Šišarke se mogu naći svuda i uvek. Od samog početka proleća pa do prvih snegova i mrazeva šišarke se mogu naći kako u gradu tako i u prirodi. Deca se obično gađaju sa njima ili ih koriste za pravljenje raznih drangulija, Malo ko zna da su šišarke odlično, prirodno, obnovljivo gorivo za peći i furune. Zahvaljujući ogromnim prostranstvima pod borovim i jelovim šumama naše zemlje ima ih u izobilju. Smatramo da je krajnje vreme da one dobiju malo konkretniju ulogu u našim domovima.
Šišarke da, čamovina ne!
Šišrake su ustvari, cvetovi četinara. Daleko, daleko u prošlosti cvetovi nisu bili nežni lepi i šareni kao ovi danas ne, ne, Cvetovi su morali da trpe kiše, mrazeve i jako sunce kako bi štitili polen. Snaga, čvrstoća i izdržljivost su bile poželjne osobine te je cvet postao čvrst i drvenast. Samo drvo je često cvetalo jer češće cvetanje znači više prilika da se razvije mladica i tako nastavi vrsta. Vreme se menjalo i postajalo je sve toplije a sneg led i hladnoća su se povlačile ka severu. Pošto se biljke ne mogu seliti one kojima je postajalo toplije razvijale su mekaniju šišarku sa mekšim laticama raznih boja. Vremenom je nastao cvet kakvog ga svi znamo i volimo.
Ko je ostao u hladnoj zoni nastavio je da radi po starom, izdržava hladnoću. Šišarke su postajale sve čvršće i jače a stabla su razvila način da se štite od povreda i greju u isto vreme. Pričamo naravno o smoli. Smola se nalazi u svim delovima biljnog tela četinara sem u šišarkama. Drvo četinara koje se grupno zove čamovina (bez obzira na vrstu) se izbegava kao ogrev baš zbog smole. Smola je gadna kombinacija izuzetne zapaljivosti i izuzetne lepljivosti. Ova kombinacija je izuzetno gadna za peći, cevi i dimnjake jer se dim natopljen smolom lepi za svaku moguću površinu i može izazvati spontan požar. Naslage je smole je izuzetno teško ukloniti i preporučujemo da ne ložite četinarsko drvo kako ne biste zapalili kuću.
Smolasto četinarsko drvo je baš zbog u poljoprivredi izuzetno poželjno za pravljenje toplih leja. Smatra se da je baš zbog velike količine smole najotpornija vrsta drveta na vlagu i trulež. U postrojenjima za uzgajanje rasada i skladištima čamovina je nezamenjiva.
Koliko su šišarke „jake“ i dostupne?
Šišarke u sebi imaju dosta kalorija koje mogu dati solidnu količinu toplote. Pošto ima mnogo vrsta četinara i samim tim šišarki minimalna kalorijska vrednost jednog kilograma šišarki je oko 4250 kcal/kg a srednja vrednost je oko 4500 kcal/kg.
Ugalj ima 8000 kcal/kg što znači da samo dva kilograma šišarki može da zameni kilogram uglja. Kada gledamo na kilograme lakše je pokupiti dve kile šišarki nego iskopati dve kile uglja. Slika je skroz drugačija kada se računa na tone jer je lakše doći do uglja u ovom slučaju. Dobra stvar je što šišarke ne treba iskopavati iz zemlje nit se peti na drvo za njih. Najbolje šišarke se nalaze na zemlji. Opale šišarke su suve, ne sadrže smolu i ne trunu lako. Sasvim je moguće i izvodljivo nakupiti 20t šišarki tokom godine i najbolja stvar u celoj priči je što su one apsolutno besplatne.
Četinari dva do tri puta godišnje bacaju šišarke i ukoliko znate za neku šumu ili park gde ih ima prošetajte i iznenadite se koliko ih ima na samo nekoliko kvadratnih metara.
Briket i pelet
Šišarke se mogu mleti i presovati u briket i pelet. Neki preporučuju da se prvo napravi ćumur od šišarki pre briketiranja. Nije loša ideja jer se ućumurene lakše presuju.
Za sirove je potrebna neka jača mašina slična onoj za pravljenje briketa od ljuski oraha. U krajnjoj liniji uvek se može napraviti sečka. Prednost pravljenja briketa, peleta i sečke je što masa zauzima znatno manje mesta nego u rinfuzu te je skladištenje i čuvanje znatno lakše. Za one koji misle da naprave biznis od šišarki prevoz gotove robe će biti mnogo lakši.
Ko ima prilike da proba šišarke kao ogrev ili misli da se može napraviti neki biznis nek proba slobodno, neće se pokajati.
