Bašta od bala slame se može napraviti kada zemljište pogodno za obradu. Neka zemljišta su suviše suva, vlažna, zagađena, ili betonirana tako da se postavlja pitanje kako gajiti na takvom zemljištu. Sa samim zemljištem se ne može učiniti na brzaka. Da bi se zemljište odmorilo, oporavilo i poravilo potrebno je preduzeti čitav niz mera i dozvoliti vremenu da učini svoje. Uprkos gore navedenim činjenicama postoji rešenje koje se može primeniti dok vreme i mere urade svoj deo posla.
Znači, ide se na ideju koja kaže: „Ako se ne može gajiti u zemlji nek se gaji na zemlji“. Ova ideja je rodila kocept gajenja u posudama tzv. „kontejnersku proizvodnju“ koja podrazumeva gajenje bilja u saksijama, buradima, valovima i kadicama.
Slama je ustvari prirodna saksija
Da bi otišli korak dalje dosetni organski proizvođači su unapredili koncept kontejnerskog gajenja tako što su počeli, kao kontejnere, da koriste bale slame. Džoel Karsten koji je jedan od vodećih stručnjaka za sve što se slame tiče i autor knjige „Bašte od bala slame (Straw Bale Gardens)“ tvrdi da je slama idealna „posuda“ za gajenje povrća. „Šuplje stabljike koje je dizajnirala majka priroda su idealne za upijanje i zadržavanje vlage“. Takođe, kako se unutrašnjost bala razlaže poboljšava se kvalitet zemljišnog supstrata u kome se bilje nalazi.
Bašta od bala slame može da se postavi bilo gde bez obzira na stanje zemljišta jer gajene biljke neće imati kontak sa njim, tako da je proizvodnja moguća čak i na betonu. Pri izboru mesta se moraju uzeti u obzir dve stvari: da bašta ne smeta nikome i da mesto na kome se nalazi ima najmanje šest sati dnevnog osvetljenja.
Pravljenje bašte od bala slame
Bale slame se mogu naći u prodaji ili na gazdinstvima nakon kosidbe. Ukoliko posedujete prikladnu mehanizaciju ili poznajete nekoga ko poseduje istu možete ih napraviti sami i ostvariti moguću uštedu na materijalu. Najbolje je prikupljati bale slame u jesen da bi na proleće bile spremne za sadnju povrća u njih.
Pre nego što se bale slame postave na trajno mesto neophodno je položiti neki najlon ili novine na isto. Razlog je što
će ta podloga sprečiti probijanje korova u balu slame.
Postavljanje bala slame treba da se vrši pravolinijski u redove. Bale slame se okreću tako da užad ,koja drže balu stegnutu, budu okrenuta ka stranicama a ne ka površini gde će se vršiti sadnja. Ovo je nužno zato što će bale slame vremenom da se razlažu i ta ista užad će sprečiti raspadanje bala.
Pravilno postavljene bale. Užad je na stranicama i neće smetati pri radu.
Priprema bala za seme ili rasad
Dve nedelje pre nego što se rasad stavi u bale neophodno je kvasiti i đubriti bale slame da bi se unutrašnji deo bale kompostirao U prvih šest dana neophodno je svaki drugi dan uneti tri čaše organskog đubriva po bali i zaliti da bi voda pogurala đubrivo dublje u balu. Kada na red dođu dani kada se ne dodaje đubrivo onda se bala samo zaliva. Od sedmog do devetog dana svakodnevno se dodaje jedna i po čaša po bali đubriva i zaliva se. Desetog dana je neophodno uneti tri čaše fosfornog i kalijumovog đubriva (organsko ili mineralno) i preostali dani služe za sleganje mase. Tokom ovog procesa primetićete da se bale greju i to je normlno. Kompostiranje je poznato po tome da diže toplotu mase i dobar je znak da proces traje kako bi trebao.
Više o kompostiranju možete pročitati ovde.
Testiranje bala. Test se vrši tako što se gurne prst u substrat koji se formirao u bali. Substrat treba da je topao i vlažan sa sitnim crnim grudvicama. Te iste grudvice su hranljivi kompost i njihov broj će se uvećavati kako sezona bude odmicala. Ukoliko se pojave pečurke to je odličan pokazatelj dobrog razlaganja slame.
Postavljanje pritki i užadi po potrebi kulture koja se gaji. Bale slame su mekane i u njih se mogu zabijati pritke. Između pritki je moguće staviti mrežu ili užad ukoliko se gaje puzavice.
Setva i rasađivanje u baštu od bala slame
Ukoliko planirate da stavite već razvijen rasad u bale onda je neophodno izbušiti rupu u koju će se staviti biljka i u istu dodati malo baštenske zemlje ili zemlje za cveće. Ostale korake koji su neophodni za uzgoj rasda se mogu primeniti bez ikakve promene.
Više o uzgoju rasada možete pročitati ovde, pravljenju zemje za rasad ovde i prirodnom preparatu koji podstiče primanje rasada ovde.
Postoji i mogućnost pravljenja tople leje ukoliko želite proces proizvodnje krene rqanije ili postoji šansa da se vremenske prilike pretvore u neprilike.
Više o toplim lejama i kako se prave možete pročitati ovde.
Mere nege
Ukoliko postavite sistem kap po kap duž redova Vaše obaveze pema bašti od bala slame su minimalne do nikave do momenta berbe. Može se desiti da se pojavi koja samonikla biljka i njeno odstranjivanje ne bi trebao da bude problem. Pojava velikog broja korovskih biljaka i štetočina je retka zato što seme korova strada zajedno sa larvama tokom pripremanja bašta od bala slame u momentu kada se podigne temeratura unutrašnjosti bale. Napad štetočina se može očekivati na nadzemnim delovima biljke i njihovo suzbijanje se vrši pesticidima ili u slučaju insekta repelentima.
Uradi sam prirodni repelenti se mogu napraviti kod kuće od lukova, paprike, koprive, kafe i cigareta.
