Gliste inače poznatije kao „prirodni plugovi“ su u stanju da buše kroz mekanu i tvrdu zemlju. U slučaju da je zemlja tvrda gliste prave međusobno povezane tunele koji idu u dubinu do jednog metra. Tuneli koje gliste prave propuštaju vodu i vazduh u zonu korena i tako pomažu rast korena biljaka. Na jednom hektaru površine može se naći i do milion glisti i svaka pojedinačna glista pomaže razvoj gajenih biljaka.
Kada se odlučite za upotrebu organskog đubriva bogatog azotom podstičete razvoj i umnožavanje glista. U slučaju da se odlučie za mineralna đubriva situacija je obrnuta. Gliste su veoma osetljive na promene kiselosti zemljišta i beže iz kiselih i zaslanjenih zemljišta.
Stanje zemljišta i useva | Bez dovoljno glisti | Sa dovoljno glista |
---|---|---|
Humus | Svetle boje, plitak, nerazgrađena organska materija na površini zemlje. | Tamne boje, dubok oko 30cm, nema nerazgrađene materije na površini |
Struktura zemljišta | Gusto, zbijeno, bare koje se formiraju se dugo zadržavaju | Zemljište je ocedno i lako za obradu |
Mineralna đubriva | Mineralna đubriva rasteruju gliste, svake godine je potrebna jača doza | Racionalnom potrošnjom mineralnih đubriva se čuvaju gliste, nema potrebe za jačim đubrenjem. |
Organska đubriva | Potpomažu povećanje broja glista. | Gčiste lako nalaze hranu i shodno tome su brojnije i produktivnije. Smanjuje se potreba za mineralnim đub. |
Nemate predstavu koliko je zemljište kiselo? Postoji uradi sam test koji se može zraditi u domaćoj radinosti. Više o testu možete saznati ovde.
Čime se hrane gliste?
Gliste se hrane organskom materijom. Nakon što organska materija prođe kroz glistin sistem varenja nastaju otpaci u obliku granulica tamne boje. Te granulice su jako bogate hranljivom materijom, štaviše, sadrže hranljive materije koje gajene biljke ne mogu dobiti iz drugog izvora.
Gliste su saveznici u koje se uvek možete uzdati da dovedu poroznost zemljišta u tip top stanje. Više o značaju poroznosti zemljištra i kako je popraviti možete saznati ovde.
Životni ciklus gliste
Tokom hladnog perioda godine u zemljištu se mogu naći mlade i razvijene gliste zajedno sa jajima nove generacije. Pri porastu temperature aktivnost se usporava jer one onda polažu jaja i umiru. Do odprilike sredine leta većina gliste su mlade ili se još nalaze u zaštitnim čaurama. Kako se temperatura smanjuje i vlažnost povećava mlade gliste postaju aktivnije, jedu više hrane i proizvode više granulica, polažu nova jaja i ciklus se nastavlja. Neprekidna aktivnost glista zahteva vlažno zemljište.
Zašto je vlaga potrebna glistama?
Nakon jake kiše gliste se mogu naći iznad zemlje. Glistama je potrebna sveža voda koja im vlaži kožu dok ih stajaća ili kontaminirana voda rasteruje. Gliste mogu da prežive u zemljištu koje se postepeno smrzava. Nagli mrazevi će ih pobiti. U ovom slučaju možete ih zaštititi sa malčem ili ozimim usevom. U oba slučaja pružili ste glistama mogućnost za opstanak i čime da se hrane.
Da li ste znali da možete sami proizvoditi đubrivo uz pomoć glisti?
Ovaj proces je dobio naziv vermikultura i postoje selekcionisani sojevi i posebna oprema za rad.
Naravno, ako ta oprema nije dostupna ili smatrate da je skupa postoji način da se to uradi sa materijalima koji su pri ruci. Saznajte ovde kako napraviti kutiju za gliste.
Gliste nije problem naći. Mogu se naći u stajnjaku, obogaćenoj baštenskoj zemlji, lejama, prodavnicama sa mamcima za pecanje itd. Kada nakupite gliste vreme je da ih preselite u nov dom koji ste im pripremili.
Gliste hranite sa usitnjenim ostatcima voća i povrća uz dodavanje vode. Količina hrane se stalno menja u zavisnosti od broja glista. Kao pravilo smatra se da hrana mora nestati u roku od 24 sata, ukoliko se to ne desi nužno je smanijiti količinu hrane. U roku od 60 dana može se dobiti kompost poznatiji kao glistenjak koji je spreman za upotrebu.
Da biste sačuvali gliste za sledeći ciklus proizvodnje najbolje je istresti sadržaj suda na ciradu ili plastičnu foliju. One će se skupiti u gomilu da bi održale vlažnost svoje kože. Kada se skupe u gomilu dovoljno je prebaciti ih u nov sud.
Korist od glisti
Kao zaključak može se izvući sledeće: proizvodnja đubriva dobijenog radom glista poznatog kao glistenjak je brži način dobijanja đubriva u odnosu na stajnjak i kompost. Koristi se organski otpad koji je nastao na domaćinstvu i samim tim se smanjuje smeće koje domaćinstvo proizvodi.
Materijali koji su potrebni za izradu sudova su lako dostupni i to se istom može reći za male stanare koji će rade volje da se usele i uživaju u obilnoj ishrani a zauzvrat, kao kiriju, davaće vam veoma kvalitetno organsko đubrivo. To zvuči kao fer trampa zar ne?