Malčiranje je postala popularna metoda koja se primenjuje u vrtlarstvu i baštovanstvu. Osim dobro poznatih svojstava da čuva zemljišnu vlagu i suzbija korove, malč u vrtlarstvu ima i estetsku vrednost. Stvara sliku o kompletnijem i završenijem vrtu.
Zašto je malčiranje poželjno?
Malč sprečava isparavanje vlage iz zemljišta, sprečava rast korova tako što im onemogućava pristup suncu. Ako je organskog porekla on se tokom sezone postepeno razgrađuje. Time pruža skroman doprinos u ishrani biljaka, obogaćuje humus i potpomaže razvoj mikroorganizama i glista.
DODATAN INFO: Kako korisiti gliste za pravljenje organskog đubriva saznajte ovde.
Robert Kjurik autor knjiga „ Demistifikacija korena”(“Roots Demystified”) i “Razumevanje korena” (“Understanding Roots“) tvrdi da je pri malčiranju oko drveta i žbunova nužno malčirati do krajnje granice grana krošnji i pritom ostaviti mesta oko samog stabla i korenova koji vire iz zemlje. U sušnijim predelima moguće je kombinovati sisitem kap po kap sa slojem malča tako što se sistem položi i pokrije malčem. Ovako se umanjuje isparavanje i svaka dragocena kap ispunjava svoju namenu. Sistem kap po kap je prekriven malčem, i ne vidi se, što dodaje na estetici.
DODATAN INFO: Više o sistemu kap po kap saznajte ovde
Kako se koristi malč?
Sloj malča je obično debljine 5-20cm u zavisnosti od tipa malča. Sipkaviji malčevi, kao što su slama i pokošene zeljaste stabljike, slažu se u debljim slojevima, jer ne narušavaju protok vazduha do korena gajene biljke. Ukoliko se malčiranje primenjuje za suzbijanje korova koriste se materijali kao što su novine i karton. Postavljaju se između redova gajenih biljaka. Kombinacija nepropustnog i sipkavog malča je sa funkcionalnog aspekta poželjna, gde god je to moguće.
„Prikaz malčirane bašte u tandemu sa kap po kap sistemom
Ukoliko su ozime kulture bile malčirane, ili se malč nalazi na parceli u prolećnom periodu, njegovo prisustvo može imati negativan efekat. Usporava zagrevanje zemljišta i samim tim remeti optimalan rok setve. Poželjo je, da se u ovom slučaju, malč povuče sa parcele toliko da ne smeta, i kada se ponovo ukaže potreba za njim vrati tamo gde je bio.
Malčevi kao što su piljevina, strugotina i tuluzina se moraju primenjivati zajedno sa mineralnim đubrivima jer imaju osobinu da tokom svoje razgradnje vuku azot iz zemljišta te izazivaju azotnu depresiju.
Kako doći do malča?
Sporedni proizvodi zemljoradnje i prerade hrane su odličan materijal za malčiranje. Ljuske mahune, stabla i listovi koji se u procesu proizvodnje smatraju za otpad. Mogu se nabaviti po veoma niskoj ceni ili bestplatno. Jedino što treba imati na umu je da su ostaci biljne proizvodnje najverovatnije tretirani pesticidima. Nužno je upoznati se sa petsticidom koji je korišten da bi se izbeglo moguće oštećenje gajenih biljka.
Kada se priča o žetvenim ostatcima neki su korisniji kao ogrev spram malča. Stabljke suncokreta, kočanke i stabljike kukuruza i ljuske od soje su veoma cenjene kao sirovina od koje se pravi ogrev. Neke vrste korova i strugotina takođe dolaze u obzir.
DODATAN INFO: Kako se pravi biket i pelet možete saznati ovde
Primena malča je jeftinija metoda od upotrebe pesticida i upotrebe folija, materijala za malčiranje ima u izobilju, i što je najbitnije od svega nema štetnih posledica po zdravlje živitinja i ljudi koji će da se hrane biljkama koje su gajene pod malčem. Za organske proizvođače i male proizvođače tehnika malčiranja je jedan od najznačajnijih ključeva upeha jer štedi novac i ne poteže etičko pitanje prekomerne primene hemije, nego dozvoljava prirodi da radi kako ona to najbolje i ume slobodno i spontano bez potrebe za ljudskom rukom.
DODATAN INFO: saznajte kako izbaciti plastiku iz vrta ovde.
