Bunar je dobro imati. Oduvek su najjače i najznačajnije bile one civilizacije koje su ulagale u bunare i kanalsku mrežu. On može da snabde dodatnom vodom za zalivanje i pranje dvorišta. Nekada je svako domaćinstvo imalo pristup bunarskoj vodi, a kako je vreme prolazilo vodosnabdevanje se prebacilo sa bunara na cevovod. To je bilo odlično rešenje za ljude, ali i ne za useve.
Daleko od toga da je danas teško doći do vode za zalivanje. Sada je lakše nego ikada, ukoliko znamo kako da rešimo dva problema.
Koliko će to zadovoljstvo da nas košta, i da li će voda uvek biti dostupna u adekvatnim količinama?
Svako ima svoju matematiku
Oni koji imaju pristup kanalskoj mreži pevaju. Njima je jedini zadatak da ubace pumpu, a ona će da odradi posao. Za one koji nemaju taj „luksuz“ postoje dva izlaza: da dopremaju vodu iz cevovoda koja se, naravno, skupo plaća, ili da izigravaju dodole. Silom prilika mnogi su prisiljeni da rizikuju i preguraju leto „na suvo“. Ova odluka se bazira na logici „bolje išta nego ništa“, i taj drugi deo je zabrinjavajući kako proizvođačima tako i potrošačima.
Bili vi pored kanala ili ne potrebna vam je pumpa za vodu.Na ovom linku ih možete pogledati i kupiti.
Ok. burazeru ako si toliko pametan…
Kada informacije o suši stignu u javnost, prva, refleksna, reakcija je „zašto seljaci ne zalivaju?“ Zalivali bi oni, ali ne znaju kako, ili nemaju čime. Savremena oprema za zalivanje je izuzetno skupa i mnogim proizvođačima je ona više luksuz nego potrebština. Izdvojili bi oni pare, snašli bi se nekako nije to najveći problem.
Najveći problem je što se treba naći pouzdan izvor vode. Izvor vode se može smatrati pouzdanim ukoliko je blizu useva, a iz njega se može svakodnevno izvući adekvatna količina vode. Ukoliko su kanali nedostupni, bunar je jedina opcija koja zadovoljava blizinski kriterijum. E sad, stvari postaju komplikovanije u pogledu količine vode.
Prolaskom cevovoda i kanalske mreže ljudi su počeli da se uzdaju u njih do te mere da se znanje o traženju mesta za kopanje bunara izgubilo. I sada smo u škripcu, jer znamo šta treba uraditi, ali ne i kako.
DODATAN INFO: Kada se već kopa bunar najbolje je spregnuti ga sa kap po kap sistemom radi dobijanja najvećeg učinka. Više o kap po kap sistemu saznajte ovde.
Kako naći mesto za bunar
Za početak može da se napravi spisak svih pokazatelja koji padaju na pamet. Nije bitno da li su u pitanju priče, narodne umotvorine ili neposredna iskustva – sve dolazi u obzir. Poželjno je koristiti sve što je na raspolaganju kako bi se povećala verovatnoća za nalaženje vode.
Voda se u zemljištu čudno kreće, i pod pretpostavkom da visokotehnološka oprema nije dostupna, ne može se sa sigurnošću reći gde je i koliko je ima. Jedino što može da se uradi je da se poveća verovatnoća za nalaženje. Što više pokazatelja je prisutno na određenoj lokaciji – veća je šansa da se nađe izvor.
Prvo treba da se uzme u obzir nagib. Voda uvek teče nizbrdo tako, da je najlogičnije mesto za traženje bunara na najnižoj tački. Najbolje vreme za traženje naniže tačke je kada se topi sneg. Na najnižoj tački se sneg najduže zadržava.
Drugi pokazatelj je senka. Ukoliko nađete mesto na parceli koje je često i dugo u senci velika je verovatnoća da je ono najniže, jer je reljef takav da uvek nešto (brežuljak ili blag uspon) tu baca senku. Naravno, treba izuzeti senke koje baca drveće i objekti.
Kada smo već kod drveća, mnogi kažu da je odlično mesto za bunar tamo gde je drvo. Jeste dobro mesto, ali kako doći do vode. Korenov sistem drveta je dubok, jak i tvrd, tako da je kopanje u blizini drveta ravno nemogućem. Ukoliko se iskopa rupa sledeći problem sa kojim se treba suočiti je korenje koje će je urušavati, zapušavati i iscediti svaku kap. Ukoliko se drvo poseče, i koren brzo istruli, može se reći da je to mesto dobro za bunar, jer koren ne bi truleo da nema puno vlage u zemljištu.
Severna strana sveta je po pravilu hladnija i vlažnija i veća je verovatnoća da se nađe zgodno mesto za bunar. Ukoliko imate manje – više ravnu parcelu, dobra je, kao početna stanica, za traženje zgodnog mesta.
Mesto na kome fotograf stoji deluje kao dobro za kopanje bunara. Pod pretpostavkom da je neko strno žito požnjeveno značilo bi da je trenutno jul mesec. Zeleni korovi na samom dnu slike ukazuju na prisustvo vode koja tokom najveće žege može da snabdeva biljke.
Korovi i krtice
Kada je u pitanju brzo skupljanje vode ništa ne može da nadmaši korove. Ove biljke su, usled više vekova okopavanja, plevljenja i uništavanja, evoluirale tako da se brzo šire i razmnožavaju. Za brz razvoj je neophodno mnogo vode. Korovsko seme, koje padne na vlažan deo parcele, opstaje, razvija se i formira novo seme pre nego što ga motika potkači. Usred najgore suše, na parceli, ili blizu nje, mogu se naći zeleni, dobro razvijeni korovi. A to nije slučajnost. Oni su jasan prirodni pokazatelj da na tom mestu ima dosta vode. Najzad neka korist i od njih!
Krtice su mesojedi i hrane se glistama, crvićima, larvama itd. Krtici je potrebna voda za opstanak, ali je potrebna i njenom plenu. Ona će uvek da kopa tamo gde je meka i vlažna zemlja, tako da se krtičnjaci, itekako, mogu uzeti u obzir kao pokazatelji za mesta bogata vodom.
Probna rupa za bunar
Kada se nađe mesto za bunar prvo treba da se testira, da se iskopa se rupa, ručnim alatom, ili nekom vrstom bušilice za bunar. Kada se stigne do vode, valja ići još metar – dva dublje, kako bi se osigurao što veći dotok vode i rupa se brže punila. Treba imati na umu da ovde dolazi do izražaja kriterijum koji je vezan za količinu vode. Ukoliko se rupa brzo puni, onda je mesto odlično i može da se koristi.
Dve stvari se mora da se imaju na pameti:
Količina vode u bunaru neće biti ista tokom godine. Nivo vode u bunaru i brzina punjenja će biti najmanji za vreme suše i za vreme leda. Valja da se ima neki rezervoar za vodu, ukoliko bunar presuši ili uspori u nekom momentu.
DODATAN INFO: Rezervoar se može koristiti za sakuplajnje kišnice i snega o čemu možete saznati više putem ovog linka
Druga stvar od značaja su država i papiri. Ukoliko ste zadovoljni radom bunara, valja se raspitati kod nadležnih organa o obavezama i pravima. Postoji Uredba o upotrebi bunarske vode, i stalno se menja, kao i većina uredbi. Ne bi bilo dobro da se sazna da neko ima neprijavljen bunar i da se na njega pokrene nepotrebna hajka.
Iz iznetog se vidi da nalaženje mesta za bunar nije nikakva mistika, šta ne ide u korist liku koji ide unaokolo sa rašljama tražeći „energije“ itd. Priroda ima svoje puteve da nam pokaže gde može da se nađe pogodno mesto. Naše je samo da ih znamo i pratimo.
O pronalaženju mesta za bunar možete se dodatno informisati ovde
