Sremuš – skroman i lekovit

Sremuš je mnogima poznat „iz čuvenja“ ali za one koji su slabo dolazili sa njom u kontakt ime biljke deluje šaljivo. Zvuči kao neki lokalizam koji se koristi u trećem, najudaljenijem selu od obližnje varoši što je daleko od istine.

Sremuš (Allium ursinum fam Amarillidaceae) je poznat još kao divlji luk i medveđi luk uprkos činjenici da nije u direktnom srodstvu sa lukovima. Po mirisu jeste. Ima karakterističan miris sličan belom luku usled alkaloida koji sadrži u lišću. Ovo je sremušev prirodan način odbrane od gladnih, proždrljivih insekata.

Sremuš u prirodi raste uglavnom pa planinama, u senci drveća i kraj potoka. Može se naći i u ravnici. Sudeći po novim trendovima danas ga možete videti i po baštama.

Prosečna biljka je visine od 20 do 40 cm, sastoji se iz velikih zelenih listova sa tankom lukovicom bele ili žućkaste boje.

Sremuš koji je procvetao

Kako se gaji sremuš a i zašto?

Gajenje nije mnogo rasprostranjeno uprkos činjenici da sremuševa lekovitost i hranljivost poznata. Problem je naći adekvatan način gajenja. Kao što je pomenuto, sremuš je biljka koja raste u senci drugih i shodno tome je gajenje na otvorenom polju i združenom usevu znatno teže te mnogi dižu ruke u startu.

Druga prepreka je brzo propadanje plodova. Sremuš se gaji radi lista, cveta i lukovica. Svi plodovi se moraju brzo zamrznuti ili preraditi.

Recepata za sremuš ima u izobilju. Sremuš kapi, namaz od sremuša, tinktura, vino i med od sremuša su samo neki proizvodi koji se mogu dobiti ukoliko se ne odlučite za momentalnu konzumaciju.

Sremuš čisti krvne sudove i time pomaže oko rešavanja najveće (posle promaje) boljke na ovim prostorima – zakrečenih krvnih sudova. Pored toga, tu je da se „nađe“ i kod prehlada, povišenog krvnog pritiska, ateroskleroze, bolesti jetre…

Kako nabaviti seme sremuša?

Seme postoji u prodaji i može se lako nabaviti a postoji i mogućnost da se nađe rasad i, naravno, lukovice. Najbolje je seme nabaviti od proizvođača jer imate uvid u deklaraciju koja garantuje ispravnost i čistoću semena.

U kasnijim fazama moguće je koristiti lukovice koje ste sami proizveli za širenje površine pod sremušom.

UPOZORENJE: Mnogi koji znaju za sremuš će reći da je najbolji onaj koji se ubere u šumi. Savetujemo veliki oprez jer postoje tri-četiri otrovne biljke koje su jako slične sremušu! Nikada i nikako se ne upuštajte u avanturu branja ove biljke po šumama i gorama naše zemlje ponosne ako stoprecentno niste sigurni da znate šta radite!

Berba sremuša

Sejanje ili sađenje – pitanje je sad…

Sremuš se može sejati i saditi. Setvu je poželjno izvršiti u leju ili saksiju. Kada dostigne fazu tri do četiri lista presađuje se na stalno mesto. Isto važi i za lukovice.

Znači kada vas neko pita kada se sadi sremuš možete mu reći: odmah. Bez obzira da li je sadni materijal gajen iz semena, iz lukovice ili kupljen takav sa tri do četiri lista sremuš ide na stalno mesto.

Sadnja se vrši u dvoredne, četvororedne ili cik-cak trake pošto sremuš zahteva oko 20-25 cm razmaka prostora u redu i međuredno.

Prostor između traka ili bloka traka ne sme biti manji od 30 cm radi lakšeg prilaska. Može se i povećati ukoliko koristite mehanizaciju. Najbitnije je zaštiti usev/zasad od direktnog sunca tako da leje, plastenici, tuneli i saksije takođe dolaze u obzir. Za sadnju na otvorenom polju najpovoljniji je martovsko-aprilski period.

ZANIMLJIVO: Sremuš nije „kuče od juče“ – još su ga stari Rimljani cenili pre svega zbog lekovitih svojstava i radije konzumirali nego „standardni“ beli luk.

Prihrana

Prihrana se uglavnoim vrši organskim đubrivom jer precizne doze hraniva nisu utvrđene sa tačnošću. Ukoliko ima potrebe za mineralnim hranivima preporučuje se upotreba blagih, vodootopivih mineralnih hraniva putem zalivanja u skladu se uputstvom za upotrebu istih. Malčiranje će sprečiti gubitak vode tako da bi kombinacija malča i vodootopivoh hraniva dala adekvatne rezultate.

Plevljenje je nepotrebna radnja jer sremuš brzo razvije svoje krupne listove i osvoji vegetativni prostor. Korovi neće imati priliku da se razviju a kamoli pričine štetu.

Redovno zalivanje je neophodno. Neophodne količine vode zavise od vremenskih prilika, načina gajenja, malča itd ali najbitnije je da zemlja bude vlažna jer u suprotnom lišće brzo osuši i za njim ide i lukovica. Suve lukovice se mogu čuvati i koristiti za dalje umnožavanje ali ako se rano osuše nisu za upotrebu jer se one same nisu dovoljno razvile.

Zaštita

U nekim regionima primećeno je da muve napadaju sremuš. Polažu jaja u biljno telo i larve se hrane lukovicama. Ukoliko primetite muve da zuje oko gajenih biljaka valja ih istretirati nekim prirodnim insekticidom ili repelentom.

Zaključak

Uzevši sve u obzir vidi se da je gajenje ove biljke šaljivog imena jedinstven posao koji zahteva specifičan pristup. Tek kada ga uzgajite i počnete koristiti u ishrani i vidite koliko vam je pomogao shvatićete da ovo, ipak, nije šala.

. . .

Ratarstvo.net