Soja (Glycine hispida) gajenje, kalendar radova, spisak bolesti i štetočina

Soja (Glycine hispida) je biljka koja se ističe visokom vrednošću zrna i kvalitetom belančevina. Upotrebljava se u veoma različite svrhe.Upotreba soje u ishrani ljudi podrazumeva upotrebu zrna za spremanje variva, a mogu se kuvati i cele mahune. Sojino brašno je danas redovan sastojak mnogih prehrambenih proizvoda. Kilogram sojinog brašna je vredan kao 2,25 kg goveđeg mesa.

Stavlja se u mleveno meso za konzerve i kobasice, salamu; paštetu, čokoladu, biskvite i druge proizvode. Od brašna se spravlja hleb koji je zbog malog sadržaja skroba pogodan za ishranu ljudi koji boluju od šećerne bolesti.

Od zrelog ili zelenog zrna se na jedinstven način priprema sir od soje poznat kao To-Fu.

Iz zrna soje dobija se ceđenjem ulje. Rafinirano se upotrebljava kao jestivo ulje, a daljemo preradom dobijaju se margarin i čvrsta biljna mast. Posle ceđenja ulja ostaju sojine pogače koje se koriste kao hranivo za stoku.

Zelena masa soje je takođe odlično hranivo za stoku. Sojino seno je po kvalitetu slično lucerkinom, a može se koristiti kao hrana za stoku. U smeši sa silažnim kukuruzom daje kvalitetnu silažu.

Soja je cenjena sirovina u industrijskoj preradi. Iz nje se dobija oko stotinu različitih proizvoda.

Poseban je značaj soje u agrotehnici. Na korenu soje žive u simbiozi bakterije azotofiksatori koji na godišnjem nivou mogu da obogate zemljište sa 120-200 kg čistog azota po hektaru. Soja se može koristiti kao masa za zelenišno đubrivo poutem zaoravanja. Odličan je preduseva za ostale kulture.

Plodored

  • Soja dobro podnosi kratkotrajnu monokulturu, pogotovu u prvo vreme gajenja na jednoj površini. Prema dužoj monokulturi je osetljiva i treba je obavezno gajiti u plodosmeni.
  • Najbolji predusevi su đubrene okopavine, strna žita, višegodišnje trave i pamuk.
  • Kukuruz je dobar predusev , ali zbog upotrebe herbicida u praksi se često javlja njegovo produženo dejstvo, to se negativno odražava na razvoj i prinos soje. Zato tokom gajenja kukuruza ne treba koristiti herbicide koji imaju produženo dejstvo.
  • Suncokret je nepovoljan predusev zbog napada bele truleži.

Đubrenje soje

Količina čistih hraniva koje soja zahteva

    • Azot 30 kg/ha
    • Fosfor 60kg/ha
    • Kalijum 60 kg/ha
    • Soja se ne đubri direktno stajnjakom.
soja glycine hispida- koren

Prikaz kvržica na sojinom korenu koje su zaslužne za azotofiksaciju.

Kalendar radova

April
  • Dopunska obrada treba da se izvrši ,tako, da zemljište bude dobro poravnano . Površinski sloj do dubine od 8 cm, treba da je rastresit i fino usitnjen.
  • Predsetveno se unose: ukupna planirana količina azotnog đubriva i ½ planirane količine fosfornog i kalijumovog đubriva. Ukoliko se na jesen ne unesu fosforna i kalijumova đubriva, nije problem, jer u ovom terminu mogu se uneti ukupne planirane količine svih đubriva.
  • Optimalan rok setve je kada se temperatura u zoni unošenja semena kreće 10-12°C, što se poklapa sa drugom dekadom aprila meseca. Radi orijentacije, setva soje vrši se paralelno sa setvom kukuruza. Veoma je važan redosled sorata po setvi. Prvo se seju kasne sorte, zatim srednjerane, a na kraju rane. Seje se na međurednom rastojanju od 50 cm i 3-5 cm razmaka u redu. Dubnina setve kreće se 3-5 cm, s’tim da se sitnije seme seje pliće, a krupnije dublje. Seme se može nabaviti na težinu ili na setvenu jedinicu.
  • Posle setve i pre nicanja primenjuju se herbicidi.
  • Početak perioda u kome je moguć napad lucerkine stenice i duvanovog tripsa, marokanskog skakvca, italijanskog skakavca, rovca, velikog majskog gundelja, skočibuba (žičnjaka), peščara
  • Početak perioda u kome je moguća pojava plamenjače soje, bele truleži, antraknoze soje i crne pegavosti soje.
Maj
  • Početak perioda u kome je moguć napada sojinog plamenca i period napada traje do kraja septembra. Takođe, period u kome je moguć napad poljske stenice, lucerkine lisne pipe, ozime sovice, ipsilon sovice, C sovice i gama sovice.
  • Prvom kultiviranju pristupa se kada biljčice imaju 8-10 cm visine. Dubina prvog kultiviranja je 10-12 cm. Nakon 10-15 dana kultivira se po drugi put. Dubina drugog kultiviranja je 6-8 cm. Treće kultiviranje se ređe primenjuje . Ukoliko se korovi mestimično jave u većoj meri , mogu se ta mesta ručno okopati ili opleviti.
  • Ukoliko se uvidi potreba za prihranjivanjem postoji mogućnost da se ova mera izvrši zajedno sa prvim kultiviranjem.
  • Postoji mogućnost izbegavanja kultiviranja tako što će se upotrebiti malč. Upotrebom malča se umanjuje šansa da se korovi upošte pojave i kao dodatna korist malč zadržava vlagu u zemljištu.
Jun
  • Početak perioda u kome je moguć napada crvene alekulide.
  • Početak perioda u kome može početi navodnjavanje soje

Više o navodnjavanju soje možete pročitati ovde.

Jul
  • Prvo, plitko oranje, nakon skidanja preduseva sa parcele. Ore se na dubinu 15-18 cm sa namerom da se zaoru žetveni ostatci prethodne kulture koja se rano skida sa parcele.
Septembar
  • Znaci zrelosti soje su pojava žuto-smeđe boje na stablu, lisu i mahunama. Zrno je očvrslo, karakteristične boje za sortu.
  • Rok za žetvu počinje već prvih dana septembra i traje do početka oktobra u zavisnosi od sorte koja se gaji. Žanje se po suvom vremenu, kada se digla rosa.
Oktobar
  • Pred oranje unosi se ½ ukupne količne fosfornog i kalijumovog đubriva.
  • Jeselnje oranje. Ukloliko je izvršeno prvo plitko oranje potreno je izvršiti samo jedno oranje na dubinu od 25-30 cm. Ukoliko se nije vršilo prvo plitko oranje žetvene ostatke sada treba zaorati pre nego što se pristupi oranju na punu dubinu. Ovaj postupak se može izvršiti iz dva prohoda (prvi prohod zaorava ostatke a drugi je oranje na punu dubinu) ili uz pomoć priključne mašine koja može da uklanja žetvene ostatke i ore na punu dubinu istvremeno.

Čuvanje soje

Seme se mora pažljivo čuvati jer soja se lako kvari zbog visokog procenta ulja. Dozvoljena vlažnost semena je 12%.

Više o tehnikama skladištenja semena na gazdinstvu možete pročitati ovde.