Napravite sami baštu od bala slame

Nije svako zemljište pogodno za obradu. Neka zemljišta su suviše suva, vlažna, zagađena, ili betonirana tako da se postavlja pitanje šta raditi sa takvim zemljištem. Sa zemljištem kao takvim ništa se ne može učiniti na brzaka. Da bi se zemljište odmorilo i oporavilo potrebno je preduzeti čitav niz mera popravke i dozvoliti vremenu da učini svoje. Mada, uprkos gore navedenim činjenicama postoji rešenje koje se može primeniti dok vreme i preduzete mere urade svoj deo posla.

Znači, ide se na ideju koja kaže: „Ako se ne može gajiti u zemlji nek se gaji na zemlji“. Ova ideja je rodila kocept gajenja u posudama tzv. „kontejnersku proizvodnju“ koja podrazumeva gajenje bilja u saksijama, buradima, valovima i kadicama.

sla1

Prikaz bašte od bala slame na ogoljenom zemljištu.

Da bi otišli korak dalje dosetni organski proizvođači su unapredili koncept kontejnerskog gajenja tako što su počeli, kao kontejnere, da koriste bale slame. Džoel Karsten koji je jedan od vodećih stručnjaka za sve što se slame tiče i autor knjige „Bašte od bala sena (Straw Bale Gardens)“ tvrdi da je slama idealna „posuda“ za gajenje povrća. „Šuplje stabljike koje je dizajnirala majka priroda su idealne za upijanje i zadržavanje vlage“. Takođe, kako se unutrašnjost bala razlaže poboljšava se kvalitet zemljišnog substrata u kome se bilje nalazi. Bašta sačinjena od bala slame može da se postavi bilo gde bez obzira na stanje zemljišta jer gajene biljke neće imati kontak sa njim, tako da je proizvodnja moguća čak i na betonu.  Pri izboru mesta se moraju uzeti u obzir dve stvari: da bašta ne smeta nikome i da mesto na kome se nalazi ima najmanje šest sati dnevnog osvetljenja.

Sledi redosled radnji koje treba izvršiti u cilju uspešnog postavljanja bašte od bala slame:

  • Prikupljanje bala slame. Bale slame se mogu naći u prodaji ili na gazdinstvima nakon kosidbe. Ukoliko posedujete prikladnu mehanizaciju ili poznajete nekoga ko poseduje istu možete ih napraviti sami i ostvariti moguću uštedu na materijalu. Najbolje je prikupljati bale slame u jesen da bi na proleće bile spremne za sadnju povrća u njih.
  • Pre nego što se bale slame postave na trajno mesto neophodno je položiti neki najlon ili novine na isto. Razlog je što
    sla2

    Prikaz pravilno postavljenih bala slame. Užad koja su plave boje na slici su u dobrom položaju.

    će ta podloga sprečiti probijanje korova u balu slame. Postavljanje bala slame treba da se vrši pravolinijski u redove. Bale slame se okreću tako da užad ,koja drže balu stegnutu, budu okrenuta ka stranicama a ne ka površini gde će se vršiti sadnja. Ovo je nužno zato što će bale slame vremenom da se razlažu i ta ista užad će sprečiti raspadanje bala.

  • Pripremanje bala za rasad. Dve nedelje pre nego što se rasad stavi u bale neophodno je kvasiti i đubriti bale slame da bi se unutrašnji deo bale kompostirao. U prvih šest dana neophodno je svaki drugi dan uneti tri čaše organskog đubriva po bali i zaliti da bi voda pogurala đubrivo dublje u balu. Kada na red dođu dani kada se ne dodaje đubrivo onda se samo zaliva. Od sedmog do devetog dana svakodnevno se dodaje jedna i po čaša đubriva i zaliva se. Desetog dana je neophodno uneti tri čaše fosfornog i kalijumovog đubriva (organsko ili mineralno) i ostali dani služe za sleganje mase.
  • Testiranje bala. Test se vrši tako što se gurne prst u substrat koji se formirao u bali. Substrat treba da je topao i vlažan sa sitnim crnim grudvicama. Te iste grudvice su hranljivi kompost i njihov broj će se uvećavati kako sezona bude odmicala. Ukoliko se pojave pečurke to je odličan pokazatelj dobrog  razlaganja slame.
  • Postavljanje pritki i užadi po potrebi kulture koja se gaji. Bale slame su mekane i u njih se mogu zabijati pritke. Između pritki je moguće staviti mrežu ili užad ukoliko se gaje puzavice.
  • Setva i rasađivanje. Ukoliko planirate da stavite rasad u bale onda je neophodno izbušiti rupu u koju će se staviti biljka i u istu dodati malo baštenske zemlje ili zemlje za cveće. Ovo

    sla3

    Prikaz setve u bale slame.

  • Mere nege useva. Ukoliko postavite sistem kap po kap duž redova Vaše obaveze pema ovoj bašti su minimalne do nikave do momenta berbe. Može se desiti da se pojavi koja samonikla biljka i njeno odstranjivanje ne bi trebao da bude problem. Pojava velikog broja korovskih biljaka i štetočina je retka zato što seme korova strada zajedno sa larvama tokom pripremanja bale u momentu kada se podigne temeratura unutrašnjosti bale. Napad štetočina se može očekivati na nadzemnim delovima biljke i njihovo suzbijanje se vrši pesticidima ili homeopatski.