Štetočine u vrtu su redovna i normalna pojava tokom sezone gajenja bilja. Štetočine su velika grupa organizama koji se hrane ili ugrožavaju gajeno bilje koje gajimo radi hrane ili zarade. Isti zakoni opstanka važe za nas kao i za njih. Nalaženje velikog i lako pristupačnog izvora hrane je glavni uslov za povećanje populacije i tu smo jednaki. Problem je što mi gajimo bilje a one pošto se hrane njime nas direktno ugrožavaju. Kako bismo izašli na kraj sa njima razvijene su brojne metode suzbijanja i rasterivanja štetočina. Da se razumemo, štetočine se nikad neće istrebiti. Jedino što možemo je da držimo njihovu populaciju pod kontrolom ili ih rasterati pa nek čine štetu negde drugde. Rat sa štetočinama nikad neće biti okončan ali ako se svake godine izvojuje pobeda onda je to uspeh.
Najčešće štetočine u vrtu
Kada se priča o štetočinama misli se na životinje koje pričinjavaju štetu gajenim biljkama. Problemi koje prave mikroorganizmi kao što su gljivice, bakterije i virusi se smatraju za biljne bolesti. Gajenje biljke najčešće napadaju insekti i crvi a tek ponekad ptice i sisiari kao što su krtice. za svaku od ovih grupa razvijene su mere borbe s’tim da ima i nekih ograničenja koja ih ne čine efektivnim kao što je zamišljeno.
Insekti
Štetu čine larve i/ili odrasli insekti. Larve su veći problem jer su nezasite npr larva svilene bube je poznata po tome da pojede 20 puta više hrane nego što je teška a za njom na listi odmah ide žičnjak (larva skočibube) ,kletva naših polja i vrtova. Bilo da je larva ili odrastao insekt u pitanju napad može doći iznad ili ispod zemlje. Ukoliko je napad iznad zemlje lako je uočljiv. Izgriženi listovi, jajašca na biljnom telu, infekcija napadnutih mesta i slično. Napad pod zemljom je teže uočljiv jer će se biljka boriti i z sve snage da opstane uprkos nagriženom i oštećenom korenu. Jasno će postati da je biljka napadnuta tek kada polegne i tada će nažalost biti kasno za nju.
Sad malo dobrih vesti. Insekti su izuzetno predvidljivi u smislu da je lako zaključiti kada napadaju, koje biljke napadaju i kako izgleda oštećenje. Kada ih upoznate znaćete koje mere se mogu preduzeti kako vam se ne bi pojavile ove štetočine u vrtu.
DODADAN INFO: NA ovom sajtu možete naći bitne podatke o štetočinama koji vam trebaju. Dovoljno je otvoriti članak o kulturi koju gajite i dobićete kalendarski prikaz sa očekivanim periodom napada štetočina. Dalje svako ime štetočine je link ka ima detaljnom opisu života i merama borbe koje se mogu preduzeti.
Crvi
U principu se ne razliku mnogo od insekata sa stanovišta mera borbe. Mogu se napasti samo podzemne delove biljaka i to čini borbu protiv njih izazovnom. Preventivne mere su najbolji i najdelotvorniji način da se crvi drže pod kontrolom i do sada su nas jako dobro služile.
Krupne štetočine
Krupne štetočine podrazumevaju ptice i sisare. Ovde je situacija malo komplikovanija jer se ove životinje ne smeju tek tako ubijati. Štaviše zakonom je predviđena zaštita svih vrsta ptica i nekih sisara kao što su divlje svinje i srndaći.
Ptice
Kao štetočine u vrtu se mogu pojaviti nakon setve kada vade seme iz zemljišta ili u slučaju gajenja neke kulture koja ima sočan i mekan plod sa kojim mogu da se počaste. Ptice se ne smeju uibjati ali se zato mogu lako rasterati starim dobrim strašilom ili kesom koja je vezana na prut. Ptice plaši sve što se brzo mrda i kesa na prutu koju stalno ljulja vetar će ih efikasno rasterati svojim pokretima i zvukom.
Ptice mogu biti i izuzetno korisne. Živina je u stanju da očisti vrt od štetočina bez velikog napora. Više o tome kako upregnuti živinu da trebi štetočine možete pročitati ovde.
Sisari
Situacija je izuzetno komplikovana jer se morate posavetovati sa lovačkim društvom. Oni će vam reći šta sme da se preduzme i koji načini postoje za rasterivanje ovih životinja. Neke štetočine kao što su miševi i pacovi nemaju zaštitu i upotrebom adekvatnih sredstava i klopki je moguće suzbiti ove štetočine van i u vrtu.
Zaključak
Ukoliko se poštuju pravila obrade zemljišta, setve i nege bilja šansa da dođe do pojave štetočina je mala. Naravno to ne znači da je nema i shodno tome najbolje je prvo primeniti sredstva za rasterivanje a ako ni to ne uspe tek onda se pristupa sredstvima za direktno suzbijanje. Upoznavanje sa štetočinama i primena preventivnih mera su uglavnom rešenje za probleme koje kod nas prave štetočine u vrtu. Nema velikih razloga za sekiraciju.
