Kako se sprečava erozija zemljišta?

Erozija zemljišta je redovna i opasna pojava. U poljoprivredi, eroziji treba posvetiti više pažnje, sve u cilju očuvanja prirodnog bogatstva zemljišta i sprečavanja domino efekta koji erozija proizvodi, kako u brdsko-planinskom, tako i u ravničarskom delu zemlje. Da je samo erozija zemljišta u pitanju ne bi bilo toliko problema sa ovom pojavom, ali kako to već obično biva, jedna stvar poteže drugu, druga treću i tako u nedogled…

Šta je erozija i kako se manifestuje?

Erozija (lat. erosium – postepeno odranjanje, habanje) je proces pri kom se čestice sa površine zemljišta, usled dejstva sila prirode, odranjaju, odvajaju i prenose na druga mesta.

Kod nas su najzastupljenija četiri tipa erozije: izazvane vetrom, izazvane vodom, klizišta i odroni.

Opasnost od erozije zemljišta može da se oseti ne samo u poljoprivredi, nego i šumarstvu i građevinarstvu. U građevinarstvu se erozija shvata mnogo ozbiljne i razmatraju se adekvatne kontra-mere još pre nego što se napravi nacrt objekta.

Što se poljoprivrede tiče, ona ozbiljno kaska, i to mora da se promeni!

Erozija vetrom (Eolska erozija)

Eolska erozija je prisutna u svim delovima zemlje, naročito u ravnici. U ravničarskim delovima najzastupljenije zemljište je visokokvalitetna crnica (černozem) koja ima finu strukturu i površina ima debeo sloj humusa.

Sa stanovišta proizvođača za rad bolja zemlja ne može na svetu da se nađe (druga najbolja, ukrajinski černozem je za nijansu bolji, ali razlika nije značajna – što se proizvodnje tiče).

Ta fina struktura strada, usled dejstva vetra, koji u ravnici uvek duva, i odnosi čestice sa površine zemljišta. Kada nastupi eolska erozija prvi strada humus: sa zemljišta se gubi sloj po sloj. Pošto se humus sporije obnavlja nego što se gubi, a vetrovi su ga godinama odnosili sa parcela, sada je došlo do momenta kada je eolska erozija ozbiljno osiromašila naše najplodnije zemljište.

Prikaz erozije vetrom, eolska erozija. Nakon više decenija oranja ove parcele vetar je odneo humusni sloj ostavljajući samo peskovitu, neplodnu zemlju.

Mnoge čestice dospevaju u više slojeve atmosfere, u kojima se oko njih formira sloj leda, i čim postanu dovoljno teške padaju natrag, na zemlju, u obliku grada. Grad šteti svemu, i u zadnjih desetak godina primetno su jači i češći udari. Ispada da poljoprivredna praksa, koja uključuje obradu velikih površina, ima u sebi i protokol za samouništenje. Kada se krug zatvori, oni isti usevi, za koje se pripremalo zemljište, stradaju od grada koji je prouzrokovala eolska erozija proizvedena pripremama zemljišta za setvu.

Uticaj čoveka u dobrom i lošem smislu

Ceo, gore opisani proces, je ubrzan dejstvom čoveka. Prekomerna upotreba mineralnih đubriva znatno doprinosi stepenu uništenja humusa. Džaba najbolja zemlja na svetu ako ne može da se obrađuje!!!

Zemlja mora da se čuva i postoje načini kako se to radi! Postoje tri rešenja i nije ih teško primeniti:

1. upotreba organskog đubriva – poboljšava strukturu zemljišta, zadržava vodu koja čini čestice težim, i samim tim težim za odnošenje Mešanje organskih i mineralnih đubriva je metod kojim se najviše dobija, jer se negativne osobine ovih đubriva međusobno neutrališu;

2. odmor zemljišta je najefikasniji ali, nažalost, izuzetno retko primenjivan metod. Zemljište treba odmoriti svakih četiri do pet godina, tako što se neće obrađivati. Tokom jedne godine samoniklo bilje i živi svet će znatno regenerisati zemljišni humus i popraviti strukturu. Pred sezonu odmora, na jesen ili pred zimu, poželjno je, na parcelu koja se odmara, rasuti malo finog komposta. Nakon završenog odmora, a pre osnovne obrade, jedna doza stajnjaka bi došla kao kec na jedanest. Problem je št se malim i srednje velikim proizvođačima (koji su najbrojniji) ne isplati da žrtvuju ono malo zemlje što im je na raspolaganju.

3. Malčiranje je vrhunska tehnika, ukoliko se redovno primenjuje. Ništa više nije potrebno da se zaštiti zemljište od suše i erozije, kraj priče!

Više o malčiranju i kako se sprovodi saznajte ovde.

Erozija zemljišta vodom

Ovaj vid erozije je prisutan u svim delovima zemlje. Funkcioniše isto kao erozija vetrom, s‘tim što je voda odranja zemljište. Svima je poznato kakvu štetu bujice mogu da prouzrokuju, ali malo ko obraća pažnju kako „tiha voda breg roni“. Voda postepeno odranja površinski i dubinski sloj zemljišta, i samim tim postepeno nastupa erozija zemljišta, bez obzira da li je poljoprivredno ili ne. To što voda odroni mora negde i da odnese. Mnoge čestice padaju na dno korita što ga čini plićim i dolazi do poplave. Poplave su u zadnjih desetak godina postale sve jače i učestalije – isto kao i grad. Verujemo da vidite sličnost.

Vodna erozija se može sprečiti setvom trava, sa dubokim i jakim korenovim sistemom, kraj reka i kanala. Postoje travne smeše koje su namenejne za zaštitu od erozije, a ukoliko ne možete da ih nađete, preporučuju se smeše za pašnjak, poslužiće bilo koja smeša koja sadrži seme zubače (Cynodon dactylon) i pirevine (Agropyrum repens). Kada korenje jednom veže zemljište – više mu nema bega. Površinski sloj do pola metra dubine ima da ostane na svom mestu.

Da li ste se ikada zapitali zašto se između nasipa i rečne obale ništa niti gradi, niti obrađuje, nego se samo gaji šuma? Ranije se znalo kako sprečiti problem i pre nego što nastane.

Bili smo daleko ispred svih sa našim programom zaštite životne sredine. Više o merama koje su bile sprovođene pročitajte ovde.

Klizišta i odroni

Ovaj vid erozije nastaje kada teret same zemlje, usled dejstva gravitacije, odroni sloj zemljišta. Odroni i klizišta su česti na strminama, tako da su česta pojava u planinskom delu zemlje.

Odroni nastaju kada zemljište, puno kamenja, popusti i sruši se usled dejstva gravitacije. Postoje mnoge tehnike koje se primenjuje u građevinarstvu, za zaštitu od odrona, a jedna od njih potiče iz poljoprivredne struke. Reč je, naravno, o setvi kultura sa dubokim korenom na mestima gde je moguć odron. Mogu da se koriste iste kulture kao i za sprečavanje vodne erozije. Ovaj metod nije rešenje, ali pomaže da se neizbežan problem odgodi.

Klizišta su ogroman problem koji je teško sanirati. Nastaju tako što se jedan sloj zemljišta, usled upijanja velikih količina vode, pretvori u tečan glib, jurne nizbrdo i povuče sve sa sobom. Problem nastaje kada se taj sloj zemljišta nalazi na većoj dubini od jednog metra. Setvom travnjačkih kultura, koje imaju jak i dubok koren, može da se spreči erozija zemljišta do dubine od jednog metra, ali sve što je dublje od toga treba prepustiti šumarstvu. Opet nema garancije da će uspeti, ali se znatno smanjuju šanse da nastane katastrofa.

2014.

Ova godina je bila upozorenje, u njoj smo za kratko vreme dobili dokaze da erozija nije za zezanje: izuzetno jak vetar u februaru-martu praćen jakom kišom, koja je trajala dva meseca, i nakon toga grad koji je bio reda veličine od zrna graška pa do pesnice. Da smo mogli da biramo sigurno ne bismo izabrali ove nesreće ali, eto zalomilo se, i to je to. Šteta je bila ogromna, a za to smo, dobrim delom, i mi krivi, jer naši metodi korišćenja zemljišta i poljoprivredne proizvodnje su u dobroj meri doprineli šteti koja je nastala.

Molimo vas pamet u glavu i da se postaramo da se ovako nešto nikada više ne desi!