mestima gde insekti polažu jaja ili upotrebiti lupu, radi otkrivanja insekata ili deformiteta tkiva. U principu ovaj pregled može brzo da se obavi i nije preporučljivo da se preskoči.
Kako rešiti problem kada se simptomi nedostatka biljnih hraniva pojave?
Pravo rešenje je prihrana đubrivom koje sadrži potrebnu materiju je pravo rešenje, jer oporavak počinje kada potrebna hraniva dođu do biljke. Period opravka je, ujedno, i najveća mana ovog načina đubrenja „po potrebi“. Biljci je potrebno najmanje dva dana da se oporavi. Što se simptomi nedostatka biljnih hraniva pre uhvate, i saniraju, biće manje dana neophodno za njen oporavak. Okreni-obrni, proizvodnja se usporava! Ova metoda nije preporučljiva kada je neophodna brzina, ili ima neki strogo zacrtan rok za plasman proizvoda.
U rasadničarstvu, povrtarstvu i cvećarstvu se simptomi nedostatka biljnih hraniva najlakše uočavaju, ali ovi vidovi proizvodnje su uglavnom poznati po strogim rokovima za plasman i kriterijumima koje proizvodi mora da ispune. Sve se svodi na računicu, i odgovor na pitanje: „da li mi se isplati?“ je presudan.
Organski proizvođači – pazite se!
Upotreba samo organskih đubriva je postala trend u gajenju na malim i srednjim površinama. Istina je da se tako gajilo bilje hiljadama godina u nazad ali, kao što je već rečeno, današnje sorte i hibridi imaju prosečan prinos koji je znatno veći od rekordnih prinosa pre dvadesetak godina. Golići su pomereni, i sama organska đubriva nisu dovoljno jaka da ispune zahteve koje nameće gajeno bilje.
Ukoliko se odlučite za ovaj način gajenja, preporučuje se upotreba organo-mineralne mešavine đubriva, ili gajenje starih sorti koje su manje zahtevne.
Još o starim sortama i njihovom gajenju možete pročitati ovde
Na kraju krajeva, ukoliko ipak odlučite da ova taktika đubrenja neće doprineti vašem trenutnom načinu gajenja, saznali ste kako da prepoznate simptome nedostatka biljnih hraniva, i ukoliko nešto pođe naopako, možete da proverite da li su oni u pitanju, i ako jesu kako da se izborite sa problemom.
