Beli slez (Althea officinalls fam. Malvaceae) je izuzetno korisna lekovita biljka koja najveći doprinos daje pri lečenju disajnih problema. Skoro cela biljka se može upotrebiti. Za lekovite svrhe se koriste koren list i cvet a seme se može čuvati za sledeću sezonu. Spada u višegodišnje useve koji se bere više puta tokom godine i pride je lak za gajenje i razmnožavanje. Najveća mana u velikoj, intenzivnoj proizvodnji je što zahteva puno ljudskog rada i zato se češće može naći u bašti nego na njivi.
Uslovi uspevanja
Beli slez ima malo čudne zahteve prema zemljištu. On može da se gaji na raznim tipovima zemljišta i trpi povećanu kiselost. To što može ne znači da treba! Kako bi se dobio kvalitetan i obilan rod zemljište treba da bude rastresito i porozno. Zemljište treba da sadrži dosta vlage ali istovremeno ne sme da se zabaruje jer koren belog sleza ne sme da se guši.
Što se temperature u svetlosti tiče treba samo napomenuti da voli dosta sunca i u stanju je da istrpi izuzetno jaku zimu bez posledica.
Gajenje belog sleza
Biljke belog sleza se mogu dobiti iz semena ili rasada. Seme je zgodnije za velike površine i gazdinstva koja imaju sejalicu namenjenu za jako sitno seme. U praksi se pokazalo da je letnja setva semena u leje koja se vrši u maju-junu radi dobijanja rasada mnogo zgodnija.
Beli slez zahteva duboko jesenje oranje, što dublje tim bolje. Preporučuje se oranje na dubinu od 30cm dok je minimalna, prihvatljiva, dubina 25cm. Odmah nakon oranja vrši se dopunska obrada i setva/sadnja. Ukoliko se propusti jesenji rok setve nije problem jer moguće sejati i krajem februara. Kada je rasad u pitanju ovakav luksuz pomeranja ne postoji.
Međuredni razmak se kreće od 50 do 60 centimetara između redova a u samom redu razmak je oko 30 centimetara. Seme se seje na dubinu od 1-2cm. Poželjno je zaliti odmah posle setve/sadnje. Semenu je potrebno dve do tri nedelje da proklija i klija neujednačeno. Nemojte se iznenaditi ako vidite ćelava mesta na parceli jer osim neujednačenog klijanja sama stopa klijavosti je, prema današnjim standardima, izuzetno niska. Može doći do gubitaka 20-30% usled neklijanja. Setva, opet, ima prednost jer se ćelava mesta koja su ostala nakon jesenje setve mogu popuniti u februarskom setvenom roku.
Nakon što se biljke prime poželjno je sprovesti malčiranje na zemljištima koja su sklona brzom sušenju ili bilo kom drugom vidu gubitka vlage. Slamni malč je najpreporučljiviji jer štiti od korova i istovremeno deluje kao blago organsko đubrivo. Kad smo več kod đubriva ima radosnih vesti. Đubrenje je minimalno, često se i ne sprovodi. Beli slez malo traži a to što mu je potrebno u stanju je da skupi bez po muke. Organska materija nastala razgradnjom malča će u mnogim slučajevima biti dovoljna za optimalan rast i razvoj.
Dalje mere nege se svode na redovno zalivanje, okopavanje ili međuredno kultiviranje. Najbolje rezultate daje kombinacija malča i kap po kap sistema jer se podstiče razgradnja malča i istovremeno smanjuje količina vode kojom se usev zaliva.
Da li ste znali da od starog bicikla možete napraviti izuzetno efikasan međuredni kultivator? Pogledajte ovde kako se pravi i oprostitie se od okopavanja jednom za svagda.
Berba, prerada i čuvanje belog sleza
Korenje se vadi u prvoj i drugoj godini. Od treće godine pa na dalje koren postaje sve tvrđi i samim tim količina lekovitih materija opada a prerada postaje teža. Koren se vadi i seče na 4-5 jednakih delova i suši na oko 60ºC.
Listovi se mogu brati više puta tokom godine. Sa biljke se skida samo jedna trećina listova kako je ne bismo poremetili, trajno oštetili ili ubili.
Cvetovi se beru u prvoj i drugoj godini. Pošto se nakon druge godine obično vadi koren berba cvetova tu staje mada ukoliko odlučite da ostavite biljku cvetove (i listove) možete brati dokle god je biljka živa. Sušenje se vrši na suncu.
Osušeno bilje se pakuje u papirne kese jer one omogućavaju adekvatan protok vazduha a sa druge strane sprečavaju napad štetočina. Čuvanje se vrši u tamnoj, provetrenoj, prostoriji sobne temperature.
Kada vidite amerikance kako sede oko vatre i peku ovakve bele valjuške rećiće vam da su one od belog sleza. Ove valjuške su izuzetno nezdrava kombinacija želatina i koncentrovanog šećera SA UKUSOM belog sleza. Bolje ćete proći ako umočite jabuku u med i to ispečete na vatri.
Recepti
Sirup belog sleza
U pola litre vode se doda 250gr šećera i stavi na ringlu da proključa. Nakon 15-ak minuta se u smešu ubace dve supene kašike cveta kamilice i isto toliko sušenog korena belog sleza. Smeša opet reba da ključa 15-ak minuta i nakon toga se skida sa vatre. Kada se smeša polu-prohladi (45-60ºC) iscedi se u nju jedan limun, procedi i doda med. Mešavina je sada spreman za pakovanje u staklenu ambalažu. Kada vas uhvati kašalj i prehlada poželjno je uzimati 4-6 kašičica dnevno.
OPREZ: sirup je izuzetno sladak i može napraviti probleme osobama koje imaju probleme sa šećerom. Čak i zdravim ljudima se preporučuje da sirup „spreru“ sa malo vode.
Čaj od belog sleza
Kuva se kao i svaki drugi čaj i sledeće varijante se mogu koristiti:
- Samo koren ili samoi listovi belog sleza;
- Cvetovi belog sleza sa listovima matičnjaka i listovima sene;
- Koren belog sleza sa medom i limunom.
