Ljuske oraha kao materijal za loženje

Ljuske oraha su odavno poznate kao dobar materijal za potpalu. Naše bake i deke su znale da šaka orahove ljuske raspiri vatru u peći ili smederevcu za tili čas, Vođeni tom činjenicom bilo je vredno pogledati da li ljuske oraha mogu da se koriste kao materijal za loženje a ne samo kao potpala. Dalje, biće razmatrano da li vredi praviti neki biznis sa njima, naime, da li vredi praviti briket, koliko materijala je potrebno za izradu itd.

Koliko je „jaka“ orahova ljuska?

U smislu kalorijkse vrednosti ljuske oraha i lešnika se visoko kotiraju.  Energetska vrednost jednog kilograma orahove ljuske iznosi oko 4300 kilo kalorija (izvor https://www.agricorti.it/en/gusci-di-noce-come-combustibile/#:~:text=For%20example%2C%20not%20everybody%20knows,about%204%2C300%20Kcal%2FKg).)

briket i pelet-1

 

Po ovom kriterijumu gledano, ljuske oraha i lešnika ispadaju najbolja ekološka zamena za ugalj. Voće rađa svake godine i u skladu sa tim može se na čist, obnovljiv i ekološki način svake godine dobiti ogrev. Pošto se ljuske oraha ne koriste u proizvodnji hrane za ljude i životinje one su, faktilčki, nus-proizvod iliti narodski rečeno đubre.

Umesto da se bacaju mogu se dalje upotrebiti. Ukoliko se bacaju treba imati na umu da ljuske oraha izuzetno sporo trule zato što su sačinjene od složenog organskog šećera lignina. Lignin biljkama pruža otpornoost, tvrdoću i čvrstoću. Lignin se, u koncetrovanoj formi, može naći u uglju. Činjenica da dva kilograma ljuske oraha menja jedan kilogram uglja dalje daje na značaju ljuskama kao obnovljivom izvoru materijala za loženje.

Ključno pitanje – koliko se to isplati?

Sada se dolazi do glavnoig problema i kamena spoticanja. Da su ljuske od oraha dobre, konstatovali smo da jesu, i ako je tako zašto se ne grejemo samo na njih i zašto nismo batalili ugalj i plin? Prosečan prinos  oraha po heltaru je oko 75oo kilograma i polovina otpada na ljusku.

Naravno, orasi se krckaju i neminovni su gubitci tako da se može slobodno reći da nakon branja i krckanja može da se očekuje oko 3200 kg/ha ljuske oraha.

Pošto ljuske oraha imaju pola kalorične vrednosti uglja onda se može doći do zaključkna da količina ljuske koja se može dobiti od jednog hektara menja pola tone uglja.

Pola tone, samo pola tone! Za mašinerije koje kopaju ugalj pola tone je smešna količina. Majstor koji radi sa takvom mašinerijom iskopa pola tone dok kažeš keks. Orahu potrena nega tokom cele sezone da da bi se na kraju nakrpilo pola tone ljuske.

Recimo da jedno domaćinstvo potroši tokom zime deset tona uglja (jedno osrednje kamionče) i da bi podmirilo svoje potrebe za to jedno domaćistvo je potrebno uzgajiti 20 hetara. Mnogo je to posla za samo jedno domaćinstvo i naizgled se ne isplati razmišljati utom pravcu ali to nije istina.

Gde ima volje ima i načina

Ljuske oraha se mogu briketirati i uspešna proizvodnja briketa od oraha se uveliko sporovodi. Moguće je naći i nabaviti mašine za izradu briketa od ljuski oraha a čim ih ima u prodaji znači da je masovna proizvdnja ove vrste ogreva ipak moguća.

Jedini problem je naći adekvatne količine materijala za preradu. Orasi i lešnici se svakodnevno koriste za pravnjenje slatkiša, eurokrema, torti i sličnih poslastica. To znači da ljudi koji rade u prizvodnji istih mogu da pruže značajne informacije i pomoć. Ukoliko dođete do saznanja gde se redovno može nabaviti velika količina ljuske od oraha i koja je cena možete izraditi računicu i pregovarati. Imajte na umu da su ljuske otpad i koristite to znanje kao keca u rukavu. Faktički vi njima činite uslugu tako što im redovno odnosite smeće iz pogona. Takođe ovu činjenicu možete koristi ukoliko krenu da se bezobraze sa cenom, podsetite ih da im ipak činite uslugu.

Više o materijalima koji se mogu korititi za pravljenje briketa i dobiti u proces poljoprivredne proizvodnje možete pročitati ovde.

Orahova ljuska kao gorivo za loženje – suma sumarum

Ukoliko imate zasad od 20 hektara ili više moguće je proizvesti dovoljno ljuske oraha za podmiriivanje sopstvenih potreba. Pošto to nije slučaj onda se mora stupiti u kontakt sa industrijom u kojoj se orasi koriste. Nakon postizanja pogodnog dogovra sledi nabavka mašina za briketiranje.

Troškovi i prihod će biti presudni faktor,  kako se kreću cene nije moguće prognozirati. Naše je da skrenemo pažnju da je teoretski moguće koristiti ljuske oraha kao materijal za loženje. Moguće ih je reklamirati kao jeftino i obnovljivo gorivo i da vredi pogledati i uzeti u obzir kao zamenu za ugalj i naftu.

Cena i dostupnost uglja i nafte variraju iz dana u dan i onikoji rade sa njima se ponašaju kao da će ih uvek biti u izobilju. Ta priča ne drži vodu i svi znamo da se ovi resorsi ne obnavljaju i nepovratno troše. Kako vreme prolazi biće ih sve manje i njihove cene će posledično skakati što je neminovno. Mora se razmišljati o budućnosti kako izbeći neminovan slom tržišta fosilnih goriva, pogledajte, razmislite i probajte, ko zna možda sa ljuskom od oraha uspete da postignete nešto što će vama i drugima biti od neizmerne koristi.