Špargla (Asparagus officinallis) je višegodišnja biljka kojoj se ne zna tačno poreklo. Vreuje se da je doneta a dalekog istoka pre nego što je put svile bio i zamišljen. Narodi stare Grčke, Egipta i Rima su redovno jeli šparglu i bila je dostupna svima bez obzira kom staležu su pripadali. Razlog tome je što špargla rađa, rađa i samo rađa. Može se jesti sirova, kuvati i stavljati u tegle kao zimnica. Jako je dobra za zdravlje jer sadrži mnoštvo vitamina i minerala. Prvi utisak kada probate šparglu i nije neki ali se nemojte prevariti. Nakon dva-tri griza dobićet teško utoljivu želju da jedete (bez zezanja, istina je!) još. Ima odličnu kombinaciju slatkog ukusa i hrskavosti bezo obzira da li je bela ili zelena špargla u pitanju.
Opis i uslovi uspevanja
Korenov sistem špargle je jak i dobro razvijen. Obrazuje rizome koji iz kojih raste stablo. Stablo je visoko oko metar ipo, ima sitne listove, bele neugledne cvetove i bobičsat plod koji nije jestiv. Špargla je dvodoma i postoje muške i ženske biljke čij polen nose pčele. U aprilu i maju tokom cvetanja je poželjno izbegavati polje špargle u prepodnevnim časovima dok se roj pčela ne povuče.
Naš klimat joj odgovara i u stanju je da izdrži zimu i golomrazicu. Zemljište koje voli je lako i peskovito, ne voli tešku i zabarenu zemlju. U našoj zemlji se može saditi skoro svuda jer joj odgovara kiselost, struktura i načnin na koji se kod nas obrađuje zemljište.
Sadnja špargle
Špargla se može gajiti na otvorenom polju, zatvorenom porstoru, lejama i velikim saksijama. Nove biljke se mogu dobiti iz semena ili deobom korena tako što se od žbuna odseče rizom koji će dati novu biljku. Poželjno je da rizom ima deo korena i pupoljak koji je počeo da razvija novo stablo. Razmnožavanje putem rizoma je znatno praktičnije ali treba imati na umu da se ne sme uzeti mnogo rizoma od jedne biljke kako je ne bismo nepovratno oštetili.
Rizomi se sade na otvorenom polju ili leji po šemi: 60 cm međurednog razmaka i 50-60cm razmaka u samom redu. Sadi se na dubinu od oko 10cm (pola ašova dubine). Ukoliko nameravate da gajite šparglu u saksiji trebaće vam saksija prečnika 50 cm. Nakon sadnje šparglu treba zaliti i ostaviti da se primi. Čim stablo probije površinu zemlje treba početi sa laganim prihranjivanjem.
Prihranjivanje špargle
Prihrana je bitnija dok je špargla mlada jer kasnije razvije ogroman korenov sistem koji je u stanju da crpi vodu hraniva iz većih dubina. Špargli je najpotrebniji azot kako bi brzo rasla, za njim ide kalijum koji joj jača zdravlje, kvalitet i otpornost na bolesti i štetočine. Na kraju tek ide fosfor jer cvetanje nije od suštog značaja u proizvodnji. Ne sme se zanemariti organsko đubrivo jer ono podstiče razvoj korisnih mikroorganizama i kvalitet humusa. Bacanjem i zaoravanjem zgorelog stajnjaka u međurednom prostoru jednom godišnje se podmiruju potrebe špargle. Sa lakim đubrivima kao što je kompost ili klijališna zemlja neophodno je prihraniti šparglu dva puta tokom godine. Ukratko, organska đubriva su sasvim dovoljna za adekvatnu prihranu i razvoj špargle.
Gajenje i berba
Nakon što se špargla primi treba joj dozvoliti da istera jedno do dva stabla. Rizomi će neprestalno da puštaju nova stabla i ti izbojci su ustvari ono što želimo. Razlikujemo bele i zelene izbojke. Bei izbojci se mogu naći pod zemljom i tu se beru. Malo se raskopa zemlja oo korena i primetiće se izbojak sa karakterističnom glavicom koja izgleda kao pletena kapa. Odsecanjem izbojka na oko 15 com ispod „kape“ se dobija špargla koja je odmah jestiva.
Zeleni izbojci nastaju kada stablo istera iznad površine i poprimi zelenu bolju jer su se u njemu ćelije napunile hlorofilom. Bere se isto kao i bela špargla i uslovno rečeno je niža klasa u poređenju sa njom. To ne znači da je ne treba brati ali ponekad je bolje ostaviti zeleni izbojak da se razvije i olista.
Bela i zelena špargla
Špargla formira izbojke tokom cele sezone tako da je berba moguća u svakom trenutku. Ovde dolazimo do najvećeg problema komercijalnog gajenja špargle. Zahteva mnogo ljudskog rada i nije moguće mehanizovati berbu. Ovo je glavni razlog zbog kog se špargla ne gaji u zapadnoj Evropi i zašto je zemlja Srbija do pre petnaest godina držala monopol nad prodajom špargle na celom kontinentu.
Rodnost špargle je neverovatna. Na jednoj dobro biljci mogu se naći dva do tri bela izbojka nedeljno. Rizomi neprestalno puštaju nove izbojke tokom celog života biljke koji uopšte nije kratak. Jedan žbun špargle doživi i do 20 godina i stalan ujednačen rod se može očekivati tokom 15 godina. Prva godina je slabo rodna a zadnjih 4-5 godina dolazi do postepenog opadanja prinosa usled starosti biljke.
Ukoliko imate priliku i mogućnost da probate ili još bolje gajite šparglu ne oklevajte. Malo traži izuzetno je otporna i moguće je na redovnoj bazi uživati u plodovima sopstvenog rada.
