Karanfil (Dianthus sp.)

Karanfil spada među najstarije gajene i selekcionisane cvetne kulture, te je i danas jako popularan i masovno gajen. Postoje oko 400 vrsta koje vode poreklo iz Evrope, Azije, Afrike i Severne Amerike. Karanfil pripada prod Diannthus (lat. dios – Bog, anthos – cvet). Takođe Karanfil se našao kao cvet koji simboliše 1. maj, radničku klasu i revoluciju.

Karanfil – opis

Karanfil najčešće raste kao višegodišnja polužbunasta a ređe kao jednogodišnja zeljasta biljka. Odlikuje se člankovitim, glatkim svetlozelenim stablom. Cvetovi su na vrhu stabla ili grana, pojedinačni ili u obliku buketa, raznobojni i prijatnog mirisa. Listovi su naspramno raspoređeni na člancima, uski i lako lomljivi, četo pokriveni voštanom prevlakom.

Masovno se gaji za dobijanje rezanog cveta, pravljenje cvetnih aranžmana. ređe učestvuje u cvetnim sklopovima na zelenim površinama.

Karanfil – značajne vrste:

  • Kineski karanfil (D. Chinesis)

    Kineski Karanfil

    je po svojoj prirodi višegodišnja biljka ali se u našem klimatu gaji kao jednogodišnje rezano cveće. Obrazuje kompaktan žbun sa mnogobrojnim tankim stabljikama visine do 30cm. Listovi su linearni, plavičasto zeleni u rozeti. Cvetovi su pojedinačni, ređe po dva zajedno prečnika oko 6 cm. Nalaze se na vrhu svake stabljike. Od ove vrste kutiviran su tri varijeteta:

  • Običan Karanfil sa sitnim cvetovima od oko 5 cm čije su cvetne latice nazubljene ili duboko usečene. Cvetovi su jednostavni i raznobojni. Cveta tokom celog leta.
  • Hedevigil (D. ch. Heddewigil) koji nosi naziv po baštovanu koji ga je doneo u Evropu. Visina biljke je 15-30 cm  sa cvetovima prečnika 6-8 cm. Raznobojni su i ivice latica su iseckane. Razmnožava se setvom semena u tople leje tokom marta meseca. Seme niče krajem prve nedelje po setvi i za 4-5 nedelja karanfil je spreman za sadnju na stalno mesto. Rastojanje koje je potrebno iznosi 20-30 cm međuredno i u redu. Ovaj varijetet voli suglinasta, blago nađubrena i sunčana mesta uz redovno zalivanje.
  • Baštenski karanfil (C. Caryophyllus) je višegodišnja biljka sa člankovitim razgranatim stablom visine oko 60 cm. Listovi su uski, linearni, lancetasti i naspramni. Prirodne forme u prvoj godini obrazuju samo listove i tek u drugoj godini cvetaju. Cvetovi su krupni, mirisni i veoma lepi.

Karanfil se prema dužini trajanja perioda cvetanja može podeliti na:

  1. Jednokratno cvetajuću

    Turski Karanfil

    grupu koju karakteriše sezonsko cvetanje. U našim klimatskim uslovima gaji se kao dvogodišnja kultura.
    Odlikuje se razgranatim stablom visine oko 60 cm. Na stablu se nalazi nekoliko cvetova koji su raznobojni i veoma prijatnog mirisa sa prečnikom 3-5 cm. cvetovi su na dugim i tankim cvetnim drškama. Cveta krajem maja i početkom juna.
    Razmnožavaju se semenom u junu-julu mesecu. na stalno mesto ih treba zasaditi krajem septembra na razmaku od 30 cm međuredno i 35 cm u redu. Ukoliko se kasni sa sadnjom na stalno mest cvetanje je znatno smanjeno iduće godine.

  2. Stalnocvetajuću grupu karakteriše stalno formiranje novih stabala tako da cveta neprekidno u uslovima gde temperatura ne pada ispod +8ºC.
    Stablo je visine oko 50 cm cvetovi su veći i cvetne drške su deblje u odnosu na jednokratno cvetajuće. Boje cvetova su razne: bela, roza, crvena, ljubičasta i žuta.
    Steva semena treba da se izvrši u januaru-februaru u staklenicima, plastenicima i lejama. Do nicanja temperatura mora biti 18-20ºC a posle nicanja 12ºC. Tri do četiri nedelje posle nicanja neophodno je izvršiti pikiranje na rastojanje od 3cm. Sredinom maja biljke se sade na stalno mesto sa rastojanjem 20-30cm međuredno i u redu.
    Biljka izmrzava na -10ºC a cvetovi na -2ºC. Da bi se dobili krupniji cvetovi treba tokom vegetacije blagovremeno uklanjati bočne cvetne pupoljke tj. vršiti redovno pinciranje.

 

Leave a Comment