Zumbul (Hyacinthus sp.) je svetski poznata cvetna kultura koja je poreklom sa Balkana i Male Azije. Uspeva na skoro svim tipovima zemljišta i klimatskim uslovima koji se mogu naći na našem podneblju i svake godine, u proleće krasi bašte, vrtove i saksije svojim cvetovima. Što se tiče boje cvetova ima da se bira: bela, roza, ljubičasta, plava i crvena a najbolja stvar je što cvetovi izuzetno lepo mirišu. Od cvetova se može na izuzetno lak način napraviti esencijalno ulje i parfem te miris zumbula može da se oseti i van sezone cvetanja.
Sadnja zumbula
Zumbul ima preko 2000 kultivara koji su stvoreni selekcionarskim radom a samo gajenje je izuzetno jednostavno. Sve počinje od lukovica. Lukovice zumbula se mogu naći u dva oblika:
- preparirane lukovice koje su namenjene za sadnju u saksije,
- prirodne koje su namenjene za setvu napolju.
Preparirane lukovice su popularne jer omogućavaju zumbulu da cveta za dva do tri meseca nakon sadnje lukovice. Pošto se sadnja obavlja na jesen sveži cvetovi stižu u sred zime. Svojim prisustvom i mirisom podižu raspoloženje tokom tih sumornih zimskih dana.
Lukovice u nekim slučajevima mogu izazvati kontaktni dermatitis te je poželjno nositi rukavice pri radu sa njima. Lukovice su otrovne za sisare ukoliko ih pojedu stoga je neophodno držati ih podalje od životinja.
Prirodne lukovice prate smenu godišnjih doba i u skladu sa njom cvetaju u proletnjim mesecima.
Preparirane lukovice
Sade se u saksije tako da 1/3 lukovice bude iznad zemlje i ta trećina koja viri se pokirva peskom ili strugotinom. Jedna lukovica ide u jednu saksiju i preporučljivo je da se koristi saksija broj 10 ili 12. Najbolji supstrat za zumbul se pravi mešanjem zemlje za cveće i peska u odnosu 2:1. Ovakva mešavina garantuje da će koren imati dovoljno vazduha i da će se voda brzo cediti iz saksije. Temperatura prostorije u kojoj se saksija nalazi ne sme biti niža od 10°C. Saksijskim zumbulima u početku smeta sunce i nakon sadnje je neophodno pokriti ih parčetom papira ili nečim sličnim. Onog momenta kada listovi počnu podizati papir on se sklanja i mlada biljka se narednih par dana drži na mestu gde nema direktne sunčeve svetlosti kako bi se polako navikavale na sunce. Nakon, otprilike, nedelju dana biljke se mogu staviti u prozor ili na bilo koje mesto gde ima direktnog svetla.
Prirodne lukovice
Takođe se sade u jesenjem periodu (septembar-oktobar). Zemljište ne sme biti jako vlažno, sklono plavljenju i zabarivanju. Lukovice se sade na dubinu od 15-20cm i razmak između biljaka je takođe 15-20cm međuredno i u samom redu. Tako zasađene lukovice se mogu pokriti slojem slamnog malča kako bi bolje pretrpele zimu. Cvetovi se mogu očekivati u prolećnom periodu od kraja marta od početka maja.
| Godišnje doba | Prirodna lukovica | Preparirana lukovica |
|---|---|---|
| Proleće | Cvetanje | Mirovanje |
| Leto | Vađenje lukovica | Mirovanje |
| Jesen | Sadnja | Sadnja |
| Zima | Zimsko mirovanje | Cvetanje |
Prirodne lukovice se po okončanju cvetanja mogu vaditi iz zemlje ili ostaviti u njoj. Pošto je zumbul višegodišnja biljka cvetaće još narednih nekoliko godina ali veličina cveta, njegova boja i miris će jenjavati vremenom. Kako bi se to izbeglo lukovice se vade iz zemlje i čuvaju na mračnom provetrnom i prohladnom mestu do jeseni kada se ponovo sade.
Nega zumbula
Zumbul zahteva povremeno zalivanje i ne pati od nedostatka vode. Ukoliko je kišno proleće može se desiti da dođe do truljenja lukovice i nadzemnog dela biljke usled nakupljanja vlage u zemljištu. Jednom mesečno je poželjno pri zalivanju upotrebiti vodotopivo đubrivo koje je namenjeno za cvetnice. Od štetočina se najčešće sreću lisne vaši (Aphidae)
Kako se pravi domaći parfem
Parfem se pravi od cvetova i kako bi se dobio neophodno je prvo napraviti esencijalno ulje koje je, u suštini, koncentrovan parfem i može da stoji dugo.
Prvo šta treba uraditi je nabrati cvetove bez cvetne drške. Najlakše ih je odstraniti makazama i tako ubrani se stavljaju u plastičnu kesu koja ima traku za zatvaranje. Nakon što se kesa napuni cvetima i zatvori treba je izgnječiti. Gnječenjem se iz cvetova oslobađaju mirisni sokovi i moguće je gnječiti ih rukom ili oklagijom. Naravno najefikasniji instrument za ovaj postupak je avan ali ako ga nemate pri ruci nije problem.
Izgnječena masa se stavlja u tamnu teglu tako da popuni 3/4 prostora i preliva se sa 230-250ml (malo ispod četvrtine litra ili jedna šoljica kafe) maslinovog ulja. Tegla se zatvara i iznosi na sunce gde treba a odstoji četiri nedelje. Jednom dnevno je poželjno promućkati teglu kako bi se esencijalno ulje ravnomerno formiralo. Nakon što je odstojalo na suncu ulje se filtrira uz pomoć gaze ili filtera za kafu radi uklanjanja sitnog otpada i na taj način se pravi čisto esencijalno ulje. Ovako filtriranog ga je najbolje čuvati u tamnoj flaši na mračnom i suvom mestu.
Čisto esencijalno ulje zumbula je izuzetno jakog mirisa te se razređuje sa destilovanom vodom. Nema utvrđene doze za razređivanje nego se postupa po ličnoj proceni. Najbolja stvar je što se može uzeti mala količina čistog esencijalnog ulja iz tamne flaše, pomešati i oceniti da li je bilo puno ili malo pa u sledećoj turi mešati sa manje ili više destilovane vode.
Zaključak
Zumbul uopšte nije težak za gajenje i odličan je za početnike ili one koji nemaju puno vremena za gajenje zahtevnijih kultura. Lako se održava i može se na jednostavan način napraviti parfem koji će mirisati tokom cele godine i u svakoj prilici.
