Navodnjavanje soje

Navodnjavanje soje je poželjno sprovodsiti kako bi se dobio što kvalitetniji rod. Soja sama po sebi je dosta otporna na dugoročnu sušu ali to ne znači da joj se ne treba ukazati pomoć kada je vlažnost niska. Kada se razmatra vlažnost uzimaju se u obzir vlažnost vazduha i vlažnost zemljišta. Prvi tip je veći problem jer na procenat vlage u vazduhu ne možemo direktno uticati. Postoji šansa da se putem navodnjavanja uradi nešto korisno i štetnost vazdušne suše drži pod kontrolom.

Više o suši, njenoj štetnosti i kako se boriti protiv nje možete saznati ovde.

Kada je suša najopasnija?

Izdvajaju se tri ključna momenta kada suša direktno šteti prinosu. U ovim kritičnim periodima nedostatk vode će dovesti do kržljanja ploda ili kompletnog podbacivanja useva, Ti periodi su:

  • cvetanje
  • formiranje mahuna
  • punjenje (nalivanje) mahuna

Sreća u nesreći je što su ova tri perioda lančano povezana tj kako se jedan završi, drugi odmah nastupa tako da onaj ko navodnjava može da ostavi opremu za zalivanje u parceli skoro pa do žetve dok onaj ko ne navodnjava ima više meseci strepnje pred sobom. Sa navodnjavanjem se počinje oko 60 dana nakon nicanja soje. Čim se primete neotvoreni cvetovi postavljanje i puštanje u rad zalivnog sistema počinje.

Cvetanje

Prvi kritičan period za navodnjavanje soje je cvetanje. Soja je u tom momentu osetljivija na vazdušnu sušu u poređenju sa zemljišnom. Suv i vruć vazduh ubija polen i uprkos tome što je soja samooplodna biljka i polen ne leti daleko vrelina može da ga“ sprži“ brzo.

Zdrav polen nije žute boje kao što ga zamišljamo, baš naprotiv, ukoliko je polen žut znači da je propao. Zdrav poilen je providna masa koja se lepi pod prstima pri kontaktu sa kožom jer se čestice polena vezuju za vlažnu površinu bilo to tučak ili znojave ruke.

Osim samog polena cela cvetna struktura može stradati kada su jake vrućine. Pošto je vazdušna suša u pitanju zalivni sistemi koji šalju vodu u dubinu su beskorisni. Potrebni su sistemi za veštačku kišu a postoji i mogućnost da se površinsko zalivanje iskoristi. Veštačka kiša je samoobjašnjiv sistem zalivanja dok površinsko zalivanje treba dobro da se tempira da bi uspelo. Kada se vrši površinsko zalivanje poželjno je da što više vode ostane na parceli kako bi se povećalo isparavanje. Isparavanje vode pruža neophodnu vlažnost za stvaranje mikroklimata povoljnog za formiranje zdravog polena.

Formmiranje mahuna

Kako bi se mahune pravilno formirale navodnjavanje soje je poželjno. Dobro formirane mahune imaju veći broj zrna i buduća zrna će biti krupnija u poređenju sa usevom koji se ne navodnjava. Formiranje mahuna kratko traje što znači da šta je nastalo nastalo je i potencijalni gubitci mogu u ovoj fazi uočiti. Ovaj stadijum razvoja nosi najmanji rizik sa aspekta zdravlja i opstanka biljke ali za prinos je skoro pa značajan kao stadijum cvetanja.
Navodnjavanje se može bez problema sprovesti kišnnim krilima ali ukoliko se razmatra površinsko navodnjavanje u ovoj fazi razvoja je bitnije da voda uđe u zemlju a ne da se zadržava na površini.

Nalivanje mahuna

Ova faza razvija je najznačajnija za količinu prinosa. Formirane mahune treba da budu adekvatno popunjene i zrna krupna. Najgore što može da se desi je da mahune „zveče“. Zveckanje mahune znači da u njoj ima zrna ali je ono šturo, sitno i loše popunjeno. U ovoj fazi razvoja sojine potrebe za vodom su najveće. Ukoliko se može zalivati jednom tokom sezone ovo je najbolji momenat jer će zalivanje biti najdelotvornije. Princip zalivanja je isti kao i kod formiranja mahuna: kišna krila ili površinsko zalivanje s’tim da se voda usmerava ka dubini.

navodnjavanje soje - dobra mahuna

Prikaz dobro nalivene mahune. Zrna koja su dobro nalivena vidno izvijau bokove mahune.

Navodnjavanje soje nosi izvesne rizike

U fazi cvetanja kada je neophodno da se voda zadržava na površini i isparava može doći do pojave tropskih uslova u usevu. Trposki uslovi su kombinacija visoke vlage u zemljištu i vazduhu, visoke temperature i slabog kretanja vazduha. Pod ovakvim okolnostima pojava štetnih mikroorganizama je moguća .

Pažnju treba naročito obratiti na: plamenjaču soje, belu trulež, antraknozu i crnu pegavost

Većina sorata je zahvaljujući selekcionerskim radom postala otporna ili imuna na ove bolesti ali to ne znači da ne treba biti oprezan. Redovan pregled useva će blagovremeno otkriti probleme koje će se pravovremeno rešiti.

Navodnjavanje soje u sva tri kritična momenta može povećati prinos do 50% dok navodnjavanje samo u fazi nalivanja mahune povećava prinos za oko 30% tako da se navodnjavanje soje isplati, pa makar samo jednom.