Stare sorte, kako ih mi zovemo, su kultivari gajenog bilja koji više nisu na većini gajenih površina. Vreme i trendovi su učinili svoje tako da su nekada naširoko i nadaleko gajene kulture sada postale ugrožena vrsta na našim poljima. Nije lako naći ih, a oni koji se bave poljoprivredom često ignorišu ove biljke jer nisu zanimljive. Uprkos činjenici da više nisu interesantne za gajenje selekcionerima su itekako zanimljive.
Razlog zbog kojeg sorte nestaju je prost
Selekcioneri su neprestalno radili na novim gajenim biljkama koje su produktiovnije, otpornije i zgodnije za mehanizovanu obradu. Vremenom su se „stare“ sorte povlačile sa gajenih površina kako bi nove preuzele glavnu ulogu u proizvodnji hrane. Brže, kvalitetnije i jeftinije je cilj selekcije. Stare sorte su pretrpele najveći udar kada je započeto masovno gajenje hibrida. Ove super- produktivne biljke su zbrisale sa parcela većinu starih sorti, jer ih nije teško proizvesti, a produktivnost im je, u odnosu na tadašnje sorte, bila ogromna. Ukratko, stare sorte su istisnute iz masovne prozvodnje zbog jednog prostog razloga – to su pare. Ništa više nit‘ manje.
Bila je žuta kao dukat a mi smo hteli crvene i zelene. Sada kada se najedosmo crvenih i zelenih interesantna nam je žuta.
Staro ne znači i izgubljeno
Očigledno je da su su pare glavni faktor koji utiče na planiranje šta će se gajiti, a šta izbaciti. To znači da se u prodaji mogu naći one stare sorte koje su postale i ostale isplative. Ova činjenica se bolje vidi u voćarskoj proizvodnji. Stare sorte su, u ovoj grani poljoprivrede, relativan pojam.
Selekcija u principu funkiconiše tako što se izaberu roditelji sa željenim genima, ukrste se, i potomstvo se gaji od pet do deset gajnih sezona, uzastopno, radi usklađivanja gena. Onog momenta kada se genetski kod uskladi, i željene osobine stalno dobijaju, onda se stvaraju uslovi za novu sortu.Vidite da je u voćarstvu to malo komplikovanije. Biljke treba da niknu, da se razviju, da plodonose itd. To je izuzetno spor proces, tako da je pojam stare sorte diskutabilan. Jabuka Grenismit je registrovana 1868. godine a i dan danas se može naći u prodavnicama. Pošto se gaji preko 150 godina, može se smatrati starom sortom. Proći će još mnogo godina dok stigne zamena za nju.
Kontraverzni kolhicin za instant rezultate
Kolhicin koji je odgovoran za mnoge skandale u ljudskoj medicini, našao je primenu u selekciji bilja. Uz pomoć kolhicina mogu se za jednu sezonu gajenja videti rezultati dugogodišnje selekcije. Instant rezultati. Uzevši u obzir da se kolhicin smatra mutagenom, u našim selekcionerskim kućama postoji prećutni dogovor o upotrebi. Kolhicin se može koristiti kako bi se videli krajnji rezultati i samim tim ocenilo da li uopšte vredi ulagati vreme i novac u nove sorte. Treba priroda da odradi svoje, jer kako narod kaže, jedna lasta ne čini proleće. Svašta može da se desi tokom dugogodišnjeg procesa selekcije. Može se desiti da nova sorta nenadano dobije još neku poželjnu osobinu. Može i propasti na nepredviđen način. Geslo u procesu selekcije je „polako ali sigurno“ mada se uvek postavlja pitanje da li će izvesna selekcionarska kuća da se pridržava prećutnog dogovora. Strano seme je pod još većim znakom pitanja. Zašto? Pare!
Gen je gen
Stare sorte nikad ne treba potcenjivati. Opstale su uprkos decenijama i stolećima vremenskih prilika i neprilika, plus su bile u stanju da pruže određenu, u poređenju sa modenim sortama i hibridima, malu količinu hrane koja je omogućila našim precima da opstanu. U principu geni za otpornost se traže među starim sortama, jer su pokazale i dokazale da mogu opstati bez obzira na sve. Jaki geni kaže narod – i u pravu je. Pri oplemenjivanju bilja stare sorte se mogu ukrštati sa novijima kako bi se određena osobina, koju one imaju, ispoljila u novim. Stara jabuka na proplanku, koju je deda posadio, ili soja sa tavana, su samo neki od primera sa kojim bi se selekcionari rado igrali u cilju proizvodnje nove, bolje, sorte ili hibrida.
Ima nade za stare sorte
Mnoge stare sorte se čuvju kao oči u glavi. Svaka selekcionarska kuća čuva seme koje proizvede ili pribavi. Institut za kukurz Zemun Polje ima podzemni sef – bunker sa svim semenjem kukuruza koji je proizvedeno i pribavljeno od strane instituta. Nikad se ne zna kada će određena sorta sa izvesnom osobinom, prozvedena 70. godina, biti od koristi.
Na poljoprivrednom fakultetu u Zemunu svake godine se „obnavlja“ kolekcija semenja tako što se seje na oglednom polju. Ovako se, bar delimično, fakultet stara da mnoge sorte ne odu u zaborav, a pritom i obnavlja kolekciju pokaznog materijala.
Pančevačka selekcija lekovitog bilja „Institut Josif Pančić“ je posvetila tri puta više skladišnog prosotra za seme nego prostora za sve ostale objekte u okviru instituta.
Mnoge stare sorte nisu registorvane, zato što su tu od pamtiveka, pa nikome nije palo na pamet da ih registruje. Primer je sorta grožđa Mramorački rizling, sorta grožđa koju su Nemci doneli u periodu naseljavanja Vojvodine za vreme vladavine Marije Terezije. Tek pre desetak godina je pokrenuta inicijativa za njegovo registrovanje.
Stare sorte na pijaci
U zadnje vreme već i sam nagoveštaj da je proizvod nastao od stare sorte diže njegovu cenu. Prvak je ljubičast krompir. Sem njega neke zanimljive stare sorte koje se mogu naći na pijaci su uglavnom voće i grožđe jer, kao što smo napomenuli, selekcija voća i grožđa je vremenski dug i mukotrpan proces.
Još neke od poznatih sorti su: grožđe Otelo, Kozja Sisa i Portogiza, jabuke Petrovače, Ringlove (Džanarike), soja Balkan iliti tavanuša, krompir koji se generacijama gaji i čuva u domaćinstvu, visoka pšenica (Pobeda), crna lubenica i dinja kriškara.
Pročitajte još o gajenju krompira ovde, soje ovde i pšenice ovde.
Naši četvoronogi prijatelji
Ni životinje nisu izuzete iz ovog procesa. Stare rase krava, ovaca i svinja su od neverovatnog značaja za dalju selekciju. Pre destak godina je naša svinja Magulica napravila revoluciju u zdravstvenim krugovima. Zaključeno da njeno meso smanjuje holesterol i značajno pomaže pri lečenju kardiovaskularnih oboljenja. Tako je od nekoliko raštrkanih obora, koji se nalaze po Srbiji, jedna naša čupava svinja, koja je od pamtiveka tu, dobila svetsku slavu i priznanje koje ide rame uz rame s Jorkširom, Berkširom i Durokom.
Debela. čupava, neuredna ali ukusna i zdrava. Zato je i volimo.
Krava Buša, koja je nula u pogledu mlečnosti u poređenju sa Holštajn-Frizijskim govedom, je opet postala popularna. Holštajn-Frizijsko govedo je samo “vime na nogama“ kako je to ukratko objasnio profesor livadarstva poljoprivrednog fakulteta. Lako se razboli i ima toliko autoimunih nedostataka, da je rizik od uginuća ogroman. U poređenju sa zdravljem i otporošću Buše je nula. Gajenje ove rase goveda je mazohizam. Tri Buše zajedno daju mleka kao jedno Holštajn-Frizijsko govedo, ali zato hraniti, čuvati i lečiti Buše je mala para, tako da se opet isplati masovno gajenje.
Prema stručnom mišljenju penzionisanog glavnog veterinara proizvodnog pogona PKB-a Padinska Skela naša stara rasa ovaca poznata kao Cigaja ima neizmeran značaj u opelemenjivanju drugih rasa.
Ukoiko znate za neku ili imate neku od straih sorti ili rasa životinja, kontaktirajte obližnji institut ili fakutet jer to može doneti samo dobro. U krajnjoj liniji bićete sigurni da je stara sorta pošteđena zaborava.
