Ime ovog roda potiče od grčke reči azaleo – suv, što je aluzija na nalazišta vrsta ovog roda. Rod azaleja obuhvata oko 1.350 zimzelenih i poluzimzelenih žbunastih vrsta. One svoje poreklo vode iz Severne Amerike i umereno toplih rejona Azije.
Kultivisana azaleja
Kultivisana azaleja poznata je u Evropi više od 150 godina. Najpoznatiji predstavnik roda Azalea je Azalea indica (Rhododendron indicum). Predstavlja polimorfnu vrstu. Poreklom je iz Kine, mada bi se prema imenu moglo pogrešno zaključiti da je iz Indije. Ovo ime je nastalo u vremenu kada se ceo Daleki Istok nazivao Indijom.
Ova vrsta predstavlja zimzeleni žbun. Mlade grančice i listovi su prekriveni gustim, finim braonkasto crnim dlačicama. Listovi su linearno lancetasti do eliptični, blago nazubljeni, dužine 2-2,5 cm,oni su tamno zelene boje, sjajni, dlakavi, naročito duž nerava. Krunica cveta u bojama bele, roze, intenzivno crvene, ljubičaste; može biti višebojna. Cvet je širok i levkast i nalazi se na vrhu mladara. Prema izgledu i boji cveta nastali su brojni varijeteti ove vrste, tako da ih danas ima oko 2.000.
Živa ograda se može napraviti od azaleja. Lepša je i lakša za održavanje naspram žive ograde na koju smo navikli. Više o pravljenju žive ograde od azaleja možete pročitati ovde.
Prema vremenu cvetanja mogu se podeliti na:
| Karakteristika | Vreme cvetanja | Kultivar |
|---|---|---|
| Rano cvetajuće | Septembar- Decembar | Madame Patrick – tamno crvena, Pax – čisto beli cvetovi, Paul Schämme – žućkasto rozi cvetovi, Madame Mestagh – roza boja cveta, Perle Nosy – belo rozi cvetovi |
| Srednje rano cvetajuće | Decembar-Mart | Vervaeneana roza sa belom ivicom, Vervaeneana rubra crvene boje,Vervaeneana alba bele boje. Hollandia sa krupnim violet rozim cvetovima, Pink sa jedrim nežno rozim cvetovima |
| kasno cvetajuće | Februar-Maj | Professeur Walters koja ima crvene cvetove sa žućkastim linijama i belim mrljama, Nicbo koja ima čisto bele cvetove, Hexe koja ima dosta trajne cvetove tamno crvene boje. |
Razmnožavanje Azaleja
Razmnožavanje se vrši semenom, reznicama, kalemljenjem i poleganjem. Razmnožavanje semenom vrši se samo kod dobijanja novih varijateta. Biljke dobijene razmnožavanjem iz semena rastu vrlo sporo i cvetaju 5-7 godina posle setve.
Najrasprostranjeniji način razmnožavanja koji se koristi u masovnoj proizvodnji azaleja je pomoću reznica. Ovim načinom razmnožava se oko 2/3 celokupne proizvodnje, zatim 1/3 kalemljenjem i poleganjem.
Razmnožavanje reznicama
Razmnožavanje azaleja reznicama može da se vrši u toku cele godine, ali preporučljivo je da se vrši u dva perioda: februar – jun i jul – septembar tj. u periodu pripreme za kalemljenje i pinciranje. Da bi cvetala potreban je period 2-3 godine .
Reznice se seku sa slabije odrvenjenih, dobro razvijenh zdravih grana, koje imaju 3-5 potpuno razvijenih listova. Samo po sebi se razume da reznice treba uzimati sa dobro razvijenih biljaka.
Reznice se ožiljavaju u smeši treseta i peska u odnosima 1:1, ili u čistom polupregorelom tresetu, ili pesku, ili lisnjači od četinara.
Vreme razmnožavanja uslovljava dalji tok i uspeh u gajenju azaleja. Najbolje vreme za razmnožavanje je rano u proleće i početak leta. Tada se ožiljavanje vrši brže i i veći je procenat ožiljenih reznica. Pored vemena uzimanja reznica za uspeh važno je i stanje uzete reznice. Stepen odrvenjavanja reznica je garancija uspeha. Najbolje reznice se uzimaju sa poluodrvenelih, dobro razvijenih izbojaka.
Priprema i upotreba reznica
Reznice azaleja ne treba da su suviše duge ni suviše kratke. Za ožiljavanje najbolje je da su reznice dužine 5-6 cm. Sa reznice treba skinuti toliko listova da od donjeg lista do površine substrata ostane najmanje 1 cm. Po pravilu vrhovi reznice se ne seku. Dobro je pre sadnje reznice umočiti u preparat za ožiljavanje. Ovo je naročito važno za sorte koje se teško i sporo ožiljavaju. (Madamme Patric, Vervaeneana).Prema iskustvu mnogih starih proizvođača najbolji rezultati u ožiljavanju reznica azaleja postignuti su u substratu poluzgorelog treseta sa pH 4,5-5, zatim u pesku. Kod ožiljavanja u pesku zapaža se visok procenat otpadaka, a u uz to i korenov sistem na reznici je male moćnosti.
Ožiljavanje reznica azaleje
Temperatura vazduha za ožiljavanje reznica treba da se kreće oko 22°c , a temperatura u substratu 22-24°c. Reznice se sade na razmaku 2×3 cm (oko 1.500 komada na 1m²), dubina sadnje se kreće od 1-1,5 cm. U toku procesa ožiljavanja potrebno je redovno vršiti orošavanje i vlaženje, zatim čišćenje kondenzata sa stakla i provetravanje. Vreme tj. dužina trajanja procesa ožiljavanja zavisi od mnogiih faktora (temperatura, vlažnost, vrste substrata, sorte azaleje, stanja reznice i dr. ). Kao prosečni period uzima se 4-6 nedelja. Čim su reznice počele da se ožiljavaju smanjuje se vlažnost vazduha, vrši se češće provetravanje i obilnije se zaliva substrat.
Razmnožavanje azaleja kalemljenjem
Ovo je dosta često korišćen način razmnožavanja. Najbolja sorta azaleja za podlogu je Azalea conccina, koja se lako i brzo razmnožava reznicama. Reznice ožiljene u oktobru mogu se kalemiti u proleće iduće godine.
Podlogu koja će se kalemiti treba prethodno odrezati tako a ostane 1/2 do 2/3 buduće kalemljene biljke. To najčešće znači da deo koji ostaje nije manji od 3-4 lista. Na podlozi se pravi kosi rez ispod pazuha lista. Rez treba da je što veći. Odmah zatim se pravi plemka koja se uzima sa matične biljke. Plemka treba da je dužine 5-7 cm, treba nastojati da prečnik reza podloge i reza plemke budu po mogućstvu isti. Zatim oba reza treba brzo i tačno spojiti i spiralno povezati. Kalemljenje na spoj treba vršiti veoma brzo. Posle svakog reza nož treba obrisati suvom krpom.
Kalemljenje se vrši u staklenicima i toplim lejama. Na 1 m² površine zasadi se 250-300 okalemljenih biljaka. Okalemljene biljke sade se u četinjaču ili treset; pokriju se staklom tako da vrhovi dodiruju staklo. Vlažnost vazduha treba da je oko 85% a temperatura oko 15°c. U takvim uslovima biljke se drže 4-6 nedelja. Pošto su se kalemi primili biljke se sade na rastojanju 10×10 cm, a zatim zasade u saksije.
Razmnožavanje azaleja polaganjem
koristi se samo u slučaju kada se želi dobiti manji broj biljaka. Izvodi se na sličan način kao kod jagoda.
Prikaz razmnožavanja Azaleja putem metode položenica.
Supstrat, gajenje i zalivanje
Supstrat za gajenje azaleja bez obzira kojim načinom su proizvedene, treba da ispuni sledeće uslove:
- da ima kiselu reakciju pH 4,5-5
- po fizičkim osobinama da je rastresit i lako propustan
Poštujući ove uslove supstrat za gajenje Azaleja sastoji se iz smeše treseta, vresovine, četinjače i peska. Često se azaleje gaje u čistoj vresovini uz dodatak peska. Važno je imati na umu da smeša zemlje koja se brzo sleže i lako sabije nije pogodna za gajenje azaleja.
Mlada azaleja sadi se u saksije ili direktno u leje na odgovarajući substrat. U toku leta zahtevaju redovno zalivanje, orošavanje, zaštitu od direktnog jakog sunca i pinciranje.
Zalivanje azaleja vrši se samo mekom vodom (najbolje je kišnicom). Substrat treba da je uvek vlažan, ali ne i mokar, jer to dovodi do propadanja biljke. Isto tako, ne sme se dozvoliti da se biljke zasuše i da voda protiče kroz saksije ne vlažeći zemlju. U ovakvim slučajevima biljke zajedno sa saksijom treba staviti u veću posudu sa mlakom vodom ( oko 16°c) i ostaviti da stoji 3-4 sata.
NAPOMENA: Ako se azaleja ne zaliva pravilno ili se to redovno čini sa tvrdom vodom lišće sa biljke opada i biljka ugine.
Nastupanjem hladnog proleća mlade biljke treba smestiti u svetle prostorije sa temperaturom 3-6°c i zalivanje svesti na najmanju meru.
Pinciranjem (zakidanjem vrhova lastara) azalejama se daje željena forma žbuna. Prvo pinciranje se vrši čim se na biljci razviju 5-6 listova. Vrhovi se zakidaju tako da ostaju 3-4 lista. U toku godine se 2-3 puta vrši pinciranje. Za biljke koje će cvetati u toku zime pinciranje treba završiti do kraja maja.
. . .
