Šećerna repa se gaji radi dobijanja korena koji je bogat šećerom. U korenu se nalazi saharoza – trščani šećer. Šećer je jedna od najvažnijihživotnih namirnica. U ishrani pokriva 8-18% ukupne energetske vrednosti hrane. Organizam ga brzo i lako vari, potpuno se usvaja, prijatnog je ukusa, postojan je i lako se čuva. Nezamenjiva je sirovina u prehrambenoj industriji.
Lišće sa glavama je kvalitetna stočna hrana, Koristi se sveža, u suvom stanju ili kao sirovina za silažu. Suvi repini rezanci su cenjena hrana za muzne krave, pogotovu ako se potapaju u razblaženu melasu. U suvom stanju se lako i dugo čuvaju. U proseku sadrže 11,5% vode i 88,5% suve materije.
Kao sporedni prozvod u procesu proizvoidnje šećera dobija se saturacioni mulj koji je kompleksno đubrivo bogato organskim materijama i kalcijumom. Zbog toga se upotrebljava za neutralizaciju kiselosti i obogaćivanje zemljišta.
Agrotehnički značaj se ogleda u tome, što šećerna repa kao okopavinska kultura ostavlja za sobom zemljište bogato hranljivim materijama i nezakorovljeno. Odličan je predusev za mnoge kulture, posebno pšenicu. Mana šećerne repe je što se pri mehanizovanoj berbi često koriste izuzetno teške radne mašine. Zemljište posle prelaska tih mašina bude jako nabijeno i posle berbe šećerne repe oranje je obavezno i neizbežno radi poboljšanja poroznsti zemljišta.
Šećerna repa i plodored
Šećernu repu treba obavezno gajiti u plodoredu. Višegodišnje uzastopno gajenje na istoj parceli (monokultura) ima višestruko štetno dejstvo. Umanjuje prinos i pogoršava zdravstveno stanje narednog useva šećerne repe jer bolesti i štetočine koje su bile u usevu prethodne godine imaju priliku da napadnu nov usev.
| Predusev | Dobar | Loš |
|---|---|---|
| Žitariice | Silažni kukuruz je nabolji jer ima jako malo žetvenih ostataka. | Žitarice čiji se žetveni ostatci zaoravaju. |
| Mahunarke | Jednogodišnje i višegodišnje sa izuzetkom lucerke. | Lucerka jer deli bolesti i štetočine sa šećernom repom |
| Okopavine | Krompir | Suncokret jer crpi mnogo hraniva iz zemljišta tokom gajenja te za sledeći usev ostaje jako malo. |
| Šećerna repa | Nema prednosti | Šećerna repa je jako slkona napadu bolesti i štetočina, koje će imati priliku da je napadnu opet. |
Đubrenje
Za prinos od 40t/ha korena (što se može smatrati za minimalna prinos) bez navodnjavanja unosi se sledeća količina čistih hraniva.
- 96-110 kg/ha azota
- 102 kg/ha fosfora
- 120kg/ha kalijuma
- 20-40 t/ha stajnjaka
Ukoliko se planira veći prinos, lako je izračunati odgovarajuću količinu đubriva. Za pravilan razvoj šećerne repe prvenstveno su neophodni azot i kalijum. Repa u korenu nakuplja šećer koji je nastao u listu procesom fotosinteze i bujna, zdrava lisna masa je od sušto značaja za uspešnu proizvodnju.
lPrikaz zdravog i dobro razvijenog lišća šećerne repe.
Upotreba herbicida
Šećerna repa je u početnim fazam rasta jako osetljiva Osim što korovi služe kao prenosioci bolesti i štetočina oni otimaju hranjive materije gajenim biljkama i blokiraju sunce. Pošto je brz razvoj zelene mase od presudnog značajau proizvodnji šećerne repe korovi moraju biti redovno uklanjani. Vremenom šećerna repa razvije bujnu i bogatu zelenu masu koja zaklapa međuredni prostor i time sama sebe brani od korova. Direktno suzbijanje korova herbicidima se može vršiti na više načina: unošenjem herbicida u zemljište pre setve, posle setve a pre nicanja i posle nicanja. Ukoliko se primenjuje herbicid posle nicanja od suštog je značaja izabrati herbicid koji neće uništiti posejane mlade biljke.
Mehaničko uništavanje korova
Nakon nicanja preporučljiivije je ipak koristiti oruđa za mehaničko uklanjanje korova kao što je međuredni kultivator ili međuredna drljača. Upotrebom ovih oruđa se eliminiše velik broj korova ali problem nastaje kada su u pitanju korovi kao što su zubača (Cynodon dactylon),sirak (Andropogon sorghum) i palamida (Cirsium arvense). Ovi korovi se razmnožavaju vegetativnim putem i što ih više oruđe seče time biva gore. Treba imati na umu da će korovi biti pretnja dok repa ne zaklopi redove svojim lišćem tako da mehaničkim suzbijanjem dobijamo na vremenu tako što uništavamo korove bez rizika po gajene biljke.
ZANIMLJIVOST: Da li ste znali da od starog bicikla može da se napravi jako dobar ručni međuredni kultivator? NE BOLE LEĐA pri radu sa njim! Više sklapanju i upotrebi možete pročitati ovde.
Navodnjavanje
Navodnjavanje može imati pozitivno dejstvo na usev šećerne repe međutim primena navodnjavanja zavisi od količine padavina tokom vegetacije. Ukoliko je godina sušna navodnjavanjem se može povećati prinos preko 50% dok sa druge strane navodnjavanje nepovoljno utiče na koncentraciju šećera u korenu tako da se navodnjavanje treba izbegavati u vlažnom periodu godine. Tokom sušnog perioda godine upotreba sistema kap po kap za navodnjavanje parcela pod šećernom repom je odlično rešenje. Dostava vode će upotrebom ovog sistema biti redovna i kontrolisana tako da navedeni problem sa razvodnjavanjem šećera u korenu može da se drži pod kontrolom.
Šećerna repa – kalendarski prikaz radova
Mart
- Dopunska obrada u proleće mora se kvalitetno obaviti, ali sa što manje prohoda po uzoranoj površini. Dubina obrade je 8-10 cm.
- Đubrenje koje ide zajedno sa setvom (startno) vrši se sa ¼ planirane količine azota, ¼ planirane količine fosfora i ¼ planirane količine kalijuma. Startne količine đubriva unose se istovremeno sa setvom, sejalicama koje imaju na sebi depozitore. Đubrivo se unosi sa obe strane reda na udaljenosti od 5 cm i na dubinu od 5 cm.
- Ukoliko se koristi seme koje nije tretirano insekticidom sa đubrivom se može uneti neki insekticid protiv žičnjaka ili drugih zemljišnih štetočina.
- Optimalan rok za setvu je prva i druga dekada marta. Zavisno od vremenskih uslova, često se kod nas setva vrši i u trećoj dekadi marta i početkom aprila. Međuredno rastojanje iznosi 45-50 cm, rastojanje između biljaka u samom redu izosi 15-16 cm i dubina setve je 2-3 cm ukoliko se seje ranije ili 3-4 cm ako se seje kasnije.
- Kultiviranje se sprovodi tri do četiri puta do sklapanja redova. Prvi put se kultivira čim se dobro ukažu redovi izniklih biljaka. Koriste se specijalni kultivatori sa zaštitnicima, kako se male, tek iznikle biljke, ne bi zatrpale. Drugo kultiviranje sledi kada biljke obrazuju 2-3 stalna lista. Zaštitna zona se povećava u odnosu na prvo kultiviranje.
- Prilikom prvog ili drugog kultiviranja može se izvršiti prihranjivanje sa ½ planirane količine azota.
- Početak perioda u kome je moguć napad obične repine pipe, repine korenske vaši, zelene breskvine vaši, repinog moljca, ozime sovice, prolećne sovice, repinog buvača, crne repine pipe, marokanskog skakavca, italijanskog skakavca, rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjka), peščara, blapsa, crvene alekulide, ipsilon sovice, C.sovice i gama sovice.
- Početak perioda u kome je moguća pojava plamenjače šećerne repe i rizomanije šećerne repe.
April
- Treće kultiviranje se sprovodi ok 15 dan nakon prvog i četvrto kultiviranje se sprovodi oko 15 dana nakon trećeg. Zaštitna zona se stalno povećava svakim narednim kultiviranjem.
- Početak perioda u kome je moguća napad malog repinog surlaša, blitvine pipe, kaside šećerne repe i repine mrvice.
- Početak perioda u kome je moguća pojava pepelnice šećerne repe.
Maj
- Početak perioda u kome je moguć napad crne repine vaši i kukuruzne sovice.
- Početak perioda u kome je moguća pojava truleži srca korena šećerne repe.
Jun
- Početak perioda u kome je moguć napad repine nematode i kupusne sovice.
Jul
- Ukoliko je predusev strno žito odmah posle žetve zaorava se strnjika na 15-18 cm dubine. Dobro je posle ovog oranja zemljište usitniti i poravnati, kako bi se stvorili povoljni uslovi za nicanje korovskog semena, koje će se sledećim oranjem uništiti. To se najjednostavnije postiže ako se sa plugom agregatira paker – valjak.
- Početak perioda u kome je moguća pojava lisne pegavosti šećerne repe.
Avgust
- Polovinom avgusta ore se na dubinu od 25 cm.
Septembar
- Pred duboku obradu unosi se celokupna planirana količina stajnjaka, ¼ planirane količine azota, ¾ planirane količine fosfora i ¾ planirane količine kalijuma.
- Početkom jeseni ore se na punu dubinu 35-40 cm. Ukoliko srednje (avgustovsko) oranje nije kvalitetno izvedeno, preporučuje se pre dubokog oranja ravnanje površine. Dobar deo korovskog semena nikao je u razdoblju od srednjeg do dubokog oranja, pa su i te biljke obradom uništene. Posle dubokog oranja dobro je zemljište grubo poravnati i zatvoriti brazde. Time će prolećna priprema biti znatno olakšana.
- Početak perioda u kome je vađenje korena moguće. Šećerna repa povećava koren sve dok traju uslovi za vegetaciju. Interes proizvođača je stoga da vađenjem počnu kasnije. Polovinom septembra počinje vađenje sorata normalnog tipa i traje do polovine oktobra.
Oktobar
- Polovinom oktobra prelazi se na vađenje prinosnog tipa.
- Repa se vadi plugom, vadilicama i kombajnima. Izoravanje plugom vrši se tako što se skine plužna daska. Raonik podseca zemljište i rastresa zemlju oko korena, koji se ručno kupi i stavlja na gomile. Čišćenje od zemlje, odsecanje glava i utovar, obavlja se ručno. Vadilica radi slično plugu, s tim što bolje izdiže repu i oslobađa je od zemlje.
Berba
Mehanizovao vađenje sa kombajnima bunkerašima teče tako što se u jednom prohodu odsecaju glave koje odlažu na parceli, vade koren, čiste ga i utovaruju u bunker. Iz bunkera se repa prebacuje u transportno vozilo.
Kombajni bez bunkera vade repu u dva prohoda. Prvim prohodom odsecaju se glave i odlažu u pravilne redove. U drugom prohodu koren se vadi, čisti i slaže u redove na parceli.
Glave sa lišće treba pažljivo odsecati. Visoko odsecanje nepovoljno je za kasniju preradu a nisko odsecanje smanjuje prinos korena. Pravilno odsečena glava je u ravni perifernog prstena listova.
Kombajn za šećernu repu i nered koji ostavlja za sobom
Šećerna repa i njena isporuka
Isporuka šećerne repe je praćena merenjem digestije. Digestija iliti procenat šećera u kilogramu korena se meri u laboratoriji na licu mesta. Može doći do situacije da korenovi budu krupni i sadrše nizak procenat šećera i obrnuto. Zarada proizvođaču se isplaćuje na osnovu utvrđenog procenta i ovom momentu otkupci imaju priliku da varaju tako što prikažu rezultate u kojima je procenat digestije manji nego što zapravo jeste. Oprez je od suštog značaja. Nakon merenja digestije i predaje korena otkupcu posao proizvođača je gotov.
