Krasula iliti japansko drvo

Krasula (Crassula ovata) je sukulenta koja se kod nas ubraja među najpopularnije sobne biljke zato što je laka za održavanje, lepo izgleda i malo traži. Uprkos tome što je poznata kao japansko drvo poreklom je iz južne Afrike mada njeni debeli, sočni, listovi koji podsećaju na kamenčiće žada su najverovatnije razlog zbog kojeg je dobila pomenuto ime. Biljke obično narastu do metar visine i zbog toga se lako smeštaju u kući, kancelarijskom prostoru, trasi ili na verandi.

Ima nekoliko uslova koje krasula nameće i ukoliko se ispoštuju imaćete zdravu i krupnu biljku.

Zemlja i saksija

Krasula je saksijska biljka. Prva stvar koja se uzima u obzir je veličina saksije. Biljka zahteva saksiju koja je „taman“. Premala saksija joj pravi velik problem jer steže koren. Prevelika saksija pak daje previše prostora korenu te se on neprestalno izdužuje a ne deblja. Tanak i dugačak koren nije dobar jer biljka može pući pod sopstvenim teretom. Preporučuje se saksija broj 20 ili 25. Rupe na saksiji moraju velike ili mnogobrojne jer japansko drvo mrzi zadržavanje vode.

Supstrat treba da bude mek, porozan i da ima osobinu brzog ceđenja  Preporučuje se mešavina kupovne zemlje i peska u odnosu 3:1 ili 2:1. Ovakav supstrat se brzo suši ali i istovremeno zadržava dovoljno vlage da podmiri krasuline potrebe.

Svetlost

Krasuli treba puno svetlosti za uspešan rast i razvoj. Nije ljubitelj direktne svetlosti mada može biti izložena neko vreme njome bez posledica. Najbolje mesto za japansko drvo je prozor ili bilo koji drugi deo prostorije gde će imati 4-6 sati dnevnog svetla na raspolaganju.

Ukoliko je iznesete iz kuće preporučuje se mesto gde ima polu-senke. Dug period izlaganja jakom, direktnom, svetlu sunca će oštetiti listove tako što će postati žuti i delovati sprženo. Znaci da krasula nema dovoljno svetlosti su spor rast biljke i tanki, izduženi, izdanci.

Zalivanje i prihrana krasule

Pošto je krasula sukulenta ona ima tu osobinu da čuva vodu u svojim debelim i sočnim listovima i u skladu sa tim ređe zahteva zalivanje. Ono što mi smatramo za normalno zalivanje krasuli može napraviti žestok problem. Neophodno je zalivati samo kada je zemlja suva i zalivati tako da se zemlja nakvasi. Višak vode koji se pojavi u tacni saksije treba ukloniti odmah.

Kao prihrana se jednom mesečeno može dodati u vodu za zalivanje vodotopivo đubrivo koje je formulisano za kaktuse i sukulente,

Temperatura i vlažnost vazduha

Najbolja temperatura za rast i razvoj krasule se kreće u inetervalu 20-25°C. Može podneti i niže noćne temperature. Uprkos svojoj otpornosti prema suši japansko drvo treba oprskati vodom ukoliko je vazduh suv. Osim revitalizacije, prskanjem se uklanjaju čestice prašine sa nadzemnog dela biljke i vraća joj se sjaj.

Cvet krasule iliti japanskog drveta

Cvet krasule

Čest problem – opadanje listova

Uzroci opadanja listova krasule su neadekvatna temperatura, prejako zalivanje i mala saksija. Jedan ili više od ovih faktora može izazvati opadanje listova mada najčešći krivac je mala saksija. Preterano zalivanje sem što izaziva opadanje listova može dovesti do pojave truleži korena.

Orezivanje i razmnožavanje krasule

Ukoliko se ne orezuje izdanci krasule će se izdužiti i izdžigljati. Kako bi biljka izgledala uredno neophodno je povremeno orezivanje.  Dovoljno je makazama pokratiti neugledne izdanke i to je to, nema neke preterane  mudrosti. kada ste već u poslu orezivanja, isečeni izdanci se mogu upotrebiti kao pelceri.

Pelcer se nakon odsecanja ostavlja par dana da provene. Nakon što se na mestu gde je bio rez formira ožiljno tkivo (kalus) pelcer se sadi u saksiju i blago zalije. Ukoliko je moguće možete korisiti ili napraviti prirodan rastvor za ukorenjivanje rasada. Nakon nekoliko nedelja, sa ili bez upotrebe rastvora, dobićete prve korenčiće i listiće.

Krasula i feng šui

Prema verovanju krasula je magnet za pare i treba je staviti tik pored ulaznih vrata.