Prirodni zaslađivači su postali pravi hit od kako je od običnog, čistog, belog šećera napravljen bauk. Da se razumemo odmah beli šećer nije svetac, daleko od toga da će ikad biti i svima su poznati zdravstveni problemi koje on izaziva. Veći je problem pomodarstvo i „činjenice“ do kojih su došli neki „naučnici“ sa univerziteta (ukucajte ime univerziteta koje vam padne na pamet)- Prema tim činjenicama postoje čudotvorne lekovite biljke od kojih se može brzo lako i jednostavno napraviti šećer koji je čistiji, bolji priuštiviji itd. To je tajna koju moćnici ne dozvoljavaju da ode u javnost jer neke (izmišljene) sile sprečavaju to jer imaju neke svoje planove za bla bla bla. Pun je internet ovakvih priča ali niko da se seti da pita inženjere koji se bave biljnom proizvodnjom da li ima istine u tome.
Odgovor je kratak i jasan. To su GLUPOSTI!, čiste gluposti, čistije od šećera koji vređaju. Vrednost i kvalitet šećera se moraju sagledati sa zdravstvenog i ekonomskog aspekta i s’tim na umu se može pričati o tome šta je bolje od čega i koliko je bolje.
Beli šećer koji se dobija iz šećerne repe nije veštački kao što ga mnogi smatraju. Proces prerade je veom jednostavan i ne zahteva nikakve čudne hemikalije ali je dug i dosadan jer zahteva dosta kuvanja, krčkanja i pretakanja.
Počinje sezona pripreme slatke zimnice i često nam stižu pitanja koje su i da li ima prirodnih zaslađivača koji menjaju beli šećer. Odgovor je da ima, ali nema smisla koristiti ih, konkretno, za pripremu zimnice. Prirodne zaslađivače koje možete najlakše naći kod nas možemo okomentarsati sve po spisku.
Stevia (Stevia rebaudlana fam. Asteraceae)
Najpoznatiji i najizvikaniji prirodni zaslađivač koji je može naći kod nas. Za cenu od 750-1000 dinara dobija se simboličnih 100g . Ministarstvo poljoprivrede SAD-a (USDA) tvrdi da se u 5g jednoj kafenoj kašičici praha stevije može naći samo 1g ugljenih hidrata, nula masti, nula proteina, nula svega čak i samog šećera.
Dva pitanja:
- Od kada šećer nisu ugljeni hidrati?
- Šta je sa onih ostalih 4 grama koja nisu šećer, mast, nukleinska kiselina ili protein?
Informacije o nutritivnoj i zdravastvenoj vrednosti stevije nisu jasno i ujednačeno prikazane. Nema tri nevezana izvora podataka čije se vrednosti poklapaju što je osnov za sumnju da oni koji o njoj pišu lupetaju. Ovo je prvi razlog zašto preporučujemo oprez.
Ono što znamo o samoj biljci je da pripada familiji Asteraceae koja ubraja i ozloglašenu ambroziju i primećeno je da stevijin šećer izaziva nelagodnosti kod onih koji su alergični na ambroziju. Da li ste alergični na ambroziju? Da li ste sigurni? Koliko ste sigurni? Ukoliko ne želite da sebi postavljate ovakva pitanja dobili ste drugi razlog za oprez. Na kraju krajeva kilo šećera od stevije bi izašlo oko negde oko 100 evra što je van svake pameti.
Kokosov i urmin šećer kao prirodni zaslađivači
Hvale ih da su bolji i zdraviji od običnog belog šećera ali ima dva problema. Nit su bolji nit su zdraviji a cena im je daleko „bolja“
Prikazani podaci ukazuju na to da, gledano sa aspekta kvaliteta, beli, kokosov i urmin šećer nemaju neke značajne razlike kada je pravljenje slatke zimnice u pitanju. Zimnica koja za spremane zahteva puno šećera je neisplativa za pravljenje sa kokosovim i urminim šećerom jer se očigledno mnogostruko više plaća a dobija se isto.
Najbolji prirodni zaslađivač- med
Med je ubedljivo najbolji prirodni zaslađivač. Sa zdravstvenog aspekta gledano mešavina šećera koja se u medu nalazi je najbolja za čoveka i nema negativnog dejstva na zdravlje. Može se jesti u svako doba godine i dostupan je svima. Ima samo jedan problem, Skup je!
Pravljenje meda i gajenje pčela je težak, rizičan i naporan posao shodno tome ima i cenu koja nas adekvatno opominje na to. Proizvodnja meda sve teže ide kako godine odmiču i ima mnogo prirodnih i ekonomskih faktora koji je teraju u tom pravcu.
Što se zimnice tiče med se može koristiti i najčešće se pakuje u teglice sa orasima. Sama činjenica da su tegle male svedoči o isplativosti upotrebe meda u pripremi slatke zimnice. Na veliku žalost nije isplativo korisitit ga za punjenje velikih tegli i to je činjenica sa kojom se moramo pomiriti.
Na kraju krajeva šta nam ostaje?
U praksi se pokazalo i dokazalo da je za spremanje slatke zimnice beli šećer nezamenjiv. Sa cena/kvalitet aspekta još se nije pojavio prirodni zaslađivač koji ga može efikasno zameniti. Da se pojavio ne bismo sada diskutovali o ovoj temi.
Ponovo se ističe da beli šećer opasan ukoliko se redovno konzumira u velikim količinama i to je činjenica od koje nema bega. Ključne reči za nastanak problema su redovno i velike količine. Recepti za pripremu slatke zimnice zahtevaju dosta šećera ali zato jedna tegla slatke zimnice može da traje i do dve nedelje nakon što se otvori. Jasno je da će se čovek znatno manje otrovati šećerom tako nego da dve nedelje za redom jede čokoladice
Za pravljenje kvalitetne slatke zimnice beli šećer je nezamenejiv isto kao što je za dobro zdravlje umerenost nezamenjiva.
