Šećerna repa (Beta vulgaris)

Šećerna repa se gaji radi dobijanja šećera iz korena. U korenu se nalazi saharoza – trščani šećer. Šećer je jedna od najvažnijih životnih namirnica. U ishrani pokriva 8-18% ukupne energetske vrednosti hrane. Organizam ga brzo i lako vari, potpuno se resorbuje, prijatnog je ukusa, postojan je i lako se čuva. Nezamenjiva je sirovina u prehrambenoj industriji.

Lišće sa glavama je kvalitetna stočna hrana, Koristi se sveža, u suvom stanju ili u vidu silaže. Suvi repini rezanci su cenjena hrana za muzne krave, pogotovu ako se potapaju u razblaženu melasu. U suvom stanju se lako i dugo čuvaju. U proseku sadrže 11,5% vode i 88,5 suve materije%.

Saturacioni mulj je kompleksno đubrivo bogato organskim materijama i kalcijumom. Zbog toga se upotrebljava za neutralizaciju kiselosti i obogaćivanje zemljišta.

Agrotehnički značaj se ogleda u tome, što šećerna repa kao okopavinska kultura ostavlja za sobom dobro zemljište, bogato hranljivim materijama i nezakorovljeno. Odličan je predusev za mnoge kulture, posebno pšenicu.

Plodored

Šećernu repu treba obavezno gajiti u plodoredu. Monokultura ima višestruko štetno dejstvo jer umanjuje prinos i pogoršava zdravstveno stanje narednog useva šećerne repe.

  • Najbolji predusevi su strna žita i kukuruz. Ovi usevi ne iscrpljuju vlagu iz dubljih slojeva zemljišta, koju repa koristi. Površine na kojima je zaorana kukuruzovina nisu povoljne za setvu šećerne repe.
  • Mahunarke, kako jednogodišnje, tako i višegodišnje su dobri predusevi, uz napomenu da lucerku i repu napadaju iste nematode, usled čega treba biti obazriv i pojačati zaštitu ako se setva vrši na razoranom lucerištu.
  • Dobri predusevi su još od okopavina krompir, a od uskorednih kultura konoplja.

Đubrenje

Za prinos od 40t/ha korena unosi se sledeća količina čistih hraniva.

  • 96-110 kg/ha azota
  • 102 kg/ha fosfora
  • 120kg/ha kalijuma
  • 20-40 t/ha stajnjaka

Ukoliko se planira veći prinos, lako je izračunati odgovarajuću količinu đubriva.

Upotreba herbicida

Direktno suzbijanje korova herbicidima se može vršiti na više načina: unošenjem herbicida u zemljište pre setve, posle setve a pre nicanja i posle nicanja. Ukoliko se primenjuje herbicid posle nicanja od suštog je značaja izabrati herbicid koji neće uništiti posejane mlade biljke.

Navodnjavanje

Navodnjavanje može imati pozitivno dejstvo na usev šećerne repe međutim primena navodnjavanja zavisi od količine padavina tokom vegetacije. Ukoliko je godina sušna navodnjavanjem se može povećati prinos preko 50% dok sa druge strane navodnjavanje nepovoljno utiče na koncentraciju šećera u korenu tako da se navodnjavanje treba izbegavati u vlažnom periodu godine.

Šećerna repa – kalendarski prikaz radova

Mart
  • Dopunska obrada u proleće mora se kvalitetno obaviti, ali sa što manje prohoda po uzoranoj površini. Dubina obrade je 8-10 cm.
  • Đubrenje koje ide zajedno sa setvom (startno) vrši se sa ¼ planirane količine azota, ¼ planirane količine fosfora i ¼ planirane količine kalijuma. Startne količine đubriva unose se istovremeno sa setvom, sejalicama koje imaju na sebi depozitore. Đubrivo se unosi sa obe strane reda na udaljenosti od 5 cm i na dubinu od 5 cm.
  • Ukoliko se koristi seme koje nije tretirano insekticidom sa đubrivom se može uneti neki insekticid protiv žičnjaka ili drugih zemljišnih štetočina.
  • Optimalan rok za setvu je prva i druga dekada marta. Zavisno od vremenskih uslova, često se kod nas setva vrši i u trećoj dekadi marta i početkom aprila. Međuredno rastojanje iznosi 45-50 cm, rastojanje između biljaka u samom redu izosi 15-16 cm i dubina setve je 2-3 cm ukoliko se seje ranije ili 3-4 cm ako se seje kasnije.
  • Kultiviranje se sprovodi tri do četiri puta do sklapanja redova. Prvi put se kultivira čim se dobro ukažu redovi izniklih biljaka. Koriste se specijalni kultivatori sa zaštitnicima, kako se male, tek iznikle biljke, ne bi zatrpale. Drugo kultiviranje sledi kada biljke obrazuju 2-3 stalna lista. Zaštitna zona se povećava u odnosu na prvo kultiviranje.
  • Prilikom prvog ili drugog kultiviranja može se izvršiti prihranjivanje sa ½ planirane količine azota.
  • Početak perioda u kome je moguć napad obične repine pipe, repine korenske vaši, zelene breskvine vaši, repinog moljca, ozime sovice, prolećne sovice, repinog buvača, crne repine pipe, marokanskog skakavca, italijanskog skakavca, rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjka), peščara, blapsa, crvene alekulide, ipsilon sovice, C.sovice i gama sovice.
  • Početak perioda u kome je moguća pojava plamenjače šećerne repe i rizomanije šećerne repe.
April
Maj

Jun

Jul
  • Ukoliko je predusev strno žito odmah posle žetve zaorava se strnjika na 15-18 cm dubine. Dobro je posle ovog oranja zemljište usitniti i poravnati, kako bi se stvorili povoljni uslovi za nicanje korovskog semena, koje će se sledećim oranjem uništiti. To se najjednostavnije postiže ako se sa plugom agregatira paker – valjak.
  • Početak perioda u kome je moguća pojava lisne pegavosti šećerne repe.
Avgust
  • Polovinom avgusta ore se na dubinu od 25 cm.
Septembar
  • Pred duboku obradu unosi se celokupna planirana količina stajnjaka, ¼ planirane količine azota, ¾ planirane količine fosfora i ¾ planirane količine kalijuma.
  • Početkom jeseni ore se na punu dubinu 35-40 cm. Ukoliko srednje (avgustovsko) oranje nije kvalitetno izvedeno, preporučuje se pre dubokog oranja ravnanje površine. Dobar deo korovskog semena nikao je u razdoblju od srednjeg do dubokog oranja, pa su i te biljke obradom uništene. Posle dubokog oranja dobro je zemljište grubo poravnati i zatvoriti brazde. Time će prolećna priprema biti znatno olakšana.
  • Početak perioda u kome je vađenje korena moguće. Šećerna repa povećava koren sve dok traju uslovi za vegetaciju. Interes proizvođača je stoga da vađenjem počnu kasnije. Polovinom septembra počinje vađenje sorata normalnog tipa i traje do polovine oktobra.
Oktobar
  • Polovinom oktobra prelazi se na vađenje prinosnog tipa.
  • Repa se vadi plugom, vadilicama i kombajnima. Izoravanje plugom vrši se tako što se skine plužna daska. Raonik podseca zemljište i rastresa zemlju oko korena, koji se ručno kupi i stavlja na gomile. Čišćenje od zemlje, odsecanje glava i utovar, obavlja se ručno. Vadilica radi slično plugu, s tim što bolje izdiže repu i oslobađa je od zemlje.

 

Mehanizovao vađenje sa kombajnima bunkerašima teče tako šećerna repašto se u jednom prohodu odsecaju glave koje odlažu na parceli, vade koren, čiste ga i utovaruju u bunker. Iz bunkera se repa prebacuje u transportno vozilo.
Kombajni bez bunkera vade repu u dva prohoda. Prvim prohodom  odsecaju se glave i odlažu u pravilne redove. U drugom prohodu koren se vadi, čisti i slaže u redove na parceli.

Glave sa lišće treba pažljivo odsecati. Visoko odsecanje nepovoljno je za kasniju preradu a nisko odsecanje smanjuje prinos korena. Pravilno odsečena glava je u ravni perifernog prstena listova.

Isporuka

Isporukom šećerne repe, obaveze proizvođača su završene. Skladištenje i čuvanje  repe do momenta prerade je u nadležnosti šećerane.

Leave a Comment