Sanseverija (Sansevieria sp. fam. Liliaceae) je rod koji je dobio ime kombinacijom plemićkog prezimena Sansgrie i teritorije Seviero kojom je ova porodica vladala. Rod sanseverija obuhvata oko 60 vrsta koje se mogu naći u tropskim reonima Afrke i Azije. Narodski naziv je indijansko pero zato što izgleda tako uprkos tome što nema veze sa indijancima i američkim kontinentom.
Zanimlivosti
- Sanseverija je sukulenta tj kaktus bez bodlja. i njen metabolizam je obrnut u odnsu na većinu biljaka. Ona tokom noći oslobađa kiseonik te je poželjno imati je u spavaćoj sobi.
- NASA je dokazala da sanseverija filtrira vazduh i uklanja iz njega škodljive materije. To je čini izuzetno poželjnom u kućama gde se puši jer efikasno odstranjuje duvanski dim.
- Na dodir nije opasna ali ukoliko se pojede može izazvati niz stomačnih tegoba. Ovo je neophodno znati radi zaštitie kućnih lubimaca.
- Po Feng Šuiju sanseverija je dobra za privlačenje sreće, zdravlja i para.
Izgled sanseverije
Biljke formiraju prizemne rozete dugih mesnatih listova. Listovi sanseverije su pljostnati, cilindrični ili blago uvijeni. Ukoliko se desi da biljka odluči da cveta videćete da se između listova formira cvetno stablo na kome se formira grozdasta cvast. Cevetovi mogu biti raznih boja i najčešći su žuti, zelenkasti i crvenkasti. Bez obzira na boju prijatnog su mirisa.
Sanseverija Laurenti
Gajene vrste
Postoji nekoliko gajenih vrsta i svaka od njih ima neke upečatljive osobine.
| Vrsta | Izgled |
|---|---|
| Sansevieria guinensis | Poreklom sa Gvineje. Listovi su oblika mača, malo savijeni uz centralni nervi na vrhu oštri. Dužina lista je obično 100-120 cm a širina se kreće 6-10 cm. Listovi su glatki i poprečno išarani bledožitim zebrastim šarama |
| Sansevieria trifascinata var. Laurentii | Listovi su 100-120cm dužine i 6-10cm širine Po obodu lista ima izraženu bledo-žutu prugu široku oko 1 cm. Poprečne šare na listu su izuzetno izražene. |
| Sansevieria trifascinata var. Hahnii | Ima kratke, široke i prugaste listove koji rastu na gustoj i zbijenoj rozeti. |
| Sansevieria zeylonica | Blag i sladakPoreklom je sa Cejlona. Listovi su sabljasti dužine oko 60 cm i širine oko 25 cm. Išarani se pepeljastim prugama i po obodu listase može primetiti crvena ivica. |
| Sansevieria cylindirca | Poreklom je iz Južne Afrike. Listovi su dužine 100-120 cm i širine 6-10 cm. Listovi su cilindričnog oblika. |
Razmnožavanje sanseverije
Sanseverija se razmnožava semenom i reznicama (pelcerima). Seme se reko koristi jer jer brže i praktičnije vegetatino razmnožavanje deobom biljke i lisniom reznicama. Lisne reznice se prave tako što se listovi poprečno seku na trake širine 6-10 cm. Ukoliko je isečena traka dugačka ona se može prepoloviti i tako se dobijaju dve reznice.
Reznice sanseverije je neophodno ostaviti na par sati da provenu i zatim se vertikalno sade u vlažan pesak na dubinu 2-2,5 cm radi ožiljavanja. Za ožiljavanje je neophdno da se temperatura kreće 20-25°C te se ožiljavanje najčešće vrši u proleće, jesen ili u prstoriji koja stalno ima pomenutu temperaturu. Ožiljvanje reznica traje oko četiri nedelje i čim se primati da reznice puptaju nov list vade se iz peska i presađuju u saksije. Najbolja zemlja za saseveriju je smeša lisnjače klijališne zemlje i peska u odnsima 2:1:0,5. Isti odnos se može korisiti pri mešanju kupovne zemlje za cveće, obične baštenske ili livadske zemlje sa peskom.
Sansevieria trifascinata var. Laurentii se ne ramnožava lisnim reznicama. Primećeno je da biljke ovog varijeteta koje se razmnožavaju listom nemaju žutu prugu po obodu lista. Deoba bokora je siguran način za dobijanje savršene mlade biljke ovog varijeteta sanseverije.
Nega i održavanje
Sanseverija je izuzetno otporna biljka skromnih zahteva. Jednako doro uspeva na svetlim, i slabije osvetljenim mestima. Podnosi suv vazduh. Za njen opsnak neophodna je minimana temperaura od 12°C što znači da se tokom zime mora unositi u zatvoren prostor. Osetljiva je na suvišnu vlagu u zemljištu. Bolje je imati manjak vode nego obilno zalivati. Uprkos tome što se tacna sa viškom vode redovno prazni sanseverija će se sporo razvijati ili trunuti samo zato što je zemlja u saksiji suviše vlažna za nju.
Od bolesti se može izdvojiti trulež korena i prizemnog dela biljke i glavni uzrok manifestacije je preterano zalivanje. U početnim fazama kada se primeti žutilo biljku je moguće spasiti tako što će se prekinuti sa zalivanjem. Presađivanje ne dolazi u obzir jer se biljka može oštetiti ili pokidati. Kada listovi postanu mekani sunđerasti ili iz njih curi vodica biljci više nema spasa jer su provodni snopići koji vezuju koren i list u potpunosti razoreni.
Zaključak
Sve vrste sanseverija su veoma cenjene za ozelenjavanje enterijera u najširem smislu. Naročito se dobro kombinuju sa savremenim arhitektonskim rešenjima u estetskom i funkcionalnom smislu.
