Ljuske oraha su odavno poznate kao dobar materijal za potpalu. Naše bake i deke su znale da šaka orahove ljuske raspiri vatru u peći ili smederevcu za tili čas, Vođeni tom činjenicom bilo je vredno pogledati da li ljuske oraha mogu da se koriste kao materijal za loženje a ne samo kao potpala. Dalje, biće razmatrano da li vredi praviti neki biznis sa njima, naime, da li vredi praviti briket, koliko materijala je potrebno za izradu itd.
Koliko je „jaka“ orahova ljuska?
U smislu kalorijske vrednosti ljuske oraha i lešnika se visoko kotiraju. Energetska vrednost jednog kilograma orahove ljuske iznosi oko 4300 kilo kalorija (izvor https://www.agricorti.it/en/gusci-di-noce-come-combustibile/#:~:text=For%20example%2C%20not%20everybody%20knows,about%204%2C300%20Kcal%2FKg).)
Po ovom kriterijumu gledano, ljuske oraha i lešnika ispadaju najbolja ekološka zamena za ugalj. Voće rađa svake godine i u skladu sa tim može se na čist, obnovljiv i ekološki način svake godine dobiti ogrev. Pošto se ljuske oraha ne koriste u proizvodnji hrane za ljude i životinje one su, faktilčki, nusproizvod iliti narodski rečeno đubre.
Umesto da se bacaju mogu se dalje upotrebiti. Ukoliko se bacaju treba imati na umu da ljuske oraha izuzetno sporo trule zato što su sačinjene od složenog organskog šećera lignina. Lignin biljkama pruža otpornost, tvrdoću i čvrstoću. Lignin se, u koncentrovanoj formi, može naći u uglju. Činjenica da dva kilograma ljuske oraha menja jedan kilogram uglja dalje daje na značaju ljuskama kao obnovljivom izvoru materijala za loženje.
Ključno pitanje – koliko se to isplati?
Sada se dolazi do glavnog problema i kamena spoticanja. Da su ljuske od oraha dobre, konstatovali smo da jesu, i ako je tako zašto se ne grejemo samo na njih i zašto nismo batalili ugalj i plin? Prosečan prinos oraha po hektaru je oko 75oo kilograma i polovina otpada na ljusku.
Naravno, orasi se krckaju i neminovni su gubici tako da se može slobodno reći da nakon branja i krckanja može da se očekuje oko 3200 kg/ha ljuske oraha.
Pošto ljuske oraha imaju pola kalorične vrednosti uglja onda se može doći do zaključka da količina ljuske koja se može dobiti od jednog hektara menja pola tone uglja.
Pola tone, samo pola tone! Za mašinerije koje kopaju ugalj pola tone je smešna količina. Majstor koji radi sa takvom mašinerijom iskopa pola tone dok kažeš keks. Orahu potrebna nega tokom cele sezone da da bi se na kraju nakrpilo pola tone ljuske.
Recimo da jedno domaćinstvo potroši tokom zime deset tona uglja (jedno osrednje kamionče) i da bi podmirilo svoje potrebe za to jedno domaćinstvo je potrebno uzgajiti 20 hektara. Mnogo je to posla za samo jedno domaćinstvo i naizgled se ne isplati razmišljati utom pravcu ali to nije istina.
Gde ima volje ima i načina
Ljuske oraha se mogu briketirati i uspešna proizvodnja briketa od oraha se uveliko sprovodi. Moguće je naći i nabaviti mašine za izradu briketa od ljuski oraha a čim ih ima u prodaji znači da je masovna proizvodnja ove vrste ogreva ipak moguća.
Jedini problem je naći adekvatne količine materijala za preradu. Orasi i lešnici se svakodnevno koriste za pravljenje slatkiša, eurokrema, torti i sličnih poslastica. To znači da ljudi koji rade u proizvodnji istih mogu da pruže značajne informacije i pomoć. Ukoliko dođete do saznanja gde se redovno može nabaviti velika količina ljuske od oraha i koja je cena možete izraditi računicu i pregovarati. Imajte na umu da su ljuske otpad i koristite to znanje kao keca u rukavu. Faktički vi njima činite uslugu tako što im redovno odnosite smeće iz pogona. Takođe ovu činjenicu možete koristi ukoliko krenu da se bezobraze sa cenom, podsetite ih da im ipak činite uslugu.
Više o materijalima koji se mogu koristiti za pravljenje briketa i dobiti u proces poljoprivredne proizvodnje možete pročitati ovde.
Orahova ljuska kao gorivo za loženje – suma sumarum
Ukoliko imate zasad od 20 hektara ili više moguće je proizvesti dovoljno ljuske oraha za podmirivanje sopstvenih potreba. Pošto to nije slučaj onda se mora stupiti u kontakt sa industrijom u kojoj se orasi koriste. Nakon postizanja pogodnog dogovora sledi nabavka mašina za briketiranje.
Troškovi i prihod će biti presudni faktor, kako se kreću cene nije moguće prognozirati. Naše je da skrenemo pažnju da je teoretski moguće koristiti ljuske oraha kao materijal za loženje. Moguće ih je reklamirati kao jeftino i obnovljivo gorivo i da vredi pogledati i uzeti u obzir kao zamenu za ugalj i naftu.
Cena i dostupnost uglja i nafte variraju iz dana u dan i oni koji rade sa njima se ponašaju kao da će ih uvek biti u izobilju. Ta priča ne drži vodu i svi znamo da se ovi resursi ne obnavljaju i nepovratno troše. Kako vreme prolazi biće ih sve manje i njihove cene će posledično skakati što je neminovno. Mora se razmišljati o budućnosti kako izbeći neminovan slom tržišta fosilnih goriva, pogledajte, razmislite i probajte, ko zna možda sa ljuskom od oraha uspete da postignete nešto što će vama i drugima biti od neizmerne koristi.
