Suzbijanje žičnjaka je herkuleanski poduhvat, Bilo da je bašta ili njiva u pitanju ove larve su u stanju da brzo i temeljno unište usev. Kao i larve svilene bube i krompirove zlatice su nezasite.
Glavobolja i štete koje izazivaju su problem na svetskom nivou i suzbijanje žičnjaka je problem kojem mnoge svetske institucije posvećuju pažnju i finansijska sredstva ali avaj, on je i dalje prisutan!
Ipak, postoje metode za uspostavljanje određenog stepena kontrole nad njima ali super-efikasan način za suzbijanje žičnjaka ne postoji tako da – to nam je što nam je.
Larva k’o larva u čemu je problem?
U suštini, žičnjaci su samo larve koje obitavaju u zemljištu i hrane se podzemnim delovima biljaka, narastu i postanu odrasli insekti koje zovemo skočibube, ništa nečuveno. Ono što je glavni problem je vreme koje prođe dok larva ne krene da odrasta. Jednoj larvi treba tri do šest godina da poraste i pređe u sledeći stupanj razvoja.
Šta mislite kako provodi vreme kao larva? Jede, jede i samo jede! Jede sve što može da pregrize i to prvenstveno uključuje mlade bilje i korenasto-krtolasto povrće. Da stvar bude još gora odrasli insekti svake godine polažu jaja nove generacije. Dok jedna generacija stasa tri nove se pojave.
Suzbijanje žičnjaka je, kao što smo već pomenuli, herkuleanski poduhvat. Kao što je starogrčki heroj Herkul odsekao jednu glavu hidri (u našem slučaju generacija žičnjaka) i više novih se pojavilo.
Šta nije uspelo u suzbijanju žičnjaka?
Kažu da se iz neuspeha najbolje uči stoga je nužno pomenuti neke od značajnih pokušaja suzbijanja žičnjaka. Upotreba predatora koji se hrane larvama je nemoguća za sprovesti zato što jedina živa bića koja ih efektivno love u zemljištu su krtice. Krtice efikasno istrebe larve ali kopanjem kroz zemlju naprave veću štetu nego sami žičnjaci. Neuspeh!
Kanađani su primetili da gliste koje su umrle bivaju napadnute bakterijama i gljivicama koje mogu da zaraze žičnjake i pokušali su da naprave biološki pesticid od njihovih klica. Srećom pa su bili pametni i probali eksperiment u stakleniku. Pomenuti organizmi su u nedostatku larvi žičnjaka kao hrane evoluirali tako da napadaju i druge ,korisne, organzme u zemljištu. Neuspeh, na sreću ti organizmi nisu napustili postrojenje i otišli u prirodu!
Stara dobra hemija i sintetički insekticidi koji truju sve insekte koji dođu u kontakt sa njima. Pokazali bi se kao delotvorna, ali ima jedan mali problem. Iz generacije u generaciju larve žičnjaka razvijaju otpornost na preparate i nove formule se stalno moraju izmišljati.
Insekticidi koji se koriste za suzbijanje žičnjaka se prave od materija koje su izuzetno opasne po sva živa bića i okolinu i ne mogu lako naći u prodaji. Do sada nije razvijena formula koja je bezbedna a onog momenta kada se razvije i primeni za par godina žičnjaci će postati otporni na nju. Okreni obrni isto nam se hvata, neuspeh!
DODATAN INFO: U ovom momentu se na tržištu u slobodnoj prodaji može naći i izdvojiti galenikin preparat Galition Ultra koji se pokazao kao efikasan. Pre upotrebe se obavezno konsultovati sa stručnjakom kako bi se izbegle neželjene posledice i ostvario najbolji rezultat.
Da li uopšte ima način za suzbijanje žičnjaka?
Žičnjaci deluju kao neke neuništive super-štetočine ali moramo pomenuti da su oni takvi samo zato što se kriju u zemljištu od kog dobijaju stalnu zaštitu. Dokle god su u svom „bunkeru“ retko šta može da im naškodi.
Na, uslovno rečeno, malim parcelama i baštama postoji jedna opcija koja se može primeniti ali zahteva dosta ručnog rada. Teško je (ali ne i nemoguće) mehanizovati je. Radi se o gajenju useva u uzdignutim lejama.
Slično metodu gajenja u baštama bale slame stim što se i drugi materijali dolaze u obzir. Postavlja se na zemlju karton u više slojeva ili agrotekstil i na njemu se gradi leja željenih dimenzija. Moguće je i formirati plastenik ili tunel iznad redova leja. Leja mora biti lako rasklopiva jer nakon sezone gajenja zemlja koja je u njoj se vadi i provlači kroz sito.
Larve žičnjaka su obično od jedan do tri centimetra u dužini tako da je sito sa takvim rupama neophodno. Larve koje se ostaju u situ se uklanjaju dok se gliste koje se uhvate vraćaju u leju. Zemlja koja je prošla kroz sito se vraća u leju i dodaje se malo organskog đubriva koje je takođe protrešeno kroz sito kao dopuna.
Ovaj metod gajenja se zasniva na ručnom radu i čista je fizikalija ali se dosada pokazao kao jedini efikasan metod za kompletno suzbijanje žičnjaka i sličnih štetnih larvi. Kao što vidite potrebna je kompletna promena pristupa i prelazak sa gajenja na otvorenom polju na nov sistem gajenja.
Žrtveni usevi i klopke
Žrtveni usev je metod koji se bazira na setvi useva koji žičnjaci više vole u poređenju sa gajenim usevom kako bi napadali njega a pravom usevu se kupuje vreme da ojača do te mere da žičnjaci ne mogu pregristi koru i korenčiće.
Klopke za žičnjake se mogu napraviti tako što se u stari džak krompira ili čarapu stavi krtola krompira ili koren cvekle. Krompir, praziluk i cvekla su omiljena hrana larvama žičnjaka i zanemariće ostalo bilje kako bi ih jeli.
Umotan krompir, praziluk ili cvekla se stavljaju u jamice koji su iskopani u međurednom prostoru na parceli. Povremeno se vade iz zemlje i potapaju u vodu kako bi se larve podavile i vraćaju na mesto. Razdaljina između klopki može biti od 1-2 metra.
